Ludilo (Madness) iz Zrenjanina

Kralju su istinu mogle i smele da kažu samo lude…

Šta povezuje holivudske glumce Helen Miren, Martina Frimana sa Majkom Barsonom, jednim od osnivača benda Mednes (ludilo)? O ludiranju, kao vrhunskoj mudrosti i načinu da se kaže istina, u razgovoru za KUMU, govori upravo Majk Barson, po zanimanju klavijaturista i tekstopisac britanskog benda Mednesa (eng. Madness) jer tu filozofiju “ludiranja” uspešno primenjuje decenijama, pakujući ih u skeč.

Taj britanski bend objavio je nedavno svoj četrnaesti album “Theatre of the Absurd Presents C’est la Vie”, a kako prilika i nalaže, razgovor o “Teatru apsurda” snimljen je u teatru – Narodnom pozorištu “Toša Jovanović” u Zrenjaninu. Otkud Barson tu?! (Ta Čehovljeva puška iz prvog čina opaliće na kraju kako pozorišna pravila propisuju).

Pažljivo gleda intervju Sašom Stojanovićem objavljenom u “Džuboksu” u zimu 1980. godine, raspituje se gde i kada je razgovor urađen. Upoređuje izjave u pomenutom razgovoru sa sadašnjim vremenom i komentariše da nema velike promene u načinu razmišljanja i ponašanja.

Majk sa starim Džuboksom, foto Ljubomir Stojković

Kaže da mu se sviđa naše pozorište, strpljivo menja naočare i bira mesto za fotografiju gde je najbolje osvetljenje u sali. Ne može a da ne sedne za stari raštimovani klavir u foajeu, pokuša da svira i napravi karakteristične grimase. Vrlo brzo shvatate da se iza tih grimasa krije muzički veoma obrazovana i emocionalno inteligentna osoba sposobna da se na taj način uspešno igra sa tekstovima, muzikom i nastupom. Zbog te njegove lakoće postojanja i neposrednosti, u razgovoru smo odmah prešli na – ti.

Majk za klavirom, foto Ljubomir Stojković.

KUMA: Prvo ćemo da govorimo o Zrenjaninu. Spominješ neke ljude, jednu dobru izložbu… Kako ti je ovde?

MAJK BARSON: Lepo je. Dolazim ovde već neko vreme. Ranije nisam mnogo izlazio, a sad sam opušteniji. Uživao sam u miru.

KUMA: Razgovor je snimljen pred samu dvadesetogodišnjicu zabrane upotrebe vode za piće. Kupuješ li vodu u balonima dok si ovde? Koristiš vodu iz slavine?

MAJK BARSON: Zašto to pitaš? Ima li nekog problema sa pijaćom vodom? (smeje se) Pijem je već dve godine.

KUMA: Stvarno?

MAJK BARSON: Zaboga, ne! Ne znam. Nešto je negde pošlo naopako. Misterija. Neverovatno je to što se dešava. Ne znam o politici u Zrenjaninu, ali ne razumem to. Ne znam šta bih rekao. Sve se dešava u 21. veku. Neki ljudi žele da budu u Evropi. Ovo ne zvuči evropski. Ludo je, ne razumem zašto nije ništa urađeno. Ni ti ne razumeš?

KUMA: Teško je to razumeti. No, kako si uspeo da ostaneš “nevidljiv” u palanci u kojoj svi znaju sve?

MAJK BARSON: Nije teško, zaista. Smešno je bilo juče kada sam radio jedan drugi intervju pa mi je voditelj ispričao šta mu se dogodilo. Kaže da je išao u prodavnicu u kojoj se prodaje elektro oprema da kupi sijalice za naš intervju. Prodavac ga je pitao:

Za šta ti trebaju te sijalice (jer je tražio specifične koje omogućavaju određenu svetlost)?
Radim intervju sa nekim.
Sa kim?
Sa Majkom Barsonom iz Mednesa.
Mednes? To je onaj ska bend? Voleo sam ga.

Onda sam ja otišao u tu prodavnicu sa svojom ženom da kupim nešto i prodavac mi ništa nije rekao. Zabavno je. Naučio sam da me ljudi prepoznaju još osamdesetih. Tada smo bili veoma popularni. Bilo je toga možda i previše kuda god da odeš. Kad te ljudi prepoznaju, nekako je čudno, ponašaju se neprirodno. Nekada je lepo, ali nekada samo želiš da nastaviš sa svojim životom. To je pitanje uspostavljanja balansa.

KUMA: Da li onda govorimo o stavu ostvarenih ljudi?

MAJK BARSON: Stari Bil Gejts, o kojem sam čitao pre kovida, je šetao okolo u papučama. On ima toliko novca da ne treba više da se pretvara. Ako si uspešan u svom poslu onda se ne pretvaraš. Ispunjen si jer si postigao nešto. Ne moraš da se pretvaraš. Opušten si. Posebno je to slučaj sa nama, jer sve tako dugo traje. Baš smo pre neki dan bili na prvom mestu UK top liste, jesam li to spomenuo? (smeje se) Nisam budista, ali proučavam i pratim budizam od 83-će ili 84-e godine. Kada govorimo o bićima, svi su jednaki. Ako težimo tome da su svi jednaki, a Buda tako kaže, pokušao sam da to pratim. Neki ljudi su talentovaniji, ali to ne znači da su bolji. Neki kada postanu poznati, misle da su bolji. Nije lako. Pogledajte Majkla Džeksona, nije mu bilo lako, zar ne? Ili Prinsa koji se drogirao. Ljudima bude teško psihički. Neki ljudi uzimaju opijate da bi uspeli da se izbore sa tim. Taj nesklad, “ko je bolji “? Ja, ili ti? Ako misliš da si bolji, onda možeš biti i gori.

KUMA: Pričajmo o novim pesmama. Pre izlaska albuma, objavili ste video u kojem Helen Miren govori stihove tvoje pesme „C’est La Vie“. U njenom izvođenju pesma dobija potpuno novi oblik, prelazi granicu “samo” muzike i običnog, očekivanog, albuma. Kako tebi to izgleda?

MAJK BARSON: Sags, naš pevač, ima kuću u Italiji. I ona ima kuću u blizini. Dobra je drugarica i uvek spremna za šalu. Mi smo pričali o tome šta ćemo sa albumom i neko je došao na ideju da neko pročita stihove. Šta smo uradili? Dali smo joj stihove, bez da je preslušala pesmu. Pre nego što je izašao album objavili smo na Jutjubu. Učinila nam je to prijateljski. Bio sam veoma počastvovan da Helen Miren čita moje stihove. Bilo je sjajno i neverovatno za mene. Uradila je dobar posao. Pročitala je na “helenmirenovski” način. Iskoristili smo taj snimak na turneji za Božić. Kažem da je u bendu grupa različitih karaktera i individualaca. Neko radi na tekstovima, neko na zvuku. Mnogo je ljudi uključeno u tu produkcijsku liniju. Mi smo svi prijatelji veoma dugo. Radili smo jedni drugima na pesmama jer se tako dugo poznajemo. Imamo isti muzički ukus i zato naš rad izgleda tako. Očigledno je da je to uspešno. Uživamo u tome. Ja uživam u tome. Dokle god su ljudi zainteresovani, kupuju snimke i dolaze na koncerte, nastavićemo da radimo. Pre neki dan smo imali intervju sa stotinu obožavatelja u kafeu u Kingstonu u Londonu. Sedeli smo na bini i odgovarali na pitanja. Odjednom sam pomislio “bez tih ljudi ne bismo mogli da nastupamo”. To je očigledno, ali ne razmišljamo o tome. Rekao sam im: “Divno je što ste svi došli. Bez vas ne bismo mogli da radimo ovo”. Tako ostaje povezanost između grupe i publike. To čini sve mogućim. Poštujem to. Lepo je i daje lepu dinamiku.

KUMA: Na dan izlaska albuma u intervjuu za BBC rekao si da album ima “pozorišni aspekt”. Bend odmah zgrabi slušaoca i uvuče ga u tamno Londonsko pozorište, svoj albumski svet. Da li je moguće da ovaj album vidimo kao sublimaciju (muzičkog i životnog) iskustva?

MAJK BARSON: To kako doživljavate album zavisi malo i od vas. Za zabavu je potrebno dvoje. Sedamdesetih i osamdesetih bio je fenomen konceptualnih albuma, “Tommy” benda Who, “Dark side of the Moon “ Pink Flojda su tada bili veoma popularni. Oni su, pretpostavljam, imali element pozorišnog. Mi smo na neki način uvek bili teatralni. Od početka. Naročito kada smo svirali uživo i ljudi su to dolazili da vide. U Londonu je bio bend koji se zvao “Ingguri and the blockade”. Kasnije je postao veoma poznat. Išli smo da ih gledamo. Bili su mali, ali veoma ekscentrični, različitih karaktera, koloritni i teatralni. Takođe, veoma ozbiljni. To nije bila gluma, ali izgledalo je da tu ima nečeg stvarnog što se meni i mojim prijateljima dopalo. Zatim je bio još jedan bend iz Liverpula “Deaf School”, Jedan od njih bio je obučen kao vikar, sa onom kragnom oko vrata. U sred koncerta bi odglumili nešto, onda bi svirali. Tako smo i mi ušli u tu priču i postala je veliki deo onoga što smo uradili. Ponekad razgovaramo o tome što snimamo i imamo te linkove između pesama. Naš pevač Sags, sugerisao je da bi bilo dobro da povežemo pesme. Videli smo to kao dobru zabavu i krenuli smo. Napisao sam sve i snimio, ali oni nisu bili sigurni da li treba da nastavimo. Onda je Li, saksofonista, rekao da zna velikog glumca Martina Frimana i da će ga pitati da učestvuje. On je fan Mednesa. Rekao sam da bi to bilo sjajno. Mislio sam ako Martin Friman pristane, onda će i bend morati da se složi s tim. Jer to je Martin Friman. Dobar tip. Nisam ga poznavao ranije. Sreli smo se u njegovoj kući. Rekao mi je „prilično dobro si to uradio do sada”. A ja sam rekao pa, na kraju krajeva, možda nam i ne trebaš. Onda je uzeo mikrofon, pitao gde su stihovi, i snimio sve iz prve. Tu možete da vidite da taj glumački trening ima uticaja. On je samo svojim glasom prošao kroz tekst. Tako smo i taj deo uvrstili na album. Uradio sam i malo muzike. Išlo je nekako prirodno. Nije mi trebalo mnogo vremena. Sags je takođe rekao da je to lepa ideja. Bio sam kod kuće za malom klavijaturom. Podsetilo me je na vreme kad smo išli da gledamo strašne Hamerove horor filmove o Drakuli iz šezdesetih i sedamdesetih. Zamišljao sam te stare filmove. Maštavao sam mnogo. To je bilo dodavanje još jednog sloja u kojem sam uživao i za koji sam mislio da bi bilo lepo da ga dodam. Uradili smo dosta za sve ovo vreme, neću reći koliko sam star, ali četrnaest albuma je zaista mnogo. Nije nam preostalo još mnogo. Ako ne uradimo sada sve što hoćemo, kada ćemo? Tako da, moje osećanje je bilo da ovoga puta radimo šta hoćemo. Ispalo je da smo zadovoljni sa tim. U Engleskoj je pesma bila na prvom mestu na top listama, prve nedelje čim je objavljeno. Da, bilo je dobro.

KUMA: Da li si unapred nameravao da koristiš nekoliko komunikacionih kanala u smislu da neke stihove pišeš na Francuskom, da glumci učestvuju… Video šalje snažne poruke. Da li su promene koje su se dogodile poslednjih godina u svetu, promenile i tebe, vas i tekstove?

MAJK BARSON: Mi smo kao muzičari takođe veoma vizualni. Osamdesetih smo pravili video spotove koji su bili prikazivani na MTV-ju. Zatim su iznenada video formati postali velika stvar. Mogli smo da izrazimo šta radimo i vizuelno. I gluma i muzika je način da se izrazite, zar ne? Naučite da koristite ta sredstva. Lepo je. Pretpostavljam da ljudi vole da to rade. Takvo samoizražavanje se gradilo kroz istoriju. Pogledajte teatar. To je tradicija koja traje veoma dugo i to ljudi rade jedni sa drugima. Mi imamo tu sposobnost i koristimo je. Valjda je prirodna. U stvari ne znam kako je došlo do toga da napišem stihove na Francuskom. Interesantno je da sam sanjao tu pesmu. Probudio sam se i čuo rif (peva glavnu melodiju). Pomislio “ovo dobro zvuči”. Hteo sam da snimim nešto na brzinu, da ne zaboravim. Seo sam i počeo da pišem melodiju. Trebalo je da napišem još dosta toga jer sam imao samo parčence. Sećao sam se samo tog malenog dela. Možda sam sanjao i celu pesmu, mnogo toga se dešava u snu. Ipak, to je bio lep delić. Onda sam smislio i ostalo. Išlo je zaista lako. Pomisio sam: “Neću mnogo razmišljati, samo ću da napišem ono što dođe”. I došlo je. Bio je kraj kovida. Ko zna zašto, ali bili smo zatvoreni dve godine. Mislim da je to bilo teško vreme. Mnogo toga je izašlo nakon tog perioda, nastalo je mnogo kreativnosti u svetu. Da, sve je išlo lako iz iskustva ludosti kroz koje smo prošli. Prvi deo je o žurbi i tome kako nemamo vremena da razmišljamo. Mislio sam o ljudima u Ukrajini i tome kako su čudnom slučajnošću bili gurnuti u rat. Oni nisu imali izbora. Ljudi su gubili poslove, plate su se smanjivale, a oni su morali da prežive. Čitao sam da si u Americi, kao pripadnik srednjeg sloja, mogao da imaš platu, kuću, posao, da ideš na koledž. Sada Amerikanci imaju po četiri posla i ne mogu da prežive. Uvek je neka žurba. Onda je došao Francuski jezik. Pevao sam i pomislio da bi to moglo da zvuči dobro. Ne znam ko stoji iza tih promena, ali ne izgleda dobro. Zato sam rekao C’est La Vie (takav je život) jer sve te stvari se dešavaju, a nisam hteo da se dese, to nije moj plan, neću da imam ništa s tim. Tu govorim o svim ludostima koje nam se dešavaju. U Ukrajini je ubijeno pola miliona ljudi. Izgleda mi da više nema humanosti.

KUMA: “And stand up tall against the wall, and one by one yeah all shall fall “ je jedan od najupečatljivijih stihova koje si napisao na tom albumu. S druge strane, imaš priliku da putuješ i razgovaraš sa mnogo novinara. Podržao si Džulijana Asanža. Kako vidiš slobodu govora i medije generalno?

MAJK BARSON: U tom delu govorim o društvenim mrežama. Tamo je sve zamazano. Ako neko kaže nešto što se ne sviđa vlastima, postaje uprljan. Ako ćete da stanete ispred zida, bićete stavljeni na listu. Nije uopšte pozitivno. Hoću da kažem da situacija ne izgleda dobro. Pitala si za Asanža. Ljudi kao što je on koji stanu naspram zida, nemaju nikakvu šansu. Možeš da radiš šta hoćeš, da podigneš glavu, oni će ti je spustiti dole. Nadam se da će se jednog dana nešto promeniti. Stvari se menjaju i postoji mogućnost da će iz svega ovoga proisteći nešto dobro. Ljudima je dosta, kažu “ovo nije ono što hoćemo”. Pre neki dan sam sreo Stelu Asanž na koncertu Rodžera Votersa. Ona je takođe čekala da ga vidi. Rekao sam joj da mi je žao sve što se dešava sa Džulijanom. Ako stvari nisu transparentne, kako možemo imati demokratiju? Kako možemo da govorimo o demokratiji kada ne znamo šta rade ljudi koji imaju moć? Mislim da je on bio neko ko je pokazao šta ti ljudi rade, a ne žele da se zna. Zato je u zatvoru. On je novinar u veoma obezbeđenom zatvoru za teroriste. Novinari i svi ostali se pretvaraju da je sve u redu. Gledaju TV, fudbal… Onda se ovakve stvari dešavaju. Ludo je sve. U Londonu sve izgleda normalno, a opet takve stvari se dešavaju. Šta je stvarno? Šta je istina, realnost? Prolazimo kroz teško vreme. Na tviteru, mreži X, čitam sve te ludosti. Kakve se sve nepravde dešavaju. U isto vreme postoji i neki drugi svet u kojem se svi pretvaraju da je sve normalno, da se ništa ne događa, ali događa se, i svet se menja. Kina, Rusija, Amerika. Ekonomija se menja, ne znam kako to utiče na Srbiju jer je ona ranije uvek bila u sredini. Onda je Rusija pala, Amerika ušla, a sada se Rusija vraća. Engleska i Amerika su na neki način ostrva. Mislim da mi tu imamo prednost. Mirniju egzistenciju nakon svih tih godina. Nisam fan rata, ne volim ga. Mislim da je balans dobra stvar.

KUMA: Ljudi ispod pesama ostavljaju komentare da si “skroman”, “pokretačka snaga benda”, “prokleti genije”, “razlog što su imali muzikalnost i slavu”. Kako ti vidiš sebe?

MAJK BARSON: Neki ljudi kažu da je tako. Ne slažem se s tim. Ako govorimo o bendu, tu je mnogo različitih ljudi, što mi je drago. Možda je bend zato uspešan. Mi smo veoma interesantni karakteri. Saksofonista Li je veoma interesantan. Imamo različite mogućnosti. Možda je fora u tome što ja mogu stvari da držim na okupu, i Kris je takav. Svi smo različiti, ali u isto vreme jedinstvene ličnosti. Zabavno je biti u bendu i raditi sa istim ljudima od 1980. godine. Pre neki dan smo imali koncert. Pogledao sam basistu, bubnjara i setio se osamdesetih kada smo bili na turneji u Americi. Bilo je teško. Imao sam dvadeset i nešto. Putovali smo svuda, bio je to veliki put. Toliko smo vremena proveli zajedno. Zadovoljstvo je biti zajedno posle toliko vremena. Oni su dobri ljudi.

KUMA: Tvoja verzija Labudovog jezera bila je na prvom albumu. Od tada je vidljiv uticaj klasične muzike. Kako to objašnjavaš?

MAJK BARSON: Možda ne bi trebalo da te ispravim, ali to je bilo davno. U pitanju je stara rege verzija, verovatno bolja od naše. Dok smo odrastali, to je bila pesma koju smo slušali. Volim da komponujem. Lepo je. Lepa je melodija. Ne znam, uvek sam osećao lepe melodije. Supruga mi je jutros rekla “ti nisi pijanista, ti si tekstopisac”. Moja snaga je u tome da prepoznajem lepe akorde, melodije, harmonije. Nekako to ide zajedno. Još uvek trajemo. Mora biti da ima nešto u tome.

KUMA: Da li ćeš doći opet? I konačno, kako si dospeo i zašto dolaziš u Zrenjanin?!

MAJK BARSON: Da, hoću. Moja lepa supruga Maja je iz Srbije, iz Zrenjanina. Da li možete da verujete? Mi smo se upoznali, zaljubili se, i da, vratiću se ovde odakle je ona.