Sada dok čitava javnost, vitalno zainteresovana za opstanak demokratije i njenih temeljnih pretpostavki u koje spadaju slobodni mediji a među njima naročito Javni servis Srbije, očekuje konačno raspisivanje konkursa za novog generalnog direktora Radio-televizije Srbije, sindikat Nezavisnost RTS želi da skrene pažnju na nekoliko činjenica i kriterijuma koji bi u tom izboru morali biti ispunjeni da bismo možda napokon, posle 20 godina posrtanja, i prethodnih 10 godina agonije, dobili javni servis koji bi u budućnosti bio nezavisni medijski korektivni faktor celog društva, i nepotkupljivi pratilac ovdašnjeg političkog, kulturnog i privrednog života i kao takav u finansijskom, moralnom i profesionalnom smislu bio samoodrživi sistem i široko cenjeno, i poštovano, javno dobro.
Čitav proces biranja bi, za razliku od sadašnjeg stanja, morao da bude potpuno lišen bilo kakvog uticaja politike i prepušten isključivo stručnim medijskim činiocima društva u kojima bi se, kroz permanentnu analizu rada javnog servisa, dolazilo do najboljih kadrovskih rešenja za čelna mesta u javnom servisu. To znači da nikakva skupštinska većina ni na koji način ne bi mogla da bude faktor odlučivanja u pitanjima medijskog servisa koji po definiciji mora da bude iznad politike. Kakva je to sloboda od politike ako o sastavu REM, pa posredno i Upravnog odbora RTS, odlučuje političko telo? Ako je, dakle, struka bila ta koja se za vreme pandemije pitala kada ćemo navući maske na lica i kada ćemo u karantin a kada iz njega, onda struka takođe mora da bude ta koja će voditi proces kandidovanja i biranja generalnog direktora javnog servisa svih građana Srbije.
U takvom sistemu, koji bi bio istinski demokratski i transparentan, uz učešće najšireg spektra medijskih udruženja i asocijacija sa njihovom precizno definisanom ulogom u procesu odabira, bilo bi moguće, tokom vremena, razviti i ojačati jedan javni servis koji bi mogao da bude stub demokratskog razvoja čitavog društva.
U takvom sistemu, izbeglo bi se da na čelo medijske kuće koju plaćaju svi građani Srbije dođe osoba koja će izvršavati bilo čije naredbe ili ispunjavati želje sa bilo koje političke adrese, već osoba kojoj će ideja vodilja u radu biti maksimalna objektivnost, izoštrenost duha i kritička misao. Jer javni servis treba da bude upravo to: savest društva oličena u snažnim pojedincima, autorima i direktorima, koji umeju da organizuju i podstaknu producentske timove, a koji će zajedno društvenu zbilju posmatrati iz svih uglova, i oslobođeni bilo kakvog straha postavljati pred društvo teme koje oslobađaju a ne zarobljavaju i potčinjavaju um gledalaca.
Radio-televiziji Srbije treba direktor savremenih i humanih pogleda na svet i život, ličnost sa autoritetom, neopterećena hipotekom bilo kakve političke afere i neprincipijelnog pripadanja i služenja, ličnost takođe neopterećena ličnim kompleksima i sujetom koja u funkciji direktora vidi samo svoje napredovanje u karijeri i ustupak svojoj gordosti ili izmišljenim biografskim referencama.
Radio-televiziji Srbije treba direktor koji će, autoritetom kapetana velikog aviona, bespogovorno umeti da bilo kome kaže da je na letu prekobrojan i da mora da siđe. Drugim rečima, bilo kome na bilo kojoj funkciji u državi, generalni direktor javnog servisa mora biti u stanju da kaže da njegove zamisli o prisustvu na ekranu ne zavise od ličnog doživljaja veličine i važnosti, nego od javnog interesa. Direktor koji će, dakle, umeti da kaže „ne“ recimo šefu države kada ovaj ultimativno zatraži da bude na ekranu 90 minuta u monologu, nego da mu poruči kako ta tema po mišljenju kolegijuma javnog servisa zaslužuje vest od 5 minuta u kojoj će stavovi predsednika biti prepričani rečima novinara.
Radio-televiziji Srbije treba direktor koji razume funkcionisanje velikog sistema, ali koji neće padati u zamku sveznalaštva, nego će za svaku oblast odabrati dostojne rukovodioce ili savetnike koji će u svaki problem ulaziti sa mišlju o javnom interesu, a ne o svom džepu. Koji, dakle, tehničku modernizaciju javnog servisa neće sprovoditi po kriterijumu obećanih provizija ispod stola, nego po tehničkim specifikacijama ponuđene robe. Pa se tako neće dešavati da skupo plaćena oprema bude ubrzo otpisivana jer se posle nekoliko meseci korišćenja pokaže da je nekompatibilna sa ostatkom opreme u kući.
Radio-televiziji Srbije treba direktor koji će svakom nižem rukovodiocu umeti da kaže da njegov rad ne zadovoljava kriterijume evropskog javnog servisa, i da je od ovog časa smenjen zbog toga što je favorizovao svoje miljenike a druge tlačio na poslu.
Radio-televiziji Srbije treba direktor koji će kažnjavati neradnike a nagrađivati radnike.
Radio-televiziji Srbije treba direktor koji će umeti da u svojim redovima prepozna pravog autora i da potom učini sve da mu omogući da radi.
Radio-televiziji Srbije, napokon, treba direktor koji će se uspraviti, za razliku od onih koji su tako dobro umeli da kleče.
Beograd, 26. maj 2020. Sindikat Nezavisnost RTS
Granski sindikat KUM Nezavisnost
