Radnička prava su drastično umanjena širom sveta, pokazuje Globalni indeks prava MKS-a za 2025. godinu, pri čemu su Evropa i Amerika sada najgore ocenjene od početka primene indeksa 2014.
Prava radnika su u slobodnom padu na svim kontinentima, navodi danas objavljeni Globalni indeks prava Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) za 2025. godinu. Ključni nalazi ovogodišnjeg izveštaja su da su radna prava u Evropi i Americi najgore ocenjena od 2014. od kada MKS vrednuje radna prava na globalnom nivou, te da danas samo sedam zemalja zaslužuje najvišu ocenu 1 za poštovanje prava radnika, u poređenju sa 39 zemalja koje su ocenjene najgorom ocenom 5.
Ako se aktuelno trend nastavi, gotovo je izvesno da u narednih deset godina nijedna zemlja neće imati najbolju ocenu, ukazuje MKS.
Prema ovoogodišnjem Indeksu, tri od pet globalnih regiona zabeležila su pogoršanje uslova: Amerika (3,68) i Evropa (2,78) dobile su svoje najgore ocene do sada. Evropa je sa početne ocene 1,84 u 2014. godini do danas zabeležila najveći pad u poređenju sa svim regionima sveta.
Samo sedam od 151 vrednovane zemlje (manje od pet odsto) dobilo je najvišu ocenu, što je ogroman pad u odnosu na 18 tako ocenjenih zemalja pre jedne decenije.
Tamne strane sveta
Kao deset najgorih zemalja za zaposlene rangirane su Bangladeš, Belorusija, Ekvador, Egipat, Esvatini, Mjanmar, Nigerija, Filipini, Tunis i Turska. Najgori region sveta za radnike je Bliski istok i Severna Afrika, sa prosečnom ocenom od 4,68.
Smrtna stradanja sindikalaca zabeležena su u Kamerunu, Kolumbiji, Gvatemali, Peruu i Južnoj Africi.
Čak 87 odsto zemalja prekršilo je pravo na štrajk, dok je 80 procenata narušilo pravo na kolektivno pregovaranje.
Krivi i desnica i demokrate
Pristup radnika pravdi bio je ograničen u gotovo tri četvrtine zemalja (72%), što je najgori zabeleženi nivo od 2014. godine.
U 12 zemalja, zbog sukoba i kolapsa vladavine prava, uslovi za svet rada su se toliko pogoršali da su pale na najnižu moguću ocenu 5 plus. Reč je o Avganistanu, Burundiju, Centralnoafričkoj Republici, Haitiju, Libiji, Mjanmaru, Palestini, Somaliji, Južnom Sudanu, Sudanu, Siriji i Jemenu.
Samo tri države zabeležile su poboljšanje u odnosu na prošlu godinu – Australija (2), Meksiko (3) i Oman (3), dok je sedam zemalja dobilo lošije ocene – Argentina (4), Kostarika (4), Gruzija (4), Italija (2), Mauritanija (5), Niger (4), Panama (4).
Tri četvrtine zemalja su radnicima uskratile prava da osnuju sindikate ili im se pridruže.
U velikom procentu (45%) zemlje su ograničile slobodu govora i okupljanja, u 71 državi radnici su uhapšeni i pritvoreni, a u 40 su doživeli nasilje.
„Globalni indeks prava za 2025. godinu otkriva posledice izdaje sistema izgrađenog posle Drugog svetskog rata, zasnovanog na demokratiji, sindikalnim pravima i pravdi“, ocenio je generalni sekretar MKS-a Luk Triangl.
Prema njegovim rečima, vlade su decenijama sprovodile politike deregulacije, neoliberalizma i zanemarivanja radnika, što je dovelo do kolapsa njihovih prava. Milioni radnih ljudi I drugih građana lišeni su prava čime je otvoren put ekstremizmu, autoritarizmu i milijarderskom puču protiv socijalnih i ekonomskih reformi koji sada ugrožavaju i samu demokratiju.
„Zato MKS razotkriva koordinisani napad ultrabogatih i njihovih političkih saveznika da manipulišu ekonomijama protiv radnih ljudi. Nije neizbežno da će se radnička prava dodatno pogoršati u Indeksu za 2026. godinu. Zajedno, kroz jake, nezavisne sindikate i demokratiju koja služi svima, možemo povratiti vlast, obnoviti ekonomije koje služe ljudima a ne korporacijama, i zahtevati odgovorne međunarodne institucije u interesu onih zbog čije zaštite su i stvorene”, naglasio je Triangl.
U Evropi nikad gore
Radna prava u Evropi danas su na najgorem nivou u poslednjoj deceniji što je rezultat sve oštrijih mera vlasti protiv prava na štrajk i namera poslodavaca da razbiju sindikate, ukazuje MKS. Evropa je zabeležila najveći pad među svim regionima sveta u poslednjih 10 godina, a poređenja radi, kako je podsetila Evropska konfederacija sindikata, prema prvom Globalnom indeksu MKS-a iz 2014. kršenja radnih prava u Evropi su bila klasifikovana tek kao “sporadična“.
Prema ovogodišnjem Globalnom indeksu čak 41 odsto evropskih država je prekršilo pravo na osnivanje i učlanjivanje u sindikate dok je u više od 37 odsto zemalja otežavana registracija sindikalnih organizacija. U više od polovine država evropskog kontinenta (54%) zaposlenima je uskraćen pristup pravdi, dok su u gotovo svakoj trećoj (32%) evidentirana hapšenja i pritvaranja radnika.
Evropska konfederacija sindikata je zato pozvala Evropsku komisiju da hitno predloži Paket kvalitetnih radnih mesta koji podrazumeva adekvatne propise za osnaživanje radnih prava u Evropi. Taj program bi trebalo da uključi nova pravila o javnim nabavkama koja bi osigurala da javni novac može da se dodeljuje isključivo kompanijama koje poštuju kolektivne ugovore.
Komentarišući najnoviji Globalni indeks, generalna sekretarka EKS-a Ester Linč poručila je da je velika sramota političara i poslodavaca “što je Evropa doživela najveći pad radničkih prava u svetu u poslednjoj deceniji”.
“Ovaj izveštaj ponovo pokazuje kako krajnje desničarski političari kada su na vlasti donose odluke koje pogoršavaju živote radnih ljudi, nezavisno od onoga šta obećavaju dok su u opoziciji. Demokratski političari moraju prestati da budu saučesnici u degradaciji prava koja su Evropu učinila najboljim mestom za život i rad na svetu“, naglasila je Linč.
Prema njenim rečima, Evropska komisija mora zaustaviti potkopavanje radnih prava i kolektivnih ugovora u ime navodne deregulacije.
Linč je poručila da se u Evropi hitno moraju ojačati prava radnih ljudi, “a ne da nas Donald Tramp ili milijarderska braća izbacuju iz našeg uspešnog evropskog društvenog modela.“
Priredio S. R.
