U zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji ne sme se zanemarivati potreba medijskih radnika za osnivanjem i jačanjem sindikalnih organizacija, jer oni time samo žele da budu uključeni u proces profesionalnog i sindikalnog organizovanja, zaključeno je na međunarodnoj konferenciji koju je u Tirani organizovao Evropski centar za radnička pitanja (EZA)
Tokom petodnevne konferencije u kojoj su učestvovali predstavnici sindikalnih organizacija iz zemalja Zapadnog Balkana zaključeno je da opstrukcija rada sindikata i zabrana njihovih organizovanja nije u skladu sa politikom Evropske unije i da bi vlade tih država morale da se ozbiljno pozabave ovom sveprisutnom problematikom.
Potpredsednik EZA Pjerđorđo Siaskva (Piergiorgio Sciacqua) izjavio je da niko ne može braniti medijskim radnicima da se sindikalno organizuju jer oni žele da budu uključeni u proces pregovaranja sa poslodavcima o svom radno-pravnom položaju.
„Međunarodna organizacija rada (MOR) je rekla da radnici i poslodavci moraju skupa na tome raditi jer koncept ravnopravnosti i socijalne pravde mora biti naša realnost. Sve zemlje koje su sada van EU moraju razmišljati o tome, jer je za zemlju kandidata važno da potpiše određene dokumente sa EU. U protivnom one mogu biti blokirane na evropskom putu“, rekao je Siaskva.
Urednik u albanskom dnevnom listu Panorama Agim Baći rekao je da u Albaniji nema dobro organizovanih medijskih sindikata, jer sindikalne centrale ne mogu učiniti ništa dobro za medijske radnike i često u pregovorima sa poslodavcima gube bitku.
„Udruženja novinara u Albaniji nisu uspela da socijalno-pravno zaštite novinare. S druge strane od 1991. godine, kada su formirani novi sindikati u Albaniji, oni nisu imali značajnu ulogu u poboljšanju položaja zaposlenih u medijima. A kada ne možemo da pričamo o našim pravima onda gubimo veru u ta prava“, rekao je Baći.
Prema njegovom mišljenju, međunarodna zajednica mogla bi više da utiče na to koliko bi se povećao dignitet i ponos svakog medijskog radnika u Albaniji. Verovatno su slični problemi i u regionu Zapadnog Balkana zbog prošlosti jer se stiče utisak da radnici ni u jednoj od tih zemalja ne trebaju da se bilo šta pitaju za svoje plate.
Upravo o položaju medijskih radnika govorili su i sindikalni predstavnici iz Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i sa Kosova i stiče se utisak da je Agim Baći u potpunosti u pravu. S tim u vezi predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović rekla je da, iako taj sindikat broji oko 600 članova i dobro je pozicioniran kod poslodavaca, u poslednje vreme poslodavci ih ignorišu i sve je više pritisaka i sabotaža njihovih članova.
Oni izbegavaju da pričaju sa nama iako smo u isto vreme postali relevantni i ljudi iz EU dolaze kod nas po mišljenje. „I pored toga mediji nas ignorišu. Ljudi se ucenjuju da biraju ili posao ili članstvo u našem sindikatu. Ipak najvažnije je da time dokazujemo da je ovakav sindikat potreban Crnoj Gori“, rekla je Camović i dodala da je trenutno najveći problem sindikata što menadžment Radio-televizije Crne Gore odugovlači sa potpisivanjem kolektivnog ugovora koji je usaglašen još oktobra prošle godine.
Glavni poverenik Sindikata „Nezavisnost“ JMU RTV Darko Šper rekao je da se u Srbiji trenutno najveći problem javlja sa pravnim položajem slobodnih novinara i nemogućnošću njihovog sindikalnog oragnizovanja. Uz to, Šper je kao najveći problem naveo privatne poslodavce koji uopšte ne dozvoljavaju medijskim radnicima da se sindikalno organizuju, iako je njihov radno-pravni položaj veoma loš i velik broj njih nema zakonski regulisan radni status.
„Kada slušam primere sindikata u zemljama Zapadnog Balkana i njihove probleme, skoro da ništa nemam da dodam jer je situaciji u Srbiji slična ili identična. Država se mora ozbiljnije pozabaviti sa ovim problemom jer su mediji u Srbiji razoreni, a zaposleni nemaju pravo na dostojanstven rad i primorani su da rade dodatne poslove da bi bukvalno preživeli“, rekao je Šper.
Jedna od tema skupa bila je i kako da se sindikati najbolje organizju da njihov rad bude vidljiviji za što veći broj medija, ali i potencijalnih članova. Stoga je tema jednog od predavanja bila medijska strategija sindikata i njihovo predstavljanje na društvenim mrežama. O toj temi i tehnikama najefikasnijeg medijskog predstavlja sindikata govorio je hrvatski novinar Vanja Gavran.
On je rekao da je mnoštvo loših ljudi danas ušlo u medije u Hrvatskoj i da su od njih napravili ono što danas jesu – mediji koji sebe samo nazivaju medijima, a ustvari oni koji upravljaju njima žele da preuzmu vlast u zemlji. „Na takav način oni se odnose i prema sindikatima u Hrvatskoj“, rekao je Gavran.
Predstavnica Sindikata „Nezavisnost“ Maja Leđenac kazala je da su društvene mreže i način kako se putem njih komunicira izuzetno važne za sve medijske radnike, a posebno mlade novinare. „U Srbiji danas ima izuzetno mnogo malih redakcija u kojima pretežno rade frilenseri. Njima uobičajeni rad sindikata nije na pravi način predstavljen i upravo su poruke preko društvenih mreža najefikasniji alat da se oni animiraju i priđu medijskim sindikatima“, poručila je Maja Leđenac, koja u većem broju medija ima status slobodnog novinara.
Prema njenim rečima, sindikati se u medijskoj sferi najčešće pojavljuju u javnom sektoru, odnosno u javnim servisima. „To je super, ali recimo da najveći deo novinarske radne snage se nalazi u privatnom sektoru, gde ih poslodavci gaze do neverovatnih razmera. Bitno je i napomenuti da se u Srbiji snažno razvija sektor medija civilnog društva, koji su neprofitni i svoj rad zasnivaju uglavnom na donacijama i projektima, a u kojima ima mnogo slobodnih novinara. Da bi ovaj važan sektor nastavio da se razvija i postoji, potrebno je da se obrati pažnja i osmisli neki način na koji bi sindikati mogli da doprinesu i poboljšanju uslova rada za frilensere“, zaključila je Leđenac.
Konferenciju u Tirani organizovali su Sindikalna unija Albanije i Hrišćanski radnički pokret Italije, pod pokroviteljstvom Evropskog centra za radnička pitanja (EZA). To je mreža od 73 radničke organizacije iz 30 evropskih zemalja koje su zasnovane na hrišćanskim društvenim vrednostima. Članovi EZA-e su organizacije sindikata i društveno-kulturnih radnika, kao i obrazovne i istraživačke institucije koje se bave pitanjima radnika.
Kroz svoj program obrazovanja i obuke „Evropski socijalni dijalog“ EZA promoviše socijalni dijalog na nacionalnom i evropskom nivou i raspravlja o društvenim izazovima u Evropi. Cilj je da se pomogne u rešavanju socijalnih pitanja radnica i radnika. Rad EZA-e sufinansira Evropska unija.
