Intervju: Milorad Ivanović
Ivanović: “za samu javnost, ali i za državu, bilo bi jako korisno kada bi nadležni izašli i rekli kakva je situacija”
Posle strogih mera tokom vanrednog stanja Srbija je ušla u potpuno opusten odnos prema epidemiji Korona virusa. Sve se svelo na preporuke. Nakon parlamentarnih, lokalnih i pokrajinskih izbora, javnih, sportskih i privatnih događaja koji su okupljali veliki broj ljudi bez distance i zaštitne opreme situacija sa epidemijom se iz dana u dan pogoršava. Broj novozaraženih koji je u porastu možda bi i mogao da se pravda nepredvidjivošću virusa da u javnosti svakodnevno ne slušamo oprečne informacije. BIRN je objavio da su u Srbiji od 19. Marta do 1. Juna od virusa Korona umrla 632 pacijenta što je za 388 više od zvaničnog podatka za taj period (zvaničan podatak je 244). Ko je lažirao podatke, sa kojim ciljem? O odgovornosti, oprečnim podacima, manipulaciji građanima i položaju zdravstvenih radnika za Bilten UGS Nezavisnost govori Milorad Ivanović, glavni i odgovorni urednik BIRN Srbija.
Birn je podatke o broju zaraženih i umrlih objavio 22. juna i logično bi bilo da takav tekst ozbiljno uzdrma resorno ministarstvo i ostale nadležne insitucije. Realnost je drugačija, mi ni dalje ne znamo odgovorne niti imamo dokumentovana i argumentovana objašnjenja. Očekujete li konkretnije reakcije od onih koje smo čuli prethodnih dana ili ćemo opet imati ignorisanje?
Nerealno je očekivati da će neko od nadležnih izaći i reći – tačno je da smo skrivali pravi broj umrlih i zaraženih. Očekujem da će oni i dalje nastaviti da negiraju da postoje neslaganja između onoga što nam javno govore i podataka koji stoje u Informacionom sistemu Covid 19 u koji su novinari BIRN-a imali uvid.
S druge strane, moje mišljenje je da bi za samu javnost, ali i za državu, bilo jako korisno kada bi nadležni izašli i rekli kakva je situacija. Proteklih nekoliko meseci to se već dešavalo – tako je glavni epidemiolog dr Predrag Kon gostujući u jednoj emisiji priznao da na početku epidemije Srbija nije imala dovoljno testova, ali da je smatrao da nije primereno da se tada o tome govori. Takođe, i predsednik Srbije je kazao da je namerno umanjivao podatke o broju respiratora koje Srbija ima kako bi u pregovorima sa strancima izdejstvovao bolje uslove za nas.
Dakle, možda pravu istinu nećemo saznati sada, ali siguran sam da će za neko vreme, neko od njih reći istinu i objasniti zbog čega su podaci o broju umrlih i zaraženih smanjivani.
Govorili ste u javnosti da su lekari obavili svoj posao, podaci iz zdravstvenih ustanova stizali su u bazu i kod svakog podatka u informacionom sistemu stoji da ga je odobrilo Ministarstvo zdravlja. Ko je sve imao pristup podacima?
Upravo tako – lekari iz kovid bolnica su odradili svoj posao i podatke o umrlima, testiranim i zaraženim redovno su slali u Covid 19 informacioni sistem, baš onako kako je i predviđeno odlukom Vlade. Ti podaci su se slivali u Insitut Batut. Osim njih, pristup podacima imali su i predstavnici RFZO, Ministarstva zdravlja i Vlade. Batut je tu najmanje kriv. Oni su svoj posao uradili i izveštaje sa tačnim podacima svaki dan su slali u Ministarstvo zdravlja i Vladu. Ko je i zbog čega onda odlučio da smanjuje zvanične podatke – pitanje je na koje nemamo odgovor. Ali ćemo nastaviti da ga tražimo.
Prema bazi podataka koju ste analizirali 1080 pacijenata je preminulo, vi ste objavili 632 (broj za koji, po analizi, nema dileme da se odnosi na osobe preminile od COVID-a 19). Zvaničan podatak je 244. Da li nakon takvog odstupanja građani i građanke danas mogu imati poverenja u ono što saopštava krizni štab, ministarstva, Batut, predsednica Vlade i predsednik države?
U našim tekstovima mi nikoga ne optužujemo, nego samo postavljamo pitanje “zašto”, odnosno “kako” je došlo do toga da se razlikuju brojevi koji postoje u Informacionom sistemu, od onih koji su nam saopštavani. Možda postoji neko logično objašnjenje, koje mi u ovom trenutku ne vidimo. Zato smo i tražili da nam se objasne podaci makar za jedan dan, recimo za 12. Ili 13. april, kada je javno saošteno da je u kovid bolnicama umrlo 6 pacijenata, dok u Informacionom sistemu stoji broj od 38, od čega je njih 23 sigurno bilo pozitivno na kovid neposredno pred smrt. Napominjem, da su svi ovi ljudi umrli u kovid bolnicama, što znači da su se tamo lečili jer su imali simptome te bolesti.
Umesto toga sva obrazloženja zvaničnika svode se na rečenicu “umrli od Korone ili umrli sa Koronom”. Podsetite nas šta kaže Svetska zdravstvena organizacija u tom smislu i koliko je izjava premijerke Ane Brnabić u kojoj spominje stradanje u saobraćajnoj nesreći takođe manipulacija?
Svetska zdravstvena organizacija kaže da se smrt od kovida ne može pripisati nekoj drugoj bolesti, recimo kanceru. To jedino ne važi kada osoba doživi neku nesreću, odnosno umre od povrede. Premijerka je baš taj primer uzela, ali u pogrešnom kontekstu, rekavši da je u bazi dosta ljudi koji su bili pozitivni, a koji su stradali, recimo od sudara sa autobusom. To su gluposti. Svaki lekar u našim kovid bolnicama je dobio upustva da takve slučajeve ne ubacuje u Informacini sistem.
Kod nekih se stvorila sumnja i kada je u pitanju tekst BIRNA. U javnosti se polemisalo o datumu njegovog objavljivanja, zašto baš dan posle izbora. Hajde i sada da pojasnite da li je reč o etičkoj, profesionalnoj ili pak političkoj odluci?
BIRN ima jako striktna profesionalna i etička pravila i tekst objavljujemo tek kada je on potpuno tačan i kada imamo sve informacije. Igrom slučaja, ispostavilo se da je to bilo dan posle izbora. Izbori za nas nisu igrali nikakvu ulogu kada smo odlučivali kada ćemo ga objaviti. Jednostavno, u ponedeljak ujutru imali smo zakazan sastanak sa direktorkom Batuta i očekivali smo da će nam ona dati odgovor o razlikama u brojevima. Bilo bi neprofesionalno da smo tekst objavili, a da nismo dali direktorki da nam odgovori – iako smo je nekoliko puta zvali telefonom, čak je i koleginica Natalija Jovanović nenajavljeno išla u Batutu i srela se na kratko sa njom. Želeli smo da tekst bude takav da kada ga objavimo niko ne može da kaže da podaci nisu provereni, ili da nisu tačni. U tome smo i uspeli.
Koliko je cela ova situacija dodatno obezvredila profesiju zdrastvenih radnika, ugrozila i otežela njihov položaj?
Moje veliko poštovanje ide svim lekarima, sestrama i drugim ljudima u zdravstvu. Oni su odigrali neverovatno važnu ulogu i oni su stub ovog sistema. Mislim da ova kriza neće uticati na smanjenje njihovog kredibiliteta, naprotiv – svi mi vidimo da oni vode jednu nadljudsku borbu. S druge strane, mislim da su članovi Kriznog štaba podbacili i da nisu bili na visini zadatka.
Birn je poverljive podatke dobio, pretpostavljam, upravo, iz zdravstvenih izvora. Izvori se ne otktivaju, to je jasno, ali ste komentarisali u medijima, tim povodom, da u zdravstvu ima mnogo ljudi koji su etični, ali i nezadovoljni i nepomirljivi sa celom ovom situacijom. Da li uporavo to što je neko odlučio da iznese podatke u javnost budi optimizam?
Mi nikada ne govorimo o svojim izvorima, pa tako ni sada nisam u prilici da vam kažem kako smo i na koji način došli do podataka. Ono što mogu da kažem jeste da su podaci sigurno tačni, da su provereni nekoliko puta iz više izvora. I zaista ste u pravu, u zdravstvu ima mnogo veoma hrabrih ljudi koji nam se javljaju i govore nam ono što im je na duši – da jako puno rade, a da se njihov trud ne ceni dovoljno. Zato mislim da je važno da se istina zna. Skrivanjem istine, mi minimalizujemo njihov trud. Ako kažemo da su tokom jednog dana lekari i sestre morali da napisu izveštaj o smrti za 38 pacijenata, time pokazujemo da cenimo njihov rad i trud. Nema potrebe da se podaci kriju i smanjuju. Čak i sa podacima koji stoje u Informacinom sistemu, Srbija je u odličnoj poziciji u odnosu na druge zemlje. Treba biti ponosan na ono što je naš zdravstveni sistem uradio.
Reakcija lekara u Novom Pazaru na posetu premijerke takođe je mnogima probudila optimizam. S obzirom na to da je zdravstvena situacija u Novom Pazaru i Tutinu veoma teška, da li je potez zdravstvenih radnika zaista optimizam, bunt ili samo potez iz očaja
Situacija u Sandžaku je očigledno izmakla kontroli jer se dosta dugo skrivala pod tepih i očigledno nije shvaćena ozbiljno. Na kraju su lekari bili ti na čija pleća je svaljen ceo problem. Probajte da stavite masku na lice i da tako ceo dan provedete u sobi bez klime. A onda zamislite da ceo dan provedete u skafanderu, jedva dišući, pokušavajući da pronađete venu pacijentu da biste mu dali infuziju. Zbog toga ja u potpunosti razumem ogorčenost lekara u Sandžaku, ali i širom Srbije. Nakon prestanka vanrednog stanja, prestali su i aplauzi našim lekarima. Njima svima treba dati orden.
Da li Birn nastavlja da prati ovu temu i vrši određeni medijski pritisak na nadležne?
BIRN nastavlja da radi na ovoj temi i nastavićemo da tražimo odgovore. Verujemo da se upornost isplati – posebno kada znamo da radimo stvar koja je od opšteg značaja.
Novinarka Tamara Srijemac
