Medijske najave Svetskog foruma u Davosu: Duh dijaloga ili nastavak podela i sukoba?

Najveću američku delegaciju ikada na skupu u Švajcarskoj predvodiće Donald Tramp, dok neki drugi učesnici planiraju kako da odgovore protiv njegove politike, posebno protiv najnovije carinske pretnje, navodi britanski Gardijan

„Poslednja šansa za spasavanje svetskog poretka“, naslov je teksta kojim je britanski Gardijan najavio 56. godišnji Svetski ekonomski forum koji se održana od 19. do 23. januara u švajcarskom popularnom zimovalištu Davos.

U podužem članku, ugledni medij u prvi plan stavlja informaciju da će Donald Tramp predvoditi najveću američku delegaciju ikada na Forumu, „dok drugi planiraju odgovore protiv njegove politike, uključujući i njegove najnovije carinske pretnje“. Gardijan ukazuje da naziv teme ovogodišnjeg okupljanja svetskih moćnika „Duh dijaloga“ zvuči herojski s obzirom na činjenicu da je najvažniji učesnik Tramp „proveo prošlu godinu razbijajući svetski poredak“.

Tekst podseća da je prošle godine, samo nekoliko dana nakon svoje druge inauguracije, Tramp u video poruci učesnicima Foruma održao govor u kojem je pretio povećanjem uvoznih tarifa, poručio zemljama NATO-a da povećaju vojnu potrošnju i pozvao američke Federalne rezerve da „odmah“ smanje kamatne stope. To njegovo obraćanje je, kako se ispostavilo, dalo „ton“ protekloj godini.

„Magnetizam“ Svetskog foruma

„Godinu dana kasnije, ono što je ostalo od krhkog globalnog poretka, već ugroženog ruskom invazijom na Ukrajinu i rastućom moći autokratskog režima u Pekingu, brzo se raspada, a ’duh dijaloga’ je izuzetno teško pronaći“, ocenjuje Gardijan. Ukazujući da se ovogodišnji Davos održava u vreme izuzetnih geopolitičkih previranja („rat u Ukrajini i dalje besni“), a samo nekoliko dana pre početka Svetskog ekonomskog foruma, Tramp je zapretio evropskim liderima da će uvesti kaznene tarife saveznicima, uključujući Veliku Britaniju, ako ne podrže njegov plan za aneksiju Grenlanda.

Više od pola veka nakon osnivanja, Svetski ekonomski forum (SEF) i dalje ima moć privlačenja bogatih i moćnih: ove godine u Davosu se očekuje više od 60 šefova država ili vlada, 55 ministara ekonomije i finansija i više od 800 glavnih izvršnih direktora ili predsednika velikih korporacija.

Dok Tramp dovodi brojnu delegaciju koja uključuje državnog sekretara SAD, ministre trgovine, privrede i energetike, specijalne izaslanike i veliku dvopartijsku delegaciju Kongresa, “drugi lideri će doleteti u Davos sa namerom da iznesu argumente za slobodnu trgovinu, transatlantsku saradnju i čvrstu odbranu Ukrajine u suočavanju sa ruskom agresijom“. Svetski mediji su ovoh dana najavili dolazak brojnih zvaničnika među kojima su generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, generalni sekretar NATO-a Mark Rute, francuski predsednik Emanuel Makron, ukrajinski Volodimir Zelenski, nemački kancelar Fridrih Merc, kanadski premijer Mark Karni, potpredsednik kineske vlade He Lifeng, španski premijer Pedro Sančez… Naši mediji su objavili da u Davos putuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Među korporativnim uticajnim ličnostima koje će prisustvovati su glavni ljudi kompanija kao što su Nvidia (Jensen Huang), Microsoft (Satja Nadela), Antropic (Dario Amodei), OpenAI (Sara Friar)… – „sve ključne ličnosti u bumu veštačke inteligencije koji je podstakao Vol Strit i dodatno obogatio grupu američkih milijardera u proteklih 12 meseci“.

Tramp u centru pažnje

I Njujork tajms piše da će u Davosu „gotovo sigurno sve oči biti uprte u jednog visokog gosta: predsednika Trampa“. Američki medij navodi da su analitičari najavili da će glavne teme razgovora „verovatno uključivati rat Rusije sa Ukrajinom, izglede za globalnu trgovinu i tržišta, verovatnoću kineske invazije na Tajvan i rizike od rasplamsavanja sukoba na Bliskom istoku izazvane nedavnim ustankom u Iranu“.

Isti medij ukazuje da je Evroazijska grupa sa sedištem u SAD u svom nedavnom izveštaju identifikovala SAD kao „glavni izvor globalnog rizika u 2026. godini“. Tim povodom predsednik i osnivač te organizacije Ijan Bremer, koji dolazi u Davos, izjavio je da su „Sjedinjene Države ubedljivo najmoćnija i najznačajnija zemlja na svetu, tako da kada se velike stvari dogode u Sjedinjenim Državama, one imaju ogroman uticaj“.

Prema rečima Bremera, od početka prvog Trampovog mandata 2016. godine, SAD su sve manje spremne da „nastave da vode vrednosti i politike koje su imale u posleratnom poretku“. Mnogo su manje spremne, rekao je, da deluju kao „globalni policajac“ ili „glavni arhitekta slobodne trgovine“ ili „promoter vladavine prava ili demokratije, iako su te stvari ponekad radile licemerno i ne uvek dobro“.

Kao i neki drugi analitičari, Bremer predviđa da će Trampova Republikanska stranka izgubiti većinu u Predstavničkom domu, zbog niske popularnosti predsednika SAD, i da će se postavljati nove „ograde“ protiv njegove politike unutar američkog pravosuđa i federalnog sistema, kao i među guvernerima i gradonačelnicima.

Američke carine i globalna trgovina

Za učesnike Foruma u Davosu, jedna od najvažnijih tema biće izgledi za globalna tržišta. Robert Zelik, bivši predsednik Svetske banke i autor velikih trgovinskih inicijativa, danas saradnik Univerziteta Harvard, smatra da će Tramp najverovatnije nastaviti da vodi trgovinske ratove koristeći svoj omiljeni instrument – carine.

Njujork tajms podseća da je prošle godine, šef Bele kuće iskoristio vanredna ovlašćenja da uvede tarife na uvoz iz više od 100 zemalja – podižući ih na nivoe kakvi nisu zabeleženi u jednom veku – dok je pokušavao da smanji trgovinski deficit SAD i podstakne domaću proizvodnju. Vrhovni sud SAD uskoro bi trebalo da donese odluku o (ne)zakonitosti tih globalnih tarifa.

„Tramp vidi tarife kao zgodnu palicu i ne vidi troškove tarifa: On ih vidi samo kao oblik poluge. Njega ne zanimaju institucije ili pravila. Očigledno je da je to lakša palica od vojne akcije, zato očekujem da će nastaviti da je koristi. On je taj koji ruši i postiže dogovore“, rekao je Zelik.

Bivši predsednik Svetske banke je napomenuo da SAD učestvuju sa približno 14 procenata u svetskoj trgovini, tako da će njeni trgovinski partneri, veliki i mali, verovatno trgovati sa drugim zemljama. U tom kontekstu Njujork tajms podseća da je početkom godine Evropska unija potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa četiri južnoameričke zemlje.

Tržišta su ostvarila „veoma velike dobitke širom sveta“ u 2025. godini, naglasio je Zelik. Globalne berze su prijavile dvocifrene dobitke treću godinu zaredom, a „ljudi očekuju da će se ekonomija oporaviti“.

Energija kao geopolitički alat

„Još uvek smo u svetu koji više od 80 procenata globalnih energetskih potreba zadovoljava fosilnim gorivima“, ukazala je nedavno Megan L. O’Salivan, profesorka u Kenedi školi Univerziteta Harvard, koja je dugo vremena savetovala američke zvaničnike u republikanskim i demokratskim administracijama i koja će prisustvovati ovogodišnjem Forumu u Davosu.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, proizvođači nafte i gasa integrisali su se u globalno tržište, a mnoge zemlje, uključujući Sjedinjene Države i Kinu, bile su uverene da mogu da kupuju energiju pristupačno, „tako da se energija nije smatrala izrazito geopolitičkim alatom“, naveo je Njujork tajms. Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, nafta i benzin su znatno poskupeli svuda, uključujući i SAD, što je dovelo do inflacije.

„Živimo u svetu gde je konkurencija velikih sila, pa čak i potencijalni sukob, veoma realna. Dakle, korišćenje energije za unapređenje tih ciljeva odjednom nije samo zamislivo, već je i rasprostranjeno“, navela je O’Salivan. Dodala je da je, na primer, u Venecueli nafta izgleda apsolutno ključna za predsednika Trampa.

Izazovi kineske dominacije

Šta je sa Kinom, šta će uraditi 2026. godine, pitanje je Njujork tajmsa, citirajući odgovor Dejvida Šamboa, vodećeg stručnjaka za Kinu na Univerzitetu Džordž Vašington i u Huverovom institutu: „Nastavak onoga što je radila u proteklih nekoliko godina pod Si Đinpingom“.

Prema njegovim rečima, glavni prioritet Kine je da postane „supersila tehnoloških inovacija“, što je navedeno u nedavno objavljenom 15. petogodišnjem planu zemlje. „Nastaviće da ulažu ogromne resurse u sve, od robotike do biotehnologije, i od nanotehnologije do veštačke inteligencije“, kazao je Šambo.

Kao još jedan prioritet Kine on je naveo nastavak dominacije svetskom trgovinom. Kina je nedavno objavila najveći trgovinski suficit na svetu ikada: 1,19 biliona dolara, što je povećanje od 20 procenata u odnosu na 2024. Šambo smatra da će Kina nastaviti da izvozi robu po niskim cenama na tržišta širom sveta, posebno na globalnom jugu – u Africi, Latinskoj Americi i Jugoistočnoj Aziji.

Isti ekspert ukazuje da je Kina danas u veoma dobroj geopolitičkoj poziciji, jer je Tramp „prvi američki predsednik koji nije rekao ništa o prirodi kineskog režima i ljudskih prava ili ga nije briga za njih“. Kao rezultat toga, „Si Đinping nije mogao da traži više“, rekao je Šambo. Kina se sprema da ugosti američkog predsednika u državnoj poseti u aprilu i „oni će jednostavno proširiti crveni tepih, poslovično, na načine na koje nikada ranije nisu“.

Priredio S. R.