- jul 2022. Kategorija: Vesti Izvor: MOR/UGS Nezavisnost Foto: MOR, Pixabay
Generalni direktor Međunarodne organizacije rada (MOR) Gaj Rajder upozorava da tokom 2022. širom sveta rastu rizici daljeg pogoršanja na tržištima rada.
U svom obraćanju ministrima rada i zapošljavanja zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) prvi čovek MOR-a pozdravio je njihove napore predstavljene na virtuelnom sastanku održanom 14. jula u cilju promovisanja zapošljavanja u zelenoj ekonomiji, investiranja u razvoj veština i zaštite radnika u novim oblicima zapošljavanja.
Međutim, on je upozorio na rastuće globalne rizike.
„U svetu se odvija više globalnih kriza. Pored povećanja nejednakosti između i unutar zemalja, to više nego ikad koči naše napore da učinimo tržišta rada inkluzivnijim, održivijim i otpornijim“, ocenio je Gaj Rajder.
Prema njegovim rečima, promovisanje “zelenog zapošljavanja” ključno je za rešavanje problema klimatskih promena i ubrzanje zelenog, odnosno nisko-karbonskog održivog razvoja.
„Ulaganje u razvoj veština za održiv oporavak i pripremanje radnika za budućnost u suočavanju sa digitalizacijom, demografskim promenama i dekarbonizacijom je podjednako imperativ“, naglasio je Rajder, ukazujući i na važnost „podrške radnicima u novim oblicima zapošljavanja pružanjem adekvatne socijalne zaštite”.
Deklaracija, usvojena u Pekingu na kraju sastanka ministara zemalja BIRKS-a, naglašava da je „globalno tržište rada i dalje u senci pandemije COVID-19, u kombinaciji sa sadašnjim i budućim izazovima koji su posledice klimatskih promena, tehnološke tranzicije i demografskih kretanja”.
Pekinška Deklaracija identifikuje tri prioriteta za odgovore politike rada i zapošljavanja na pandemiju: promovisanje zelenih poslova za održivi razvoj, razvoj veština za otporan oporavak i zaštita prava radnika u novim oblicima zapošljavanja.
U svojoj deklaraciji, ministri BRIKS-a se obavezuju na dublje razumevanje zelenih radnih mesta, usvajanje mera politike zapošljavanja i razvoja ljudskih resursa u skladu sa potrebama razvoja zelene ekonomije, niskougljeničnog i održivog razvoja, u saradnji sa drugim vladinim agencijama i socijalnim partnerima“. Takođe, zaključak je i da treba iskoristiti „višestruke prednosti ublažavanja klimatskih promena” kako bi se omogućila pravedna tranzicija za sve ljude.
Deklaracija se „zalaže i za veću međuresornu koordinaciju, kao i podršku vladinoj politici podsticanja kompanija da povećaju ulaganja u razvoj radnih veština, prošire programe pripravništva, poboljšaju kvalitet i obim učenja zasnovanog na radu i promovišu održivi razvoj poslovanja”.
Podsećajući na Deklaraciju o budućnosti rada povodom stogodišnjice MOR-a usvojenu 2019. godine, pekinški dokument BRIKS-a naglašava važnost promovisanja „pristupa usmerenog na čoveka za oblikovanje budućnosti rada i zaštitu prava radnika u novim oblicima zapošljavanja“.
BRIKS (BRICS) skraćenica asocijacije pet najvećih zemalja u razvoju u svetu, koje predstavljaju 41% svetske populacije, 24% globalnog BDP-a i 16% svetske trgovine.
Prvobitni termin BRIK (BRIC) skovao je 2001. godine poznati britanski finansijski stručnjak Džim O’Nil, glavni ekonomista investicione banke “Goldman Saks”, da bi opisao sve veći uticaj Brazila, Rusije, Indije i Kine. Termin su kasnije prihvatile i četiri pomenute države koje su svoju asocijaciju formalizovale 2006. godine, da bi prvi formalni samit grupe bio održan 15. juna 2009. godine u ruskom Jekaterinburgu. U aprilu 2011. grupi se pridružila Južnoafrička Republika čime BRIK postaje BRIKS.
S.R.
