Par pouka iz onoga što je iza nas
Političari u Srbiji, nakon nasleđenih razornih efekata rata i sankcija, kao i ogromne uložene ( i protraćene) protesne energije građana, ili nisu bili svesni ili su se upravo okoristili činjenicom da kapitalizam i demokratija istina idu zajedno u paketu, ali ne i nekonfliktno ruku pod ruku.
Najgore po nas je što su upravo oni i njihovi tajkuni od poverenja i postali nova kapitalistička klasa – često bez ikakvih socijalnih skrupula.
Ili su opet servilno posredovali u pretvaranju Srbije u zabran za jeftina dobra i radnu snagu za nesmetanu eksploataciju. Često i o trošku nas kao poreskih obveznika.
Lakoverni građani i građanke su hteli više slobode i kvalitetniji život a ne baš više kapitalizma. Sem možda onog nordijskog – humanog, „narodnog“.
A dobili smo upravo njegovu nakaznu, periferijsku i balkansku varijantu u kojoj je dominacija korporativnog kapitala filovana sa endemskom, sistemskom političkom korupcijom i partijskim zapošljavanjem i klijentelizmom.
Praksom u kojoj su partijski komesari i komesarke izvršili juriš na pozicije u javnom sektoru i okupirali državu.
Naravno i onako usput, monopolizujući prostor ekonomije i politike, suspendovali demokratiju u povoju – tek prohodalu i još u pelenama. Sve očitije smo u zoni vladavine, ignorancije, bahatosti i primitivizma.
Svako ko misli svojom glavom, a mi u Nezavisnosti pripadamo toj grupi, dobro zna da pristojnog života i dostojanstvenog rada nema bez otvorenih, profesionalnih medija, ravnopravne izborne utakmice i sistema u kome na to ko će biti na listi mi građani utičemo bar približno koliko i partijske vrhuške.
Upitajmo se, kakav će biti karakter i snaga zakona i pravila igre ako se ona donose u skupštinama koje su se, umesto da budu hram demokratije i argumentovane rasprave, izrodile u provincijsko vašarište na kome statisti deklamuju naručene poruke i replike? Bez trunke duha dijaloga i tolerancije.
Par poruka za sve nas
Predstojeći izbori u Beogradu – „ Bitka za Beograd“, imaju veliku i simboličnu i onu opipljivu, materijalnu vrednost i značaj.
I itekako nas se tiču – radili mi u komunalnom preduzeću, klinici, fakultetu ili pravosuđu…
Šta tek reći o svima onima koji se bez legalnog posla suočavaju sa svakodnevnom dramom preživljavanja ?
A ako su izbori važni i pri tom još i neizvesni ne treba ih propustiti. Iskustvo nam govori – podaništvo i slepa poslušnost ne donose ništa – osim pukog preživljavanja.
Ko drži prestonicu držaće i Srbiju jer – Beograd ipak nisu Pećinci da se pritisnu kacom straha i disciplinuju tek tako lako.
U Beogradu ipak ima šansi da se čuje naša poruka i naš glas.
Naši stavovi se znaju – grupisaćemo ih, kao i naše kolege u Nemačkoj po oblastima- kontrolnim tačkama i na osnovu njih napravi upitnik sa ne više od desetak ključnih pitanja. Svi ste pozvani da učestvujete u izradi ovog demokratskog testa
Pitanja ćemo postaviti izbornim takmacima. Procenjivaćemo ponuđene programe ali i profesionalni i lični integritet i učinke onih koji treba da ih realizuju.
Grad pripada svojim građanima i oni treba da odlučuju o izgradnji objekata i nameni ulica, trgova i javnih prostora.
No, Beograd nisu samo lokalna pitanja – standarda i kvaliteta života građana ma kako ona bila važna.
Ko hoće da uspešno vodi Beograd mora da zna i šta će sa ukupnim pravima građana, održivim zapošljavanjem, obrazovnim sistemom, zdravstvom, kulturom, naukom, penzijama i penzionerima…
Ali i velikim privrednim sistemima. Kandidate ćemo propitati šta bi oni uradili sa EPS-om, Telekomom, ili kome misli da podare naš PKB?
Umesto praznoslovlja, demagogije i medijske satanizacije političkih rivala kao alibija za nedostatak ideja i rešenja na goruća pitanja, hoćemo ozbiljne argumente i razloge za forsiranu privatizaciju gradskih komunalnih preduzeća. Tražimo garancije da neće biti netransparentnog davanja na koncesiju ili preuzimanja poslova gradskih preduzeća kroz famozna javno privatna partnerstva, kojima, po pravilu slede otpuštanja zaposlenih – i to onih iz proizvodnje i nameštanje unosnih poslova svojim političkim i poslovnim klijentima.
Zahtevamo jasan rok i garancije za potpunu profesionalizaciju menadžmenta i ukidanje vd. stanja kao idealnog modusa za držanje ljudi u stanju servilne poslušnosti.
Ko može da oroči obećanje i pruži garancije da će umesto podobnih mediokriteta na ključne pozicije dolaziti najtalentovaniji koji nam odlaze a da im nismo pružili šansu ?
Da li se neko od izbornih aktera seća još radničkog akcionarstva i učešća u podeli profita i sme li i ume da ponudi njihov održivi model?
Znajući dobro u kojoj meri se razlikuju ružičasta izborna obećanja od sumorne, korumpirane, pa i kriminolizovane postizborne stvarnosti, najvažnije nam je da vidimo ko je spreman i da obećano socijalnim dijalogom pretvori u kontrolisani dogovor sa mogućnošću provere i (nužne) izmene u toku mandata.
Kakvi im budu odgovori, ako ih uopšte i bude, tako ćemo ih tretirati i tako ćemo i glasati.
Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST
