- april 2022. Kategorija: Vesti Izvor: UGS Nezavisnost Foto: UGS Nezavisnost
Posledice nazaustavljivog prelaska na cirkularnu ekonomiju biće ključni izazovi za sve sindikate u regionu koji se moraju boriti za što pravedniju tranziciju. Put do „zelene agende“ će promeniti čitave industrijske sektore, ali i do rasta nezaposlenosti ukoliko sindikati ne primoraju države i kompanije da obezbede uslove za profesionalnu prekvalifikaciju i usavršavanje radnika za nove sektore i nova radna mesta.
Ovo su neki od najvažnijih zaključaka Koordinacionog sastanka Regionalnog saveta sindikata Solidarnost održanog danas (petak 1. april) u Beogradu. Predstavnici sindikata iz zemalja regiona (Slovenija, Hvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Srbija) razmatrali su plan rada Solidarnosti u periodu 2022-2023. Pored toga, razgovaralo se i o realizaciji ranije prihvaćene inicijative da se pokrene regionalna medijska platforma „Glas radnika Solidarnosti“.
Pozdravljajući učesnike skupa, zamenica generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata Ester Linč kazala je da smo svedoci krize koju „mnogi poslodavci koriste tako što nahuškavaju međusobno radnike“, one koji rade privremeno protiv stalno zaposlenih, kao i zaposlene u javnom sektoru protiv radnika u privatnom sektoru. „Mi radimo i radićemo drugačije, razvijaćemo solidarnost boreći se za prava i interese svih radnika, pre svega za bolje plate i bolje uslove rada zaposlenih, bez obzira na njihov status“, naglasila je Linč.
Martin Aleksandar iz EKS rekao je da sindikati danas u svom radu treba da korste digitalne tehnologije kako bi unapredili i pospešili svoje aktivnosti, da su mogućnosti digitalnog sindikalizma veoma velike i dragocene, i da mreža Solidarnost u tom smislu može mnogo da pomogne svim svojim članicama.
Predstavici Saveza sindikata Republike Srpske i Saveza samostalnih sindikata BiH izneli su primedbe što njihove organizacije nisu uključene u projekte razvoja digitalnog sindikalizma koje finansira EU preko EKS. Podsetili su da su među osnivačima Solidarnosti ali da se ocećaju kao na distanci, a da radnici i njihovi sindikati ne smeju biti kažnjavani zbog nestabilne političke situacije u BiH.
Linč je podsetila da su sredstva iz EU za koja jeste aplicirala EKS kako bi pomogla projekte digitalnog sindikata u regionu, ali po pravilima EU. Podstakla je sindikalce iz BiH da iznesu svoje potrebe i obećala da će učiniti sve što može kako bi EKS ispravila nedostatke grantova.
Miodrag Pantović iz Kancelarije Solidarnosti objasnio je da su obezbeđena dodatna sredstva uz pomoć francuskog sindikata SGT kako bi se pomoglo sindikatima u BiH.
Andrej Zorko je tajođe ukazao da su pravila EU veoma stroga i da onemogućavaju da se finansijski podrže projekti zemalja koje nisu usaglasile političko opredeljenje za evrointegracije.
U diskusiji je ukazano da sindikati u mreži Solidarnost u naredne dve godine, pa i duže, treba da se fokusiraju na posledice prelaska na „zelenu agendu“, što znači da se moraju boriti za pravednu tranziciju za zaposlene. S tim u vezi su i aktivnost u vezi sa problemima rada na daljinu i digitalnim kompanijama, sa problemima migracija i radnim pravima migranata…
Ukazano je da će prelazak na cirkularnu ekonomiju promeniti čitave industrijske sektore, posebno energetiku i prateće grane zasnovane na ekploataciji fosilnih sirovina koje direktno zagađuju životnu sredinu. Taj put do zelene agende dovešće i do novih radnih mesta, ali i do rasta nezaposlenosti što će biti posebno veliki izazov za sindikate. Da bi se takve posledice predupredile ili makar značajno smanjile, potrebno je, kako je rečeno, pritiskati države i kompanije da obezbede uslove za prekvalifikacije i stalno profesionalno usavršavanje radnika za nove sektore i nova, kvalitetnija radna mesta.
Čedanka Andrić, predsednica UGS Nezavisnost naglasila je da upravo zbog svih pomenutih izazova i rizika zakoni o radu moraju biti stalno na dnevnom redu sindikata članica Solidarnosti.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović primetio je da vlade u zemljama regiona ne uvažavaju socijalne partnere i da je zato socijalni dijalog tek puka formalnost.
Ester Linč je sugerisala da sindikati u mreži Solidarnost treba da iskoriste novu zajedničku digitalnu alatku – e-bilten kako bi razmenjivali iskustva u aktivizmu na temu borbe za zaštitu i prava radnika i pravednu tranziciju i drugim izazovima. Ukoliko se ta iskustva pokažu korisnim, tada bi se takve informacije i analize putem digitalnoog sindikalnog magazina distribuirale i širem članstvu, kao i zaposlenima koji nisu članovi ali bi to mogli postati ako u takvim informacijama prepoznaju svoj interes.
Linč je nagovestila i mogućnost da EKS pokrene onlajn platformu za peticije koja bi evidentirala razne sindikalne inicijative za donošenje ili izmenu regulative u interesu sindikalnih članova i potencijalno zainteresovanih radnika za sindikalno organizovanje. „Ne možemo se osloniti na mejnstrim medije da će oni prenositi naše informacije“, zaključila je Linč.
S.R.
