U Srbiji se radnici suočavaju sa novim preprekama u pravdi: rok za žalbu na kršenje zakona o radu je smanjen sa 90 na 60 dana, a visoki troškovi mnogima onemogućavaju sudsku zaštitu, navodi izveštaj Međunarodne konfederacje sindikata
Jedan od glavnih nalaza ovogodišnjeg izveštaja Globalni indeks prava Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) glasi da su radna prava u Evropi najgore ocenjena od kada MKS vrednuje ta prava na globalnom nivou. Sa početne ocene 1,84 u 2014. godini Evropa je stigla do ocene 2,78 čime je zabeležila najveći pad u poređenju sa svim regionima sveta (ocene su od najbolje – 1 do najgore – 5).
Ovo 12. izdanje Globalnog indeksa prava MKS-a, jedine sveobuhvatne, svetske godišnje studije o kršenju radničkih prava otkriva oštru i sve goru krizu za radnike i sindikate širom sveta. U 2025. godini, prosečne ocene zemalja su se pogoršale u tri od pet globalnih regiona, pri čemu su Evropa i Amerika zabeležile svoje najgore ocene od pokretanja Indeksa 2014.
Podaci GI pokazuju nagli porast kršenja osnovnih prava, uključujući pristup pravdi, pravo na slobodu govora i okupljanja i pravo na kolektivno pregovaranje. U sve neprijateljskijem okruženju, sve više državnih vlasti usvaja zakone koji kriminalizuju organizacije civilnog društva i, potencijalno, sindikate – kao „strane agente“, dodatno delegitimizujući njihovu ulogu. Kršenje prava na štrajk i prava na registraciju sindikata ostaje na rekordnom nivou, što podvlači intenziviranje suzbijanja osnovnih sloboda radnika, navodi se u izveštaju.
MKS navodi da smo svedoci udara protiv demokratije: usmerenog, kontinuiranog napada državnih vlasti i korporacija kojim se potkopavaju demokratija i prava radnika: “Sve češće ovaj napad orkestriraju krajnje desničarski demagozi koje podržavaju milijarderi odlučni da preoblikuju svet u svom interesu na račun običnih radnih ljudi.”
Globalni indeks 2025 je hitan poziv na akciju kako bi se oduprli ovom udaru protiv demokratije pre nego što se nanese nepopravljiva šteta, ukazuje MKS.
U delu izveštaja posvećenom stanju radnih prava u Evropi, GI navodi da taj region ostaje, u proseku, najmanje represivan za radnike, ali da se u poslednje četiri godine evidentira stalno pogoršanje. Prosečna ocena (2,78) najgori je rezultat do sada.
Skoro tri četvrtine evropskih zemalja prekršilo je pravo na štrajk, a skoro trećina njih je uhapsila ili pritvarala radnike. U nešto više od polovine zemalja (52%) radnicima je uskraćen ili ograničen pristup pravdi, što je veliko pogoršanje u odnosu na 2024. godinu (32%).
Izveštaj navodi da se radnici u Srbiji suočavaju sa novim preprekama u pristupu pravdi: Rok za osporavanje kršenja zakona o radu smanjen je sa 90 na 60 dana, dok visoki sudski i advokatski troškovi mnogima čine nepristupaćnom pravnu zaštitu.
Italije je sa najbolje ocene 1 u 2024. ove godine pala na 2 zbog drakonskih akcija vlade usmerenih na potkopavanje radničkih i protestnih prava. Vlasti u Belgiji, Finskoj i Francuskoj nastavile su sa represivnim merama protiv štrajkača, dok su vlade u Albaniji, Mađarskoj, Moldaviji, Crnoj Gori i Ujedinjenom Kraljevstvu zloupotrebile zakonska ovlašćenja kako bi ograničile pravo na štrajk. U Grčkoj, Mađarskoj, Srbiji, Švajcarskoj i Turskoj, kompanije su aktivno potkopavale sindikalne aktivnosti na štetu zaposlenih. Ova antiradnička klima dovela je i do pojave “žutih sindikata“ kojima dominiraju poslodavci u Jermeniji, Grčkoj, Holandiji, Moldaviji i Severnoj Makedoniji.
GI konstatuje da je uspon krajnje desničarskih političkih stranaka i pokreta širom Evrope povećao rizike od dalje erozije prava radnika i sindikata.
Priredio S. R.
