22.mart 2023. Kategorija: Vesti Izvor i fotografije: UGS Nezavisnost
U skladu sa agendom Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine, nužno je osigurati pravednu tranziciju zaposlenih u energetskom sektoru Srbije koji koristi fosilna goriva, što podrazumeva otvaranje kvalitetnih zamenskih radnih mesta uz aktivno učešće sindikata.
Bio je to je jedan od ključnih zaključaka konferencije „Civilno društvo za energetsku tranziciju“ održane 22. marta u Beogradu, u organizaciji Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, i u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu.
Preambula Pariskog sporazuma poziva zainteresovane strane da “uzmu u obzir imperative pravedne tranzicije radne snage“ što bez dvoumljenja zahteva aktivno učešće zaposlenih. Smernice Međunarodne organizacije rada “za pravedan prelazak ka ekološki održivim ekonomijama i društvima za sve preporučuju konsultacije i udruživanje sindikata u izradi i primeni politika niskougljeničkog razvoja na svim mogućim nivoima i fazama. Učešće sindikata u definisanju srednjoročnih i dugoročnih strategija dekarbonizacije ključno je kako bi se osigurala pravedna tranzicija, naglašeno je na skupu koji je okupio predstavnike sindikata, civilnog sektora i akademske zajednice.
“Energetska tranzicija koja predstoji Srbiji a podrazumeva postepeni prekid proizvodnje električne energije iz uglja, kada usledi mora biti pravedna odnosno organizovana na takav način da neće dovesti do nezaposlenosti niti migracije stanovništva iz sredina u kojima se zatvaraju rudnici”, izjavila je na konferenciji Čedanka Andrić, predsednica UGS “Nezavisnost“.
Andrić je naglasila da je potrebno stvoriti adekvatnu alternativu za radnike koji će usled procesa energetske tranzicije ostati bez posla i shodno tome za njih osmisliti učinkovite programe prekvalifikacije u čiju izradu moraju biti uključeni i sindikati. Upozorila je da se nikako ne sme dozvoliti je da energetska tranzicija postane instrument za stvaranje prekarnih radnika. Narpotiv, potrebno je obezbediti mogućnost za dostojanstven rad i plate od kojih će radnici moći da izdržavaju svoje porodice.
Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoa Žakob je istakla da UN pridaju posebnu pažnju aktivnostima vezanim za saniranjke štetnih posledica klimatskih promena i energetske tranzicije koja zapravo treba da bude važan faktor u zaštiti životne sredine.
“Srbija je u proteklom periodu bila aktivna u sprovođenju tih procesa kroz donošenje odgovarajućih zakonskih rešenja, između ostalih i onih koja pogoduju razvoju obnovljivih izvora energije. Ono na čemu treba raditi u narednom periodu je da se aktivnosti na tom planu prenesu na lokalne sredine kako bi se što veći broj građana upoznao sa benefitima koje donose energetska tranzicija i saniranje posledica klimatskih promena”, naglasila je Fransoa Žakob.
Programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović je primetio da Srbija kasni kada je reč o sprovođenju planova za energetsku tranziciju i izrazio sumnju da će ono što je zacrtano biti i ostvareno ako se tom procesu i dalje bude pristupalo na način kako se to činilo dosad.
Popović je kao benefite energetske tranzicije, koja podrazumeva prestanak proizvodnje struje iz termoelektrana koje su najveći zagađivači životne sredine, istakao diverzifikaciju snabdevanja, odnosno mogućnost da se energija dobija iz više izvora. Takođe, potrebno je unaprediti energetsku efikasnost što podrazumeva manju potrošnju energije i dekarbonizaciju u čemu važnu ulogu ima razvoj obnovljivih izvora energije, koji ne utiču negativno na očuvanje ekologije.
Govoreći o načinima suzbijanja energetskog siromaštva, Popović je naglasio da subvencije za zamenu stolarije u cilju poboljšanja energetske efikasnosti treba dodeljivati isključivo domaćinstvima slabijeg socijalnog stanja, koja realno tako nešto ne mogu da ostvare bez pomoći države.
“Treba se dakle orijentisati na to da se subvencije daju onima kojima su zaista potrebne a ne i onima koji imaju dovoljno novca da sami bez bilo čije pomoći zamenom stolarije mogu da povećaju energetsku efikasnost u svojim domovima”, kazao je Mirko Popović.
Programska menadžerka Beogradske otvorene škole, u oblasti energija, klima i životna sredina, Mirjana Jovanović je ukazala na izuzetnu važnost saradnje sindikata i nevladinog sektora u promovisanju nužnosti dekarbonizacije u procesu energetske transformacije i prednosti koje ona donosi u očuvanju životne sredine od zagađanja.
Jovanović je ocenila da je mala, odnosno nedovoljna pomoć države za plaćanje računa za struju socijalno ugroženim porodicama. I ona se poput Popovića zalaže da subvencije države za povećanje energetske efikasnosti treba da idu isključivo u ruke onih kojima je zaista potrebna.
Profesor na Fakultetu zaštite na radu u Nišu Slobodan Milutinović smatra da je za sprovođenje procesa pravedne energetske tranzicije potrebno insistirati na postizanju društvenog konsenzusa. To podrazumeva stvaranje političkog okvira za realizaciju takvog konsenzusa u šta spada i razvijanje socijalnog dijaloga u kome sindikati treba da imaju ključnu ulogu kada je reč o zbrinjavanju radnika koji će zbog energetske tranzicije ostati bez radnih mesta.
Prema rečima Milutinovića, jedan od načina kako da i posle prestanka rada rudnika i termoelektrana deo zaposlenih ostane na svojim radnim mestima je njihovo angažovanje na sanaciji terena na kojima su se dotad nalazili rudnici i termoelektrane. Taj posao treba da bude poveren upravo njima kako bi nastavili da rade, a ne nekim privatnim investitorima, naglasio je Milutinović.
I direktorka Centra za obrazovanje „Nezavisnost“ Marija Martinić ukazala je na potrebu rešavanja energetske tranzicije u Srbiji na zadovoljavajući način a što je problematika koja se ne tiče samo zaposlenih i sindikata već svih građana, odnosno čitavog društva.
Viši savetnik u UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić istakao je da sindikati u procesu energetske tranzicije, pored zaštite radnih mesta, moraju da osmisle i ponude rešenja za zbrinnjavanje radnike koji, ipak, ostanu bez posla. Prema Ristiću, nije dovoljno da se sindikalci samo zalažu za neophodnost prekvalifikacije radnika već moraju da se aktivno uključe u taj proces kako bi se zaista obezbedila nova radna mesta.
Na konferenciji je ukazano da će iz perspektive radnika, tranzicija duboko preoblikovati tržište rada, tako što će stvoriti kako nove rizike, tako i mogućnosti poput novih radnih mesta. U nekim slučajevima doći će do gašenje postojećih zanimanja ili njihove zamene novim, koja podarzumevaju nove kompetencije i veštine. Rečeno je i da će neki sektori i regioni, posebno oni koji zavise od industrije sa intenzivnom emisijom ugljenika, biti više pogođeni od drugih. Ocenjeno je da predviđanja takvih i sličnih trendova i njihovog uticaja na “svet rada” treba da bude u fokusu sindikalnih aktivnosti. Upravljanje politikama povezanim sa klimatskim promenama i njihovo planiranje pružaju priliku sindikatima da bolje razumeju tekuće promene i njihov uticaj na klimatsku politiku.
Projekat “Civilno društvo za energetsku tranziciju” usmeren je na transformaciju domaćeg energetskog i klimatskog sektora u cilju postizanja nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte, energetske nezavisnosti, demokratskog i decentralizovanog upravljanja energetskom i klimatskom politikom, kroz povećano učešće civilnog društva u razvoju i praćenju implementacije reformi.
Projekat se sprovodi u periodu od 1. decembra 2022. godine do 31. marta 2024. godine uz podršku ambasade Velike Britanije u Beogradu.
G. Vlaović, novinar lista Danas
