Konferencija o ljudskim i sindikalnim pravima (HTUR), održana je u Beogradu 30. i 31.03.2017. godine u organizaciji MKS i PERC, uz finansijsku pomoć Friedrich Ebert Stiftung.
Primena i zaštita ljudskih i sindikalnih prava, predstavljaju, u svetskim razmerama, najveći izazov za očuvanje društva i pokazatelj je koliko država, u segmentima vlasti funkcioniše, što ukazuje, na kojem nivou je država i društvo, kada je u pitanju demokratija.
Konferencija HTUR je priprema, sa globalnim indeksom prava i identifikacijom slučaja – zemalja u riziku, za redovnu Međunarodnu konferenciju rada u Ženevi.
U ovoj godini članovi MKS i PERC imaju zadatak da obuzdaju korporativne moći, zaštite minimalnu zaradu i izbore se za primenu zakona, uz eliminaciju modernog ropstva (koje je najviše zastupljeno u zemljama centralne Azije), pravednu tranziciju i aktivno praćenje klimatskih promena, uz eliminaciju fosilnih goriva i zamenu sa prirodnim izvorima energije, uz praćenje migracija i privlačenje mladih ljudi u sindikate i njihovo učešće u procesu donošenja odluka. Članovi MKS-a očekuju globalnu koherentnost i uticaj sindikata u G20, G7, MOR; OECD u procesu odlučivanja.
Globalni indeks prava, dobija se popunjavanjem Upitnika o ljudskim i sindikalnim pravima, u kojem učestvuje 141 zemlja. Upitnik registruje: rundamentalna ljudska i sindikalna prava; slobodu udruživanja; kolektivno pregovaranje; pravo na štrajk; diskriminaciju sindikata, pa se na osnovu 97 indikatora – pokazatelja utvrđuje kršenje prava, na osnovu kojih se utvrđuje pet kategorija; a koji se odnose – da li je kršenje sistemsko; gde ne postoji vladavina prava, i gde sindikati „pate“, tako da se dobija globalni indeks prava. Shodno popunjenom Upitniku, koji obuhvata 141 zemlju (uključujući i Republiku Srbiju), u 82 zemlje propisi o radu se krše, dok u 50% zemalja se ograničava pravo na štrajk ili ga nema, a u 40% zemalja je ograničeno pravo na slobodu govora i okupljanja.
U Belorusiji, Kambodži, Indiji, Kataru, Turskoj, Kini, Gvatemali i Kolumbiji smrtno su stradali sindikalni predstavnici. Na Bliskom istoku i u centralnoj Africi, u najdrastičnijem obliku se krše ljudska i sindikalna prava.
U Belorusiji, Grčkoj, Turskoj i Ukrajini sistemski se krše ljudska i sindikalna prava; dok se u Španiji i Poljskoj situacija sve više pogoršava.
Ruska Federacija nimalo ne brine za međunarodni rejting i kršenje ljudskih i sindikalnih prava je sve učestalije, ali pravih podataka sa činjenicama i dokazima uglavnom nema.
U Kazahastanu Vlada, „sistemom prekog suda“, šalje sindikalne predstavnike u zatvor i gasi sindikate koji nisu na poziciji Vlade.
U Moldaviji i Crnog Gori postoje veliki problemi oko ostvarivanja prava na penziju.
Veliki problem je primena Konvencije 29 MOR-a koja govori o prisilnom radu i radu dece, koji je jako izražen u Ukrajini i Kazahstanu.
Republika Irska ima velike probleme sa primenom Konvencije 154 o kolektivnom pregovaranju.
Na Konferenciji je naročito razmatran slučaj Turske, kao zemlje u riziku, u kojoj se sistemski krše ljudska i sindikalna prava i gde sindikati ne dozvoljavaju da se održi regionalni sastanak Međunarodne organizacije rada, sve zbog opšte društveno političke situacije u zemlji, smatrajući da će predstavnici države iskoristiti skup za promociju svojih političkih stavova i dalje pritiske na ljudska i sindikalna prava. Predstavnici sindikata iz Turske su istakli da je najteža situacija u istočnoj Turskoj, gde su većinsko stanovništvo Kurdi i gde apsolutno ne postoje ljudska i sindikalna prava.
Konvencija 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca u Turskoj se u potpunosti ne primenjuje, ali je sve otežanija situacija, sa primenom ove Konvencije u Portugaliji i Španiji. U Grčkoj je sve aktuelniji primer radnika koji ne primaju zaradu i kolektivni ugovor, kao pravni osnov se ne primenjuje, a sve je učestalija promena sistema kolektivnog pregovaranja.
Predstavnici Srbije izneli su slučaj nepoštovanja Konvencije 158 MOR prilikom otkaza ugovora o radu i nepoštovanje navedene Konvencije je prisutno u svim privrednim društvima, bez obzira na titulara prava svojine.
Konvencija 81 MOR o inspekciji rada u industriji i trgovini, naročito se krši u Ukrajini, Jermeniji i Moldaviji. U Republici Srbiji Konvencija 81 ne primenjuje se u potpunosti. Inspektorat rada u potpunosti ne opravdava primenu Konvencije 81 MOR-a, kroz svoje nadležnosti, jer ima mali broj nadležnih inspektora rada, postupak inspekcijskog nadzora i donošenje upravnog akta – rešenja traje duže od 30 dana u pojedinim slučajevima i po 150 dana, inspekcijski nadzor se vrši pod velikim pritiskom poslodavaca i uz veliku blagonaklonost inspektora rada, naročito u malim sredinama, a prekršajna odgovornost, zbog nepostupanja po rešenju inspektora rada, često izostane.
U Belorusiji se ne primenjuju Konvencije 87 i 98 MOR i radnici moraju biti članovi jedne sindikalne centrale, koju kontroliše Vlada navedene zemlje.
U Hrvatskoj je na ispitu Konvencija 98 MOR, jer je diskutabilan Zakon o reprezentativnosti sindikata i poslodavaca, koji usporava kolektivno pregovaranje.
U Republici Srbiji kolektivno pregovaranje je potpuno zamrlo na nacionalnom i nivou delatnosti, i postoji samo jedan poseban kolektivni ugovor zaključen na nivou delatnosti, dok kolektivni ugovori zaključeni u javnom sektoru imaju formu kolektivnog ugovora, ali suštinski to nisu. U Srbiji sve veći značaj ima udruženje stranih investitora – neformalna grupa, koja dodatno urušava ljudska i sindikalna prava. Udruženje stranih investitora se decembra 2016. godine oglasilo, sa obrazloženjem, da je Vlada Republike Srbije udovoljila samo na 85% njihovih zahteva. Ova neformalna grupa principijelno, ne odstupa od stava, da se u Republici Srbiji odnos između poslodavca i radnika uredi jedino ugovorom o radu. Tokom prošle godine je objavljen u „Službenom glasniku RS“ Zaključak Vlade Republike Srbije, koji upućuje na udovoljavanje zahtevaima stranih investitora.
Na Konferenciji se diskutovalo o problemu dečjeg rada u Tadžikistanu i Kirgistanu, koji je izražen u duvanskoj industriji i proizvodnji pamuka.
Predstavnici Srbije izneli su problem sa primenom Konvencije 87 i 98 MOR-a u multinacionalnim kompanijama.
U Italiji, sindikati traže ukidanje Zakona o vaučerima, jer podriva sistem kolektivnog pregovaranja. Sindikati traže nacionalni referendum za ukidanje ovog Zakona, a izvestilac skreće pažnju, na slučaj Italije, jer je u Srbiji u toku izrada Nacrta zakona o vaučerima u poljoprivredi.
){kind=link}