Svaki četvrti stanovnik planete bori se da ima dovoljno hrane, a bezmalo polovina svetske populacije živi u siromaštvu, dok se superbogataši sve više bogate, ukazuje organizacija Oksfam povodom Svetskog foruma u Davosu
Vrednost bogatstva svetskih milijardera u 2025. godini porasla je na više od 18 hiljada milijardi dolara, navela je međunarodna humanitarna organizacija Oksfam, u izveštaju objavljenom u ponedeljak povodom početka 56. po redu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Samo prošle godine, superbogataši su svoju imovinu uvećali za 16 procenata, a od 2020. za ukupno 81 odsto.
Bogatstvo najbogatijih raste sve brže, gotovo eksponencijalnim tempom. U toku 2025. uvećalo se tri puta brže nego ranijih godina dostižući novi rekordan nivo, i produbljujući ekonomske i političke podele koje ugrožavaju demokratsku stabilnost sveta, ocenili su analitičari Oksfama prema izveštajima medija.
Najbogatijima polovina medijskih kompanija
Broj svetskih milijardera je prvi put premašio 3.000, a Ilon Mask, direktor Tesle i SpejsIksa postao je prvi čovek s bogatstvom većim od 500 milijardi dolara. Istovremeno, svaki četvrti stanovnik planete bori se da redovno ima dovoljno hrane, a skoro polovina svetske populacije živi u siromaštvu.
Prema računicama Oksfama, iznos od 2,5 hiljade milijardi dolara, za koliko su milijarderi prošle godine povećali svoje bogatstvo, približno je jednako imovini kojom ukupno raspolaže 4,1 milijarde najsiromašnijih ljudi sveta.
Uticaji bogatih na politiku
Prema Oksfamovoj analizi, zasnovanoj na raznim stručnim istraživanjima i bazama podataka o nejednakosti, ekonomski i finansijski bum bogatih poklapa se sa dramatičnom koncentracijom političke moći, pri čemu su milijarderi neuporedivo skloniji da obavljaju političke funkcije od običnih građana.
Najnoviji rast bogatstva superbogatih Oksfam dovodi u vezu sa drugim mandatom američkog predsednika Donalda Trampa, čija je administracija smanjila poreze, zaštitila multinacionalne korporacije od međunarodnog pritiska i ublažila nadzor nad monopolima.
Povodom najnovijeg izveštaja Oksfama njegov izvršni direktor Amitab Behar naglašava da „rastući jaz između bogatih i ostalih istovremeno stvara politički deficit koji je izuzetno opasan i neodrživ”.
Oksfam je i ovom prilikom pozvao vlade da usvoje nacionalne planove za smanjenje nejednakosti, dodatno oporezuju ekstremno bogatstvo, ojačaju barijere između novca i politike i ograniče finansiranje izbornih kampanja.
Danas se bogatstvo oporezuje u samo nekoliko zemalja, kao što je Norveška, ali se o takvim i sličnim merama uveliko raspravlja i u drugim državama, kao na primer u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Italiji.
Oksfam napominje da su prošle godine održana 142 značajna antivladina protesta u 68 zemalja širom sveta, a da su ih vlade obično dočekivale nasiljem. Amitab Behar je kazao da vlade „donose pogrešne odluke kako bi udovoljile elitama”, navodeći odluke o smanjenju pomoći ugroženima i ograničavanju građanskih sloboda. Umesto tag, dodao je Behar, „vlade bi trebalo da slušaju potrebe ljudi o stvarima poput kvalitetne zdravstvene zaštite, akcija u vezi sa klimatskim promenama i poreske pravednosti“.
Godišnji izveštaj Oksfama o rastućoj nejednakosti objavljen je kako bi se poklopio sa otvaranjem godišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji će ugostiti približno 1.000 najbogatijih ljudi sveta, zajedno sa političkim liderima, i tek nekoliko pozvanih nevladinih aktivista.
Priredio S. R.
