Globalni indeks radnih prava: I Srbija među državama koje krše prava radnika

03.jul 2023. Kategorija: Izveštaji Izvor i Foto: MKS

Deset najgorih zemalja za zaposlene su Bangladeš, Belorusija, Ekvador, Egipat, Esvatini, Gvatemala, Mjanmar, Tunis, Filipini i Turska, a među državama u kojima se evidentno krše prava zaposlenih je i Srbija, navodi Međunarodna konfederacija sindikata u izveštaju o Globalnom indeksu radnih prava u 2023.

Globalnu krizu troškova života prati učestalo kršenje prava radnih ljudi u svim regionima sveta, pokazuje najnovije, deseto po redu izdanje Globalnog indeksa prava Međunarodne konfederacije sindikata (MKS).

Od Esvatinija do Mjanmara, od Perua do Francuske, od Irana do Koreje, ignorišu se zahtevi radnika da se poštuju njihova radna prava, a njihovo nezadovoljstvo nailazi na sve brutalnije odgovore državnih vlasti. Prema Globalnom indeksu objavljenom 30. juna, 10 najgorih zemalja za zaposlene u 2023. godini su Bangladeš, Belorusija, Ekvador, Egipat, Esvatini (nekada Svazilend), Gvatemala, Mjanmar, Tunis, Filipini i Turska, navodi se na sajtu MKS.

Rekordne razmere kršenja radnih prava

Indeks za 2023. koji sadrži sveobuhvatan pregled prava radnika u 149 rangiranih zemalja pokazuje da su kršenja radničkih prava dostigle rekordne razmere. Posebno su evidentirane sledeće zloupotrebe poslodavaca ili vlasti:

* U devet od 10 država prekršeno je pravo na štrajk a radnici u zemljama kao što su Kanada, Togo, Iran, Kambodža i Španija suočili su se sa krivičnim gonjenjem ili otpuštanjem nakon odluke da štrajkuju.

* U 77 odsto zemalja radnicima je onemogućeno pravo na osnivanje ili učlanjenje u sindikat. Pravo na slobodno udruživanje uskraćuje se migrantima i domaćim radnicima, zaposlenima na određeno vreme, onima u neformalnoj ekonomiji, radnicima na digitalnim platformama i u posebnim ekonomskim zonama… Među zemljama u kojima su radnicima uskraćivali sindikalno organizovanje ističu se Burundi, Haiti, Indija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati…

* Sindikalci su ubijeni u osam zemalja a uskraćivanje prava na slobodu govora i okupljanja evidentirano je u 42 odsto zemalja, što je često rezultiralo protestima radnika koji su zbog toga trpeli brutalno policijsko nasilje. U Francuskoj su, primera radi, zakoniti protesti dočekani žestokim fizičkim napadima policije, neselektivnim hapšenjima i suzavcem, dok je u Iranu policija hapsila i tukla nastavnike zbog učešća u prvomajskim demonstracijama.

I Srbija među državama koje krše radnička prava

Ostali oblici kršenja prava zaposlenih:

* Osam od 10 zemalja prekršilo je pravo na kolektivno pregovaranje. Kao države koje su značajno smanjile prava na kolektivno pregovaranje navedene su Holandija, Severna Makedonija, Zimbabve, Honduras, Indonezija, Crna Gora i Srbija.

* U 73 odsto država ometana je ili čak zabranjivana registracija sindikata, a posebno se ističu Belorusija, Mjanmar, Hong Kong, Centralnoafrička Republika i Gvatemala.

* Radnici su hapšeni i pritvarani u 69 zemalja, a posebno su na meti bili istaknuti sindikalni lideri u Mjanmaru, Hong Kongu, Dominikanskoj Republici, Indiji i Turskoj.

* U 65 odsto zemalja radni ljudi nisu imali ili su imali ograničen pristup pravdi, dok su sindikalne vođe i zagovornici radničkih prava u Zimbabveu, Kini i Kazahstanu procesuirani su po izmišljenim optužbama i u sudskim postupcima u kojima nije poštovana propisana procedura.

Globalni indeks radnih prava objavio je listu 87 kompanija iz zemalja širom sveta koje krše prava radnika, a među kojima su se našle i dve firme iz Srbije – državno Javno preduzeće Pošta Srbije i privatno preduzeće Jura, u vlasništvu istoimene korporacije iz Južne Koreje. U obrazloženju liste navodi se da je reč o kompanijama “koje su prekršile prava radnika, povezane su sa kršenjem radničkih prava ili nisu uspele da iskoriste svoje mehanizme za rešavanje kršenja radničkih prava”. Takođe se podseća da “kompanije imaju obavezu da poštuju međunarodno priznata ljudska prava, uključujući kolektivna radna prava, i da izbegavaju radnje koje podrivaju, narušavaju i uskraćuju prava radnika”.

Povodom objavljivanja najnovijeg Globalnog indeksa radnih prava vd generalnog sekretara MKS-a Luk Triangl rekao je da podaci o 2023. godini pružaju “šokantne dokaze da su napadnuti temelji demokratije.”

“Postoji jasna veza između poštovanja prava radnika i snage bilo koje demokratije. Erozija jednog dovodi do degradacije drugog. I u zemljama sa visokim i sa niskim prihodima radni ljudi su se suočili sa istorijskom krizom troškova života i rastućom inflacijom vođenom korporativnom pohlepom, a vlasti su se obračunale sa pravom na kolektivno pregovaranje o povećanju plata i pravom na preduzimanje štrajkova”, naglasio je Triangl.

Brutalnost države prema radničkim štrajkovima

Prvi čovek MKS-a je naveo da su od Esvatinija do Mjanmara, preko Perua, Francuske, Irana i Koreje, zahtevi radnika da zaštite svoja prava naišli su na protivljenje poslodavaca i indiferentnost vlade, i da je radničko nezadovoljstvo nailazilo na sve brutalnije državne odgovore. Tako su u Ekvadoru brutalno ugušeni masovni protesti u organizaciji udruženja građana i sindikata koji su pozivali na demokratiju i kolektivna prava. U Tunisu je lično predsednik države Kais Said potkopao građanske slobode i demokratske institucije radnika.

U ovogodišnjem izveštaju poboljšale su se ocene za Australiju, Čile i Obalu Slonovače, ali su se pogoršale za Republiku Kongo, Salvador, Haiti, Liberiju, Crnu Goru, Namibiju, Severnu Makedoniju, Togo i Ujedinjeno Kraljevstvo.

U Evropi se prosečan regionalni rejting pogoršao na 2,56. Prava na kolektivno pregovaranje su ozbiljno pogažena u većini zemalja, uključujući Holandiju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju, dok su radnici u Poljskoj i Turskoj bili suočeni sa praksama razbijanja sindikata. U Ujedinjenom Kraljevstvu, pravo na štrajk našlo se na udaru uvođenjem regresivnog zakona. U Belorusiji i Kazahstanu nastavljeno je snažno potiskivanje nezavisnih sindikalnih pokreta.

Radnici su doživeli nasilje u 44 zemlje od kojh MKS poimenično navodi Bangladeš, Filipine i Liban. U odnosu na prošlogodišnji izveštaj učestalost nasilja nad zaposlenima je posebno porasla u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike i u Azijsko-pacifičkom regionu.

Luc Triangl je ocenio da se “linija između autokratija i demokratija zamagljuje”.

“Kada dođe do prekida dijaloga između države i građana, kada nacionalne vlasti koketiraju sa autokratijom da bi donele nepopularne zakone, kada vlade angažuju državne snage da uguše zakonite otpore – demokratija je na kocki i radni ljudi trpe posledice. Da bismo ojačali naša društva, obnovili i uspostavili demokratiju i podržali radne ljude, potreban nam je novi društveni ugovor koji podrazumeva pristojna radna mesta, pravedne plate, socijalnu zaštitu, kvalitetan i siguran rad, jednakost i inkluziju”, izjavio je Triangl.

Slomljeno poverenje u vlasti

Generalni sekretar MKS je istakao da je „poverenje u vlasti slomljeno”.

“Krajnja desnica ulazi u proboj kako bi posejala podele i dodatno ugrozila osnovne slobode. Samo novi društveni ugovor može ponovo izgraditi poverenje i obezbediti da naše demokratije budu sposobne da zadovolje potrebe današnjih radnih ljudi i odgovore na iskušenja neizvesne budućnosti u kojoj će klimatska kriza, tehnološke promene, problemi javnog zdravlja i geopolitička nestabilnost nastaviti da izazivaju šokove. Radni ljudi moraju biti saslušani i biti u centru odluka vlasti. Zbog toga radnički sindikati nikada nisu bili važniji”, ocenio je generalni sekretar MKS-a.

Međunarodna konfederacija sindikata je najveća sindikalna asocijacija na svetu. Okuplja 338 nacionalnih sindikata iz 168 zemalja širom planete sa više od 200 miliona članova.

Godišnji Globalni indeks prava formira se na osnovu ocenjivanja stanja radnih prava u 149 zemalja na osnovu skale od 1 (najbolja ocena) do 5+ (najgora ocena). MKS dokumentuje kršenja međunarodno priznatih kolektivnih radnih prava od strane vlada i poslodavaca. Metodologija je zasnovana na standardima osnovnih prava na radu, posebno prava na slobodu udruživanja, prava na kolektivno pregovaranje i prava na štrajk. Upitnici se šalju 331 nacionalnom sindikatu u 163 zemlje kako bi se prijavilo kršenje prava radnika uz navođenje relevantnih detalja.

Metodologija ocenjivanja indeksa radnih prava zasnovana je na standardima osnovnih radnih prava, zasnovanim na međunarodnom pravu o ljudskim pravima, a posebno na konvencijama Međunarodne organizacije rada br. 87 i 98, kao i na pravnoj praksi  razvijenoj mehanizmima MOR-a.

S.R.