- januar 2023. Kategorija: Analize Izvor: Nezavisnost.org Foto: Shutterstock
Svetska ekonomija, vođena sporijim ekonomskim rastom u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i Kini, mogla bi u godini koja je počela da se „opasno približi“ recesiji, upozorila je Svetska banka. Naši ekonomisti procenjuju da je usporavanje ekonomskih aktivnosti neizbežno i u Srbiji
U tek publikovanom godišnjem izveštaju Svetska banka je prepolovila svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta sa 3 na 1,7 odsto. Ukoliko se takva prognoza ostvari, bio bi to treći naslabiji godišnji rast u toku poslednje tri decenije, posle dubokih recesija koje su nastupile zbog globalne finansijske krize 2008. i pandemije 2020. godine.
Prognoza Svetske banke je da će Evropa, koja je dugo bila veliki izvoznik u Kinu, verovatno osetiti posledice slabljenja kineske ekonomije. Svetska banka navodi da će rastuće kamatne stope u razvijenim ekonomijama poput SAD i država u Evropi privući investicioni kapital iz siromašnijih zemalja koji bi mogao da utiče na domaće investicije.
Istovremeno će visoke kamatne stope usporiti rast u razvijenim državama tokom perioda visokih cena zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Iako bi SAD ove godine mogle da izbegnu recesiju, Svetska banka predviđa da će američka ekonomija ostvariti rast od samo 0,5 procenta. Slab globalni rast verovatno će predstavljati još jednu prepreku za američke kompanije i potrošače, pored visokih cena i većih kamata. Na američku akonomiju bi negativno mogli da utiču poremećaji u lancu snabdevanja ako nastavi da raste broj novozaraženih virusom korona ili se dodatno pogorša rat u Ukrajini.
Globalni pad bi posebno mogao da utiče na siromašnije države širom sveta, kao što je, na primer, region Saharske Afrike, za koji Svetska banka predviđa da će prihod po glavi stanovnika porasti za samo 1,2 procenta tokom naredne sve godine.
Rast cena i pad zarada u Srbiji
Bruto društveni proizvod u Srbiji u prošloj godini porastao je za oko 2,5 odsto BDP-a. Koliko god to javno hvalio ministar finansija Siniša Mali, ekonomski rast Srbije manji je od zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), čije su ekonomije porasle u proseku za 4,5 odsto, dok je rast na nivou cele Evropske unije nešto viši od tri procenta.
„Sporiji rast BDP-a Srbije je posledica loše poljoprivredne sezone i problema u proizvodnji električne energije“, ocenio je nedavno Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta.
Analizirajući budžet a naročito rebelans budžeta za prošlu godinu, Fiskalni savet je skrenuo pažnju na ogromne troškove u energetskom sistemu koje su morali da pokriju građani. Samo dva meseca pre isteka 2022. budžet je menjan, i to tako što je deficit povećan na više od 3,5 odsto BDP-a.
“Tri su glavna razloga zbog kojih se predloženi rebalans toliko razlikuje od inicijalnog budžeta. Prvi je snažno ubrzanje inflacije (koja je u novembru dostigla 15 odsto na godišnjem nivou), koje najvećim delom stoji iza povećanja javnih prihoda. Budžet je izrađen s pretpostavkom da će prosečna inflacija u 2022. biti 3,7 odsto. Drugi je unošenje u budžet velikog broja rashoda koji nisu prvobitno planirani. Za većinu ovih izdataka to je zapravo sad samo formalnost, pošto su već sprovedene ili se sprovode (isplata dva puta po 100 evra za mlade, povećanje pomoći za prvo, drugo i treće dete, turistički vaučeri i drugo). Treća i pojedinačno najveća promena u rebalansu je finansiranje ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (Srbijagas i EPS). U budžet je direktno uključeno oko 1,3 milijarde evra sredstava za ove namene, a stvarni troškovi države još su veći jer se realizuju i izdavanjem garancija na njihovo zaduživanje“, naveo je u svojoj analizi Fiskalni savet. Savet je ukazao i da je “jedan od najvećih nedostataka rebalansa to što su ovi ogromni i prvobitno neplanirani izdaci za javna energetska preduzeća iskazani vrlo netransparentno“.
Tako je Srbija proteklu godinu završila sa deficitom od oko 3,5 odsto BDP-a pre svega zbog budžetskog finansiranja ogromnih gubitaka Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa, jer je više od polovine fiskalnog deficita iz 2022. otišlo upravo na te troškove energetskog sektora. Javašluk u energetskom sektoru doveo je do rekordnog deficita tekućeg bilansa Srbije. Pominjani profesor Arsić je tim povodom upozorio da su ekonomski odnosi sa inostranstvom prošle godine značajno pogoršani. “Procenjuje se da ća deficit tekućeg bilansa u 2022. godini dostići oko 7,5 odsto BDP-a, što je najveći deficit u prethodnih 10 godina“, konstatuje Arsić, objašnjavajući da je pogoršanje trgovinskog bilansa najvećim delom posledica rasta uvoza energenata.
Što se zaposlenih tiče, Arsić je napomenuo da će, kada se svedu godišnje računice, međugodišnji rast zarada u celoj 2022. iznositi oko dva odsto, ali da je unutar godine, iz kvartala u kvartal, realna vrednost zarada – opadala.
Šta nas čeka u 2023. godini
Naravno, usled globalne krize izazvane ratom Rusije i Ukrajine, Srbija je ključne energente – naftu i gas, kao i većina sveta, kupovala po astronomskim cenama, s tim što je naša zemlja ušla u dodatni problem zbog uvoza skupe struje. A nije morala da je Elektroprivreda funkcionisala kao i nekih ranijih godina kada je viškove struje čak izvozila. Prognoze stručnjaka su da će nas skupa energetska politika pratiti i tokom godine koja je počela.
Takve prognoze potvrdila je pretposlednjeg dana prošle godine Vlada Srbije predlogom zakona koji je prosledila parlamentu,a kojim su predviđene državne garancije za nova bankarska zaduženja javnog preduzeća Srbijagas. Naime, Srbijagas planira da uzme kredite do 105 miliona evra kod Unikredit banke i do 30 miliona evra kod NLB Komercijalne, kao i 2,35 milijardi dinara (20 miliona evra) kod AIK banke. Za Eelektoprivredu Srbije predviđene su garancije od 600 miliona evra. Takve garancije bankama za zaduženja Srbijagasa i EPS-a znače da se država obavezuje da plati “dospele, a neizmirene obaveze“ tih javnih preduzeća, u slučaju da ona ne izvrši obaveze prema bankama. Inače, kada država ne bi izdvajala novac za Srbijagas i EPS, budžet Srbije bi u 2022. godini imao deficit manji od dva odsto BDP-a, ocenio je Fiskalni savet. Međutim, zbog ogromnih gubitaka ta dva javna preduzeća, deficit države je rebalansom povećan na skoro četiri odsto BDP-a. Savet je prognozirao da će se takvi državni rashodi nastaviti i u 2023. godini.
„Privreda Srbije će ući u 2023. godinu s preovlađujućim negativnim trendovima – opadajućim trendom privredne aktivnosti, stagnacijom na tržištu rada, visokom inflacijom i visokim spoljnim deficitom“, procena je profesora Arsića.
Ništa bolje ne prognozira ni njegov kolega Dejan Šoškić, takođe profesor Ekonomskog fakulteta koji je u nedavnom intervjuu za portal Nezavisnost.org ukazao da je Srbija daleko od bilo kakvog “ekonomskog tigra na Balkanu“ jer u toku poslednje decenije ostvaruje niže prosečne stope privrednog rasta od zemalja Centralne i Istočne Evrope, ali i u odnosu na svet.
“S obzirom da se ove godine recesija očekuje u velikom broju evropskih zemalja, dalje usporavanje ekonomske aktivnosti kod nas je verovatno neizbežno”, smatra Šoškić.
Bivši guverner NBS dodaje da “nema osnova za bilo kakav rast životnog standarda koji bi osetila većina stanovnika zemlje, posebno zato što analize pokazuju da je Srbija u poslednjih desetak godina postala društvo naglašenih socijalnih nejednakosti, daleko iznad proseka nejednakosti u Evropskoj uniji. To znači da ostvareni privredni rast, i kada ga ima, najpre i najviše osećaju najbogatiji u našoj zemlji, a mnogo manje, ili nikako, srednja i niža klasa”.
Šta bi na ekonomsko-socijalnom planu trebalo preduzimati kako bi se makar ublažile posledice “usporavanja ekonomskih aktivnosti”, ili kratko rečeno – recesije?
Šoškić naglašava da inflacija najviše pogađa najsiromašnije građane koji veći deo svojih prihoda troše na hranu čije cene rastu više od inflacije. Zato profesor ponavlja stav da bi država trebalo da pomaže ciljano najsiromašnijim građanima, a ne svima, kako je to činila poslednjiih godina.
Pod nadzorom MMF-a
Da srpskoj ekonomskoj i socijalnoj politici sleduje “stezanje kaiša” može se naslutiti i zbog nedavno postignutog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom koji nezavisni ekonomisti posmatraju kao “nužno zlo”. Naime, MMF je pre dvadesetak dana odobrio Srbiji stendbaj aranžman “težak” oko 2,4 milijarde evra. Samo mesec ipo dana pre toga na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona, održanom u Bečićima (Crna Gora), šefica MMF-a za Zapadni Balkan Stefani Eble neuvijeno je upozorila da “monetarna politika mora da čvrsto zadrži inflaciju i u tom procesu zadrži potpunu nezavisnost”. Njena poruka je bila jasna – centralne banke moraju obarati inflaciju nezavisno od vlada koje bi, iz populističko-političkih razloga, želele manje restriktivnu monetarnu politiku. Eble je podvukla da će biti potrebna fiskalna konsolidacija, što znači da treba obuzdati plate u javnom sektoru jer podgrevaju inflaciju a pored toga pritiskaju budžete i podstiču nova zaduživanja država u regionu. Dodala je i da MMF više neće ćutati povodom najšire neselektivne budžetske pomoći kakva je deljena u prethodne dve godine. U tom je kontekstu pomenula i da je neprihvatljivo subvencionisanje cene struje za sve potrošače i naglasila da treba pomagati samo najugroženije kategorije stanovništva.
Jasno je bilo već na skupu u Bečićima da ove poruke nisu samo saveti, već verovatno i uslovi za dobijanje novca od MMF-a. Kao što reče profesor Dejan Šoškić, da je situacija dobra, ne bismo ni imali aranžman sa MMF-om.
Pesimizam građana Srbije
Naši građani kao da su prestravljeni godinom koja je tek počela. Naime, Srbija je na trećem mestu u svetu i prva u regionu po indeksu pesimizma, pokazalo je novo globalno istraživanje međunarodne asocijacije Gallup International. U konkretnom slučaju istraživanje je posebno važno jer ljudi nisu upitani boje li se rata, prirodnih katastrofa ili novih pandemija. Reč je o tome da se u čitavom regionu građani Srbije najviše plaše za svoju egzistenciju, a da su na trećem mestu u svetu po uverenju da će ova godina biti još gora nego prethodna.
Verovatno su bujanju pesimizma velikim delom doprinela masovna poskupljenja, posebno u poslednjem kvartalu prošle godine. Ukupno, u toku 2022. U Srbiji su najviše poskupela čvrsta goriva – čak 49,4 odsto. Na drugoj poziciji poskupljenja su mleko, sir i jaja (43,1 odsto), a slede usluge smeštaja (37), novine i časopisi (35,4), stambene kirije (30,1) kancelarijski materijal (27,7), riba (25,9 odsto)…
Prema rezultatima pomenutog Galupovog istraživanja, čak 64 odsto žitelja Srbije smatra da će u 2023. živeti lošije nego lane, a čak 76 odsto ispitanika veruje da će 2023. biti godina ekonomskih poteškoća.
Zanimljivo je da tek svaki jedanaesti anketirani deli uverenje vlasti da će ovo biti godina “ekonomskog prosperiteta”.
Svetozar Raković
prilike predstoje Srbiji i svetu u 2023. godini){kind=link}