Konferencija Međunarodne Konfederacije Sindikata, PERC –HTUR (ljudska i sindikalna prava), održana je u Bukureštu 11. i 12. aprila 2018.god.
Ujedinjene granske sindikate “Nezavisnost“ na Konferenciji predstavljala je i učestvovala u radu Slađana Kiković, šef Odeljenja za zakonodavno-pravnu regulativu, pravnu pomoć i zastupanje UGS NEZAVISNOST.
Globalna diskusija se vodila oko položaja žena na radu i zadovoljavanju standarda dostojanstvenog rada, socijalnog dijaloga, kao i razvoja i unapređenja socijalnog dijaloga do 2030.god. i njegovog očuvanja na zatečenom nivou, jer je prepoznata intencija da je socijalni dijalog generalno ugrožen na svim nivoima, a naročito nacionalnom nivou. Naročito teška situacija sa stanjem socijalnog dijaloga je u Moldaviji, Ukrajini, Kazahstanu, dok je pravo na sindikalno organizovanje onemogućeno u Gruziji, pa se u toj zemlji i ne može govoriti o postojanju socijalnog dijaloga.
Predstavnik Sindikata za region u ILO Magnus Berge podneo je izveštaj za Evropu o stanju sindikalnih prava, koji se odnose na probleme zaključivanja kolektivnih ugovora i primene zaključenih kolektivnih ugovora, kao i da sindikati sve više gube bitku u pregovaranju za zaključivanje kolektivnih ugovora, naročito na nacionalnom nivou. Takođe, stečena prava i standardi na nivou Evrope se sve manje primenjuju i poštuju.
ILO i ITUC očekuju nultu toleranciju kada se radi o položaju i odnosu muškaraca i žena u svetu rada.
Učesnici Konferencije prezentovali su sažete nacionalne raporte u vezi sindikalnih sloboda, što je učinila i predstavnica UGS NEZAVISNOST, bazirajući svoj nacionalni raport na Konvenciji 144. (Radnički standardi i tripartitne konsultacije) MOR, zalažući se da Republika Srbija uđe na užu listu sa ratifikovanom Konvencijom 144. i komentarima u vezi nepoštovanja navedene Konvencije, iako je predsedavajući smatrao da Republika Srbija je već pre tri godine bila na listi sa navedenom Konvencijom, ali obrazloženje predstavnice UGS NEZAVISNOST je bilo da je socijalni dijalog u odnosu na pre tri godine doživeo dalju stagnaciju i trenutno u Republici Srbiji samo formalno postoji, pa se treba izvršiti dalji pritisak na Vladu Republike Srbije u cilju poštovanja i primene Konvencije 144. na kojoj se bazira socijalni dijalog uz upozorenje da je u planu Vlade za 2018.god. i donošenje novog Zakona o socijalno- ekonomskom savetu.
Pristupilo se sačinjavanju duge liste i u uži krug zemalja za generalno zasedanje ILO ušle su sledeće zemlje: Ukrajina (Konvencija 81. MOR), Mađarska (Konvencija 97. MOR), Crna Gora i Rusija (Konvencija 98. MOR), Kazahstan (Konvencije 138. i 182. MOR) i Srbija (Konvencija 144. MOR); dok su na rezervnu dugu listu ušle sledeće zemlje: Austrija (Konvencija 29. MOR), Albanija (Konvencija 81. MOR), Hrvatska i Gruzija (Konvencija 98. MOR), Azerbejdžan (Konvencija 148. MOR), Holandija (Konvencija 156. MOR), Portugal (Konvencija 144. i 158. MOR) i Bosna i Hercegovina (Konvencija 162 .MOR).
Drugog dana zasedanja Konferencije reprezentativni sindikati Rumunije podneli su izveštaj o stanju radničkih prava u Rumuniji od 2008. do 2017.god. tj. od početka krize u zemlji. Godine 2011. u Rumunij je izvršena reforma radnog zakonodavstva i opšti kolektivni ugovor je navedene godine prestao da važi i nije zaključen novi. Takođe, tokom 2011.god. rumunski sindikati su izgubili jedan milion članova sindikata i sagledavajući 2010.god. 99% poslodavaca je bilo pokriveno zaključenim kolektivnim ugovorima, dok je 2017.god. 19% poslodavaca je pokriveno zaključenim kolektivnim ugovorima. U privatnom sektoru trenutno je 5% poslodavaca pokriveno zaključenim kolektivnim ugovorima, dok je u javnom sektoru 65% pokriveno zaključenim kolektivnim ugovorima.
Prema zvaničnim statističkim podacima 3,5 miliona radnika je otišlo van zemlje i zaposlilo se u zemljama EU. Pravo na štrajk je vrlo restriktivno uređeno i štrajk mogu da organizuju samo reprezentativni sindikati, dok se ne može ostvariti pravo na štrajk za vreme trajanja zaključenog kolektivnog ugovora, već se samo može organizovati tzv. spontani protest.U Rumuniji se štrajk registruje i u zavisnosti od registracije on je zakonit.
U Ruminiji se trenutno reformiše penzioni sistem. Problem Rumunije je postojanje velikog broja sindikalnih konfederacija i velikog broja političkih stranaka. Trenutno u Rumuniji 18% zaposlenih je sindikalno organizovano, što predstavlja 10% od ukupnog broja stanovnika. Socijalni dijalog je u tendenciji pada, naročito na nacionalnom nivou i pogrešno vođenje fiskalne politike tek će se odraziti na prava radnika u Rumuniji.
