Takozvana politička ekonomija sindikata kaže da su uspešni samo oni sindikati koji deluju u uslovima rasta zarada i zaposlenosti. Preciznije, oni koji ubede zaposlene i građane da je to rezultat njihove aktivnosti i borbe za dostojanstveni rad u koje treba da se uključe.
Valuta i kriterij kojima se meri uspešnost sindikata nije broj održanih sastanaka i napisanih izveštaja o radu već stepen poverenja u sindikate , njihova moć i uticaj na proces odlučivanja i brojnost članstva i njegova spremnost da se angažuje u akcijama. Naravno i da članarinama i prilozima omogući njihovo funkcionisanje i delovanje kao sindikata , dakle nezavisno od državnih vlasti i volje vlasnika i političkih partija i lidera . Ali i dovoljno daleko od nelegalne trgovine i kupovine članstva. Ugled i brojnost zavise i od slike koje u javnosti ostavljaju, kao i stvarnih kvaliteta, ljudskog integriteta i sposobnosti sindikalnih lidera – od povereništva do vrhova organizacije.
Nažalost, uz značajne ostvarene pomake u Nezavisnosti nije došlo do odlučnog pomaka na bolje jer ga nije bilo ni u Srbiji i okruženju. Preostaju nam do kongresa još dve godine da reformišemo svoj sindikat, pre svega da ga učinimo prisutnijim i efikasnijim.
Nikakva uteha nije to što su svuda u svetu sindikati u krizi. Krizu u sindikatu ili porodici razumem kao nedovoljnu sposobnost da se blagovremeno reaguje, promenom strukture ali i reformom ciljeva i ponašanja, na složene izazove koji dolaze iz izmenjenog okruženja.Da pomenem u našem slučaju samo korporativni kapital, privatizaciju, prekarizaciju rada, digitalnu i zelenu ekonomiju, ili radikalno promenjen politički prostor i trošnost i svesno ruiniranje sindikalne strukture nastale u socijalizmu.
Koliko god mi dobro mislili o sebi uvek nam treba kritičko preispitivanje a ono ne ide bez akcione mobilizacije, novih ideja i novih ljudi. Ovo moje obraćanje jeste poziv na otvoreni dijalog članstvu, prijateljima Nezavisnosti i svima dobronamernima koji dele naše osnovne vrednosti demokratije, socijalne pravde i dostojanstvenog rada.
Pišite i tražite sučeljavanje mišljenja i razgovore o programskim dilemama ali i organizacionim pitanjima, medijskom nastupu ili širenju mreže našeg sindikata. Pitanje je i, pošto je Srbija društvo koje institucije i organizacije personalizuje i povezuje sa onima koji ih predstavljaju, kakve bi to osobine i veštine i znanja morali imati oni koji stoje na čelu Nezavisnosti
Programska dilema je, posle iskustava koje smo imali od svoga osnivanja, da li sindikati treba da se defanzivno bave samo socijalnim posledicama ekonomskih mera i zakonskih promena ili bi morali da imaju sopstveno viđenje razvojne strategije, budžeta i poreske politike. Dilema je i do koje mere i kroz koje modele da Nezavisnost bude u polju političkih stranaka i institucija. Kratkovido je osloniti se na analizu zatečenog a ne promišljati, ili bar pomno pratiti šta se misli o budućnosti rada i sindikata u narednim decenijama, u vreme robotike – digitalno doba.
Analizirajte, kritikujte i predlažite.Samo tako smo mobilna, živa i demokratska organizacija.
Vaš Zoran
