Da li stižu nove superćeije i šta je uopšte to!? Mogu li se i kako zaustaviti? Prethodnih nedelja postavljali smo ta pitanja opravdano zabrinuti nakon bliskog susreta sa razornom moći nezapamćenog nevremena u Srbiji. Bio je to žestok odgovor prirode na ljudsku nebrigu i nemar, a postoje i pojedinci koji love takve oluje!
Jovan Čabrilo, po zanimanju diplomirani inženjer menadžmenta informacionih tehnologija, počeo je da se bavi meteorologijom sa petnaest godina. Kaže da meteorologija i informacione tehnologije jedna bez druge ne mogu i da su prvi superkompjuteri zapravo nastali za potrebe meteorologije. Sagovornik KUME objašnjava da i danas jednim delom napredak tehnologije diktira i napredak u prognozama vremena i klimatološkim analizama.
Sa namerom da što bolje shvati na terenu kako „rade oblaci“, između ostalog, Jovan je i lovac na oluje. Posmatrajući iz nekoliko različitih pozicija, objašnjava zašto mu to (na njegovu veliku žalost), nikako ne može biti redovan posao, već doza adrenalina tokom proučavanja silovitih prirodnih pojava:
„Lično me ispunjava kada prognoza bude uspešna i kada to dokumentujemo, a kasnije se bavimo i analizom samog događaja, kako bi se uspostavila korelacija dešavanja na terenu sa onim prognoziranim. Za mene i Matiju (Uglješna, kolegu lovca) pravi je užitak posmatranje olujnih oblaka i njihovih struktura, kao i njihovo intenzivno praćenje. Tačno je da ovaj hobi jeste rizičan, ali može se reći da sada imamo već solidno iskustvo, a ja bih se složio sa izrekom da bez rizika, nema uspeha!“
foto: Jovan Čabrilo
Kako izgleda lov na oluje?
Posmatračima akcije sa strane vidljivo je da pre najkritičnijeg trenutka, lovac kaže koja je najnovija putanja kretanja nepogode i potom se „odjavljuje iz komunikacije jer ulazi u (neki) sistem“, objašnjava Jovan Čabrilo i napominje da svaka avantura zvana lov na oluje zahteva strogu disciplinu i svest o svemu izrečenom i urađenom. Ozbiljno i detaljno planiranje događaja je njihov prvi i najvažniji korak.
„To se obično radi 2-3 dana pred samu oluju, sa posebnom dodatnom analizom u jutarnjim časovima tog dana kada se oluje očekuju. Može se reći da ovaj deo iziskuje dosta vremena, zajedno sa pisanjem najave za širi auditorijum. Dakle, ono što analiziramo i prognoziramo zbog nas samih, kako bi se našli na pravom mestu u pravo vreme, delimo sa svim stanovnicima Vojvodine (i izvan Vojvodine, naravno), potpuno besplatno i pravovremeno. Obično u vidu članka ili u okviru naše trodnevne prognoze na sajtu, a od ove godine je praksa i izdavanje tzv. „nowcasting“ prognoze (neposrednog razvoja vremena) kada je olujna oblačnost već formirana.“
Sada kreće, po njegovim rečima, prava pravcata jurnjava po saobraćajnim propisima i brzinsko određivanje putanje do predela u kojem očekuju oluju: „Moramo dobro da se pozicioniramo, kako bi fotografije bile potencijalno atraktivnije, i kako bi smo izbegli da oluja pređe preko nas. Kada je reč o bezbednosti, tu nema mnogo mudrovanja, pratimo detektovana električna pražnjenja i radarske snimke, te na taj način određujemo koliko je opasnost od udara groma blizu nas. Držimo se bezbedne udaljenosti, a ukoliko se stvari otrgnu kontroli, što se naravno povremeno dešava, povlačimo se na sigurno, u automobil, ili kako ga mi interno zovemo – čejsmobil.“
Pored bezbednosti ne izostaje i pitanje o dramatičnim događajima sa terena, za koje Jovan priča da su prošle bez većih problema. U tim situacijama uglavnom je reč o olujnom i orkanskom vetru „kada je zaista teško biti čvrsto na zemlji zajedno sa opremom, bilo da se radi o stalku, aparatu, kameri ili mobilnom telefonu. Bilo je situacija i kada smo bežali od grada, a poslednji takav događaj bio je skoro, 25. jula u rejonu Vilova. Tokom olujnog vetra u septembru 2019. godine, na putnom pravcu Novi Sad – Zrenjanin bilo je nemoguće zatvoriti vrata automobila, a tada sam ostao i bez naočara. Možemo da istaknemo još i događaj od 29. maj 2019. godine kada smo imali superćeliju u Banatu, 2018. godine smo čini se petog maja imali jednu HP superćeliju (olujni oblak bogat padavinama) takođe u Banatu. Za nas je velika šteta što nismo bili na okupu 2016. godine, kada smo mogli da vidimo u Pančevu pored krupnog grada i tornado.“
Dok su Jovan i Matija na terenu, tehničku podršku im prezentacijom trenutnih podataka pružaju na sajtu VojvodinaMeteo, Danijel Markov, koji radi na razvoju aplikacije za mobilne telefone i Stefan Marjanov koji održava server i zadužen je za uvođenje novina na sajtu na kojem postavljaju svoje prognoze, analize i upozorenja.
Vrsta oluje tzv. superćelija, foto Matija Uglješin
Nema love od lova
Pasija je tu bez sumnje, ali s druge strane, sagovornik naglašava da postoje i velike poteškoće, a da „finansijska isplativost definitivno ne postoji. Pored značajnih troškova za gorivo, tu se svakako ponekad dešava i manje habanje automobila i druge nezgode koje iziskuju dodatne troškove. Od lova na oluje nemamo baš nikakve prihode, a sve fiksne troškove koje imamo pokrivamo sami. Dakle, pored našeg slobodnog vremena koje izdvajamo za (sajt i društvene mreže) VojvodinaMeteo, izdvajamo i lična finanijska sredstva kako bi projekat opstao na internetu. Bilo je tu sporadičnih donacija od strane naših pratilaca, koje su u datom momentu naravno mnogo značile, i znače i danas, koliko god bile zaista sporadične i sitne.“
Ovom entuzijastičnom lovačkom timu umeju da se dese i padovi u motivaciji i energiji, s obzirom na to da rad nije adekvatno nagrađen. Nije čak ni reč o zaradi članova tima, nego o čestom izostanku podrške da se njihovi dobro zamišljeni (i napisani) projekti ostvare. „Imamo ideju formiranja mreže automatskih meteoroloških stanica za Vojvodinu, gde bi se podaci sa svih stanica, profesionalnih i amaterskih, našli na jednom mestu, uz slike sa panoramskih kamera koje fotografišu ili snimaju stanje neba. To bi definitivno bilo vrlo korisno za aktivno praćenje meteorološke situacije, i za neka dalja istraživanja.“
Jovan i njegove kolege koristili su dugo sopstveni numerički model za prognozu, visoke rezolucije, koji su primarno koristili za najavu potencijalnih nepogoda. Ističe da je taj model bio vrlo hvaljen i od strane stručnih pojedinaca iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Server koji je pokretao ovaj numerički model je februara prošle godine ugašen, zbog rezanja troškova.
Trenutno imaju samo simboličnu mesečnu podršku jedne kompanije, koja je dovoljna da se lakše diše u pogledu opstanka, odnosno pokrivanja dela fiksnih troškova, ali ne i za dalje napredovanje.
„Velika ljubav prema meteorologiji i nemogućnost da se pomirim sa gašenjem projekta nekako uvek preovladaju. Takođe, izuzetno je važno istaći da sam upoznao nekoliko vrlo kvalitetnih ljudi preko VojvodinaMeteo. To je sigurno jedan od razloga zašto motivacija još uvek postoji. Iz godine u godinu broj tih ljudi se povećava“.
VojvodinaMeteo
Za potrebe pravovremenog izveštavanja i obaveštavanja tim VojvodinaMeteo je počeo sa radom pre šest godina, i sve do sada su vrlo aktivni na internetu. Komunikacja sa pratiocima na fejsbuku i instagramu je brza i dvosmerna. Često oni sami izveštavaju o vremenu u svojoj sredini i komuniciraju međusobno.
„Lično sam imao utisak da se Vojvodini ne poklanja dovoljno pažnje odnosno detalja prilikom prezentovanja vremenske prognoze za Srbiju, a taj utisak su imali mnogi ljudi oko mene. Preko noći mi je kliknulo da je vreme za promene, a moram priznati da sam tada imao ogromne ambicije za ovaj projekat.“
Portal odavno ima pratioce van Vojvodine i Srbije. Bez obzira na veliko interesovanje publike i pratilaca, projekat VojvodinaMeteo nije uspeo da uspostavi saradnju sa relevantnim institucijama.
Jovan se seća pokušaja u ranim fazama projekta (2017-2019), ali nakon toga deluju isključivo stamostalno: „Postojale su čak i kritike na naš rad, tokom vremenskih nepogoda, i to samo zbog izveštavanja sa terena, bez ikakvih naših skrivenih loših namera. Pored prognoze, izveštavanje je naš posao.“
Pored terenskog rada, tim je radio i interna istraživanja konvektivnih procesa u Vojvodini (letnjih oluja) proteklih godina, mikroklimatskih karakteristika pojedinih naseljenih mesta na području Vojvodine. Postoje još neka istraživanja koja su na pomolu, za koja je prikupljen značajniji broj podataka i izvora, ali, kako kaže naš sagovornik „postoji bojazan da se ona nekome ne bi dopala“.
Superćelija, foto Matija Uglješin
Kako mediji razumeju vremenske nepogode
U poslednjih nekoliko nedelja, kako su celu zemlju razduvale oluje, Jovan Čabrilo jedva dolazi do daha. Dani su mu ispunjeni gostovanjima na televizijama i portalima. Inače ta saradnja sa medijima javlja se po potrebi samih medija, kada su u pitanju značajniji meteorološki događaji: letnje oluje sa nepogodama, obilne padavine, ili obilniji sneg i hladnoća.
„Čim se završe ove opasne situacije, na meteorologiju se u potpunosti zaboravi. To je vrlo tužno za nas koji se bavimo ovom naukom“, rezigniran je lovac na oluje.
Mediji često ne doprinose na adekvatan način meteorologiji, nastavlja sagovornik i dodaje da često rade u korist njene štete: „Dešava se da planiraju bombastične i lažne najave, skupljaju se klikovi, a pratioci kasnije prave razloge za preventivno reagovanje ne shvataju ozbiljno. To je srž problema, barem kada govorimo o ovom letnjem periodu godine. Na još veću žalost, postoje i meteorolozi – amateri, koji umeju da daju idealnu podlogu medijima svojim bespotrebno pompeznim najavama.“
Posebna pojava u vreme nepogoda su osobe na društvenim mrežama koje nemaju nikakvih znanja, ni obrazovanja iz meteorologije i sve češće se mogu videti suludi komentari u kojima se savetuje da se zarad izbegavanja grada na terasu sipa sirće, baci ašov u baštu i slično.
Najteže je kada se uprkos svemu navedenom, i sami nađete u lavini negativnih komentara, koji najčešće uopšte nisu osnovani, svedoči Jovan.
„U proteklom periodu, već gotovo 15 dana, često smo svedoci ovakvim komentarima kako je sve veštački izazvano, kako neko želi da nam napakosti i izazove štetu iz različitih interesa, a postoji i nekoliko teorija kako se odbraniti od ovakvih nepogoda. Naravno, ništa to nema veze sa naučnom metodologijom i radi se o teorijama zavere, u koje je izgleda lakše poverovati, nego edukovati se o meteorološkim pojavama koje su u proteklom periodu zadesile ne samo našu zemlju, već i čitav region. Snažne oluje samo tokom aktuelnog jula meseca imali i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji, pa i Bosni i Hercegovini i Mađarskoj. Dobijali smo pitanja: Ko vas plaća da lažete?! Tada pomislim u sebi – kamo lepe sreće da je tako!“
Najstrašnija reč – superćelija. Šta s njom?
Snažne oluje tzv. superćelije koje smo imali proteklih nedelja je nemoguće zaustaviti i gotovo je nemoguće uticati na njihov razvoj i dalji tok, odnosno smanjiti njihovu snagu, ističe sagovornik KUME Jovan Čabrilo, lovac na oluje:
„Radi se o olujnim oblacima (Cumulonimbusima) koji neretko imaju silu atomske bombe, što samo po sebi već dovoljno govori. Superćelije su tu svakako najjače, ali ne i jedine koje mogu uzrokovati razornu štetu. Ovi olujni sistemi nastaju usled kompleksnih procesa u atmosferi, a poznato nam je i da tu vlada teorija haosa. Samim tim, jasno je da je ove procese ponekad teško i prognozirati, a kamoli zaustaviti. Rešenje ne postoji ukoliko se poklope neophodni meteorološki elementi, kao što je recimo količina vlage, dostupna energija u atmosferi, i promena smera i brzine vetra sa visinom (smicanje vetra). Naravno, ovo je samo osnova. Ono što možemo sami da preduzmemo, jeste da više vodimo računa o životnoj sredini u kojoj živimo, te da smanjimo štetan uticaj čoveka na životnu sredinu. Neophodno je dodatno razraditi sistem upozorenja i najava na vremenske nepogode. Osnovno poznavanje meteorologije i procesa u atmosferi je očigledno na vrlo niskom nivou, treba pod hitno raditi na edukaciji o razumevanju postojećeg sistema i podizanju svesti.“
Jovan Čabrilo, lična arhiva
Piše: Ivana Gordić Perc
