Međunarodna konfederacija sindikata (engl. ITUC) i Savetodavni komitet sindikata (engl. TUAC) pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (engl.OECD) organizovali su redovan (svake druge godine) sastanak sa predstavnicima Svetske banke i Međunarodnog moneternog fonda u Vašingtonu od 6. do 9. marta 2018. godine. Domaćini sastanka bili su kolege iz američke federacije sindikata AFL-CIO.
Ovi sastanci su prilika da se predstavnici sindikata upoznaju sa planovima i analizama međunarodnih finansijskih institucija, ali i sa analizama nezavisnih stručnjaka, te sa dokumentima o kojima će se u narednim godinama razgovarati u različitim međunarodnim forumima, uključujući aktivnosti radne grupe TUAC/ITUC za ekonomske politike. Izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST je bila jedina predstavnica sindikata iz regiona. Ostali učesnici sastanaka su bili sindikalne kolege iz Ukrajine, Francuske, Danske, Islanda, Dominikanske Republike, Argentine, SAD, Filipina, Indonezije, Jordana, Kanade, Japana, kao i predstavnici Evropske konfederacije sindikata, Međunarodne konfederacije sindikata i Savetodavnog komiteta sindikata pri OECD.
MEĐUNARODNI MONETARNI FOND (MMF)
MMF je u dokumentu Svetski ekonomski pregled koji je pripreman za januarski Samit u Davosu izneo podatke o rastu ekonomskih aktivnosti na globalnom nivou u 2017. godini od 3.7 odsto, dok su procene rasta za 2018. i 2019. godinu 3.9 odsto. Predviđeni rast u tekućoj i narednoj godini se u velikoj meri pripisuje efektima nedavno odobrene promene u poreskoj politici SAD. Rizici za rast na globalnom nivou se vide u mogućem rastu inflacije i kamatnih stopa, sporom rastu produktivnosti ali i u geopolitičkim tenzijama i političkim situacijama u pojedinim regionima (Istočna Azija i Bliski Istok). Rizici se vide i u rezultatima koje mogu doneti izbori u Meksiku, Italiji, Brazilu i Kolumbiji, ali i u posledicama vremenskih neprilika, odnosno klimatskim promenama. Rast veći od očekivanog zabeležile su: Nemačka, Južna Koreja, SAD, Brazil, Kina i Južna Afrika. Veliki značaj rastu trgovine na globalnom nivou doprinele su investicije i rast proizvodnje u izvozno orijentisanim zemljama Azije. Najveći rast u Evropi se predviđa za Poljsku i Tursku.
Oporavak od svetske ekonomske krize još uvek nije završen. Skoroman rast i to za najrazvijenije i one koje se približavaju toj kategoriji, za većinu zemalja je i previše skroman da bi se u njima pristojno živelo. I predstavnik MMF na sastanku izneo je stav da nisu sva rešenja u rastu bruto društvenog proizvoda, te negativno ocenio pojavu da iako nezaposlenost pada ne dešava se dovoljan rast plata. Takođe, bila je ovo retka prilika da se od predstavnika ove međunarodne finansijske institucije čuje kako za njih strukturne reforme znače ulaganje u ljude, veštine, obrazovanje i u aktivne mere zapošljavanja.
Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda predstavili su i svoj dokument „MMF i socijalna zaštita“ koji predstavlja odgovor na kritične stavove iznete od strane Nezavisne kancelarije za evaluaciju, u kojem prihvataju pet preporuka u svom budućem radu:
- MMF treba da uspostavi jasan strateški okvir, postavi ciljeve i granice svog uključivanja u pitanja socijalne zaštite.
- Tamo gde se oceni da socijalna zaštita predstavlja makro strateški prioritet MMF treba da kreira svoju politiku tako što će ona biti rezultat produbljene analize prilika u toj zemlji.
- MMF mora da nađe realističniji i efektivniji pristup u dizajniranju svojih programa kako bi obezbedio da se umanje, odnosno izbegnu štetni efekti na najranjivije
- U svojim eksternim komunikacijama MMF treba realistično da objasni svoj pristup pitanjima socijalne zaštite i šta može, a šta ne može da radi u toj oblasti imajući u vidu svoj mandat, ograničena sredstva i ekspertizu.
- MMF treba da aktivno učestvuje u međuinstitucionalnoj saradnji po pitanjima socijalne zaštite kako bi našao način da konstruktivno sarađuje sa partnerima koji se bave razvojnom pomoći, posebno institucijama koje imaju različite mandate i prioritete u ovoj oblasti od MMF.
Preporuke su rezultat analize i stavova svetski priznatih stručnjaka i organizacija koji su kritikovali MMF zbog prakse da socijalnu zaštitu vidi samo kao budžetski trošak koji mora da se smanji a ne kao investiciju u ljudski kapital, ekonomski rast i održiv razvoj.
SVETSKA BANKA (SB)
Svetska banka predstavila je radnu verziju dokumenta „Izveštaj o svetskom razvoju 2019. – menjanje budućnosti rada“ koja treba da bude usvojena u maju ove godine, a ITUC/TUAC će dostaviti komentare i sugestije proizašle iz diskusije učesnika sastanka. U dokumentu se polazi od konstatacije da pojedinci, firme, vlade i generalno društvo moraju da se prilagođavaju promenama koje se dešavaju i menjaju budućnost rada. Pojedinci moraju da se konstantno obučavaju i unapređuju svoje veštine ako žele da ostanu konkurentni; firme moraju da idu u korak sa tehnološkim promenama; a vlade i društva moraju da tragaju za politikama kojima će se boriti protiv rastućih nejednakosti. Kako razvoj tehnologija dovodi sve više do smanjenja tradicionalnih formi zaposlenosti, tako po mišljenju eksperata Svetske banke socijalna zaštita dobija sve više na značaju. Susrećući se sa različitim izazovima, zemlje moraju da nađu način da obezbede osnovni nivo zaštite za zaposlene i uopšte za celu populaciju. Svetska banka odlučna je u stavu da kroz saradnju sa nacionalnim državama govori o sistemu socijalne zaštite a ne o preciznijem targetiranju korisnika.
Budućnost rada
Na budućnost rada neće samo uticati tehnološke promene već i klimatske promene, produženje životnog veka i demografska kretanja. Određeni poslovi će nestajati, a novi će nicati. Nove tehnologije će zameniti ljude pre svega tamo gde su poslovi rutinski, ali ne i jedino u takvim poslovima, na primer softveri za samoučenje. Tehnologije će u najmanjoj meri zameniti ljude u delatnostima koje zahtevaju inovacije kao što su obrazovanje, mediji, zabava, istraživanja i politika. U ovim delatnostima ljudi će ostati nezamenjiv faktor prvenstveno zbog njihove društvene inteligencije. Automatizacija je već donosila nove poslove, treba se podsetiti početka devedesetih kada na primer posao veb dizajnera nije postojao, a 2017. godine ovim poslom se bavi jedanaest miliona ljudi u svetu. Pametni automobili koji će se kretati bez vozača, koliko god pametni bili, moraće biti održavani od strane ljudi koji će posedovati visoko sofisticirana znanja. Digitalna infrastruktura će ukinuti određene poslove, ali će i nove doneti. Veliki izazov predstavljaju digitalne platforme jer menjaju relaciju između firme i radnika na način da dovode u pitanje postojeće programe i sisteme socijalnog osiguranja i regulisanja rada. Turizam je jedan od najbrže rastućih sektora na svetu i visoko je otporan na ekonomske šokove. Zdravstvo, bez obzira na tehnologije i digitalizaciju zadržava značaj lekara, kao i medicinskih sestara i babica koje čine više od 50 odsto zaposlenih u zdravstvu na globalnom nivou. Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će na globalnom nivou do 2030. godine biti potrebno još četrdeset miliona radnih mesta. Predviđanja Svetske banke su da će u budućnosti najviše potrebe biti za sledeće poslove (sa nižim nivoom obrazovanja i veština): medicinske sestre, turistički vodiči i operateri, kontrolori ispravnosti hrane, proizvođaći organske hrane, hoteljeri, posade za avione i brodove, kuvari, nutricionisti, modni dizajneri, učitelji…Dok su najperspektivnije profesije, za koje su potrebne razvijenije veštine i veći nivo ulaganja u ljudski kapital: inženjeri za nano tehnologije, specijalisti za sajber bezbednost, dizajneri mobilnih aplikacija, injženeri za izradu i kontrolu dronova, lekari, injženeri robotike, planeri urbanih sredina, hidrolozi…
Značajno je istaći da ni predstavnici Svetske banke nisu bežali od upozorenja da nije samo važno otvarati nova radna mesta, već kvalitetna radna mesta uz uvažavanje onoga što po standardima Međunarodne organizacije rada znači dostojanstven rad.
MEĐUNARODNA KONFEDERACIJA SINDIKATA I SAVETODAVNI KOMITET SINDIKATA PRI OECD
Problem i stavovi na koje ukazuju sindikati su sledeći:
-Potrebno je zalaganje za opstanak kolektivnog pregovaranja na sektorskom nivou jer trend decentralizacije ne samo što umanjuje moć sindikata već dodatno povećava nejednakosti.
-Očuvanje instituta minimalne zarade je od izuzetnog značaja za smanjenje nejednakosti i pozitivno utiče i na rast zarada koje su iznad minimalne.
-Stalno ulaganje u ljudske kapacitete i usavršavanje zaposlenih dovode do napretka u društvu i poboljšavaju produktivnost.
-Pristup celoživotnom učenju je od izuzetnog značaja imajući u vidu da razvoj tehnologija utiče na radno mesto i rezultira potrebom za stalnom nadogradnjom veština.
-Najnovija globalna istraživanja pokazuju da se većina ljudi ne protivi novim tehnologijama već su zabrinuti za svoje poslove, dodatno sindikati moraju naći načine kako da se organizuju i preduzimaju kolektivne akcije sa novim atipičnim poslovima.
-Sloboda udruživanja ne sme da bude dovedena u pitanje, kao ni koncept univerzalne socijalne zaštite.
-Nivo zarada mora da poraste, a ekonomske i socijalne politike moraju da obezbede pravednu distribuciju prihoda i bogatstva.
-Razlike u zaradama između žena i muškaraca moraju biti prevaziđene, one trenutno iznose 23 odsto na globalnom nivou.
-Neophodna su ulaganja u infrastrukturu jer nedostatak infrastrukture guši ekonomski rast i stvaranje novih poslova.
-Digitalizacija i budućnost rada moraju biti teme o kojima će sindikati, vlade i poslodavci razgovarati ravnopravno uvažavajući principe socijalnog dijaloga.
-Države moraju da ulažu u aktivne mera zapošljavanja i programe obrazovanja i sticanja veština.
-Socijalna zaštita i sigurne penzije ne smeju biti dovedeni u pitanje.
-Kompanije moraju biti registrovane i plaćati porez u zemljama u kojima obavljaju posao, takođe moraju poštovati standarde bezbednosti i zdravlja na radu definisane konvencijama Međunarodne organizacije rada.
-Kompanije moraju biti uključene u socijalni dijalog i u potpunosti poštovati prava radnika na zaštitu svojih podataka.
Treba istaći da je sastanak u Vašingtonu bio ne samo prilika da se razgovara o važnim dokumentima sindikalnih i drugih međunarodnih organizacija, već i prilika da se sindikati upoznaju sa najnovijim trendovima, razmene iskustva, dobiju priliku pristupa važnim dokumentima za budućnost rada i spoznaju mehanizme preko kojih mogu vršiti uticaj na tela koja na globalnom nivou kreiraju ekonomske i socijalne politike.
