Naš cilj je da u narednih pet godina najmanje 80 odsto zaposlenih u Evropi bude obuhvaćeno kolektivnim ugovorima, istakla je generalna sekretarka EKS-a Ester Linč, na Međunarodnom kongresu rada u Madridu
Međunarodni kongres rada održan 13. i 14. novembra u Madridu okupio je ministre, političare, zakonodavce, sindikalne lidere i pravne stručnjake širom sveta. Na skupu u glavnom gradu Španije razgovaralo se o odbrani radnih prava u svetu koji se menja i mogućim transnacionalnim merama da se ta prava zaštite i unaprede.
Glas 45 miliona radnika
U uvodnom govoru, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Ester Linč izraila je ponos što predstavlja asocijaciju sa 45 miliona radnika članova sindikata u Evropi koji pružaju ruku prijateljstva i solidarnosti.
Linč je izrazila “najdublje saučešće i našu punu solidarnost sa španskim narodom nakon tragičnih poplava”, ukazujući da “užasna tragedija još jednom potvrđuje potrebu da se pozabavimo klimatskim promenama i suprotstavimo krajnje desničarskim narativima koji poriču klimatske promene i prigovaraju drugima zbog sopstvenih neuspeha, umesto da se obezbede investicije za suočavanje sa ekstremnim klimatskim dešavanjima”.
Generalna sekretarka EKS-a kazala je da su međunarodni razgovori o radu suštinski značajni za pripreme Drugog svetskog samita o društvenom razvoju koji će se održati naredne godine.
“Radnički pokret čini izuzetnim naša privrženost jednih drugima kao radnim ljudima, ne prema boji kože ili principima naše vere, već kao radnicima, petom staležu, zajednici rada”, istakla je Linč.
Ukazala je da se svet suočava sa mnogim izazovima koji prevazilaze nacionalne granice i zahtevaju globalnu saradnju, a na koje se može uticati delovanjem sindikata na kompanijskom, sektorskom, regionalnom, evropskom i međunarodnom nivou.
U službi ranih ljudi
“Naš jedinstveni i živahni pokret moramo staviti u službu radnih ljudi. Jaki sindikati su dobri za radnike i privredu, za funkcionisanje inkluzivne demokratije, i dobri za socijalnu i ekonomsku pravdu na poslu iu društvu. Moramo da nastavimo ono što su započeli pioniri rada. Naš cilj za Evropu je da najmanje 80 odsto radnika bude obuhvaćeno kolektivnim ugovorima u narednih pet godina”, rekla je Ester Linč.
Ukazujući da kolektivno pregovaranje koristi privredi jer povećava produktivnost, i radnicima zato što predstavlja najveću šansu za pravedne plate, generelna sekretarka EKS-a je podsetila da države koje imaju najbolje rezultate u društveno-ekonomskom razvoju to uspevaju zahvaljujući snazi svog socijalnog dijaloga i sistema kolektivnog pregovaranja.
Zato se, kako je navela, EKS bori za evropsku Direktivu o minimalnoj zaradi koja će sve države članice EU obavezati da uvedu praktične i zakonske mere za postizanje cilja da 80 procenata zaposlenih bude obuhvaćeno kolektivnim ugovorima. To će radnicima širom Evrope omogućiti daleko bolje pozicije da preko sindikata brane i poboljšavaju svoje plate i uslove rada.
“Nijedan radnik ne treba da bude eksploatisan. Minimalne plate moraju biti pravedne i moraju osigurati pristojan život. Mora se garantovati jednaka plata za rad jednake vrednosti. Ne možemo da prihvatimo potcenjivanje rada koji pretežno obavljaju žene”, naglasila je Ester Linč.
Protiv “trke do dna”
Sveobuhvatni cilj sindikata je da se bore protiv “trke do dna” poslodavaca koji se takmiče po niskim platama radnika i lošim uslovima rada, kazala je Linč koja smatra da okončanje takve trke i svih taktika “zavadi pa vladaj“ moraju biti prioritet Drugog svetskog samita o društvenom razvoju.
Pravičnim porezima do socijalne pravde
“Prva” sindikalka Evrope smatra da je korišćenje kombinovanih snaga sindikata način da se pobedi. Zato EKS podržava evropsku Direktivu o dužnoj pažnji koja je uvela nova pravila kako bi se osiguralo da kompanije u svojim lancima snabdevanja identifikuju i rešavaju negativne uticaje na ljudska prava i životnu sredinu. Na značaj te direktive ukazuju i podaci o rekordnom broju kršenja sindikalnih prava širom Evrope i sveta. Zato ne iznenađuje što se organizacije poslodavaca opiru direktivi planirajući svoj opasan plan deregulacije.
“Imamo poruku za njih i svakog nesavesnog poslodavca koji pokušava da ostvari profit zloupotrebom ljudskih prava ili uskraćivanjem sindikalnih nadležnosti – sram vas bilo! Radnička prava nisu birokratija, sindikalna prava se ne mogu deregulisati niti ćemo prihvatiti da sindikati budu zamenjeni ili potkopani žutim sindikatima ili drugim akterima. Demokratija na radnom mestu podrazumeva sindikate”, generalna sekretarka EKS-a.
Ističući i važnost solidarnosti sa budućim generacijama Linč je kazala da bi neuspeh u suočavanju sa klimatskim promenama predstavljao njihovu izdaju, te da se sindikati zato ne smeju odupirati potrebi za tranzicijom, već je moraju voditi.
Za pregovore o tranziciji
“Dosadašnjim upravljanjem tranzicijom izgubljeno je preko 800.000 kvalitetnih radnih mesta u proizvodnji, a predviđaju se novi gubici. Zato EKS i naše članice pozivaju na sporazum o čistoj industriji koja treba da bude podržana investicijama i Direktivom o pravednoj tranziciji koja garantuje radnicima i njihovim sindikatima prava da pregovaraju o promenama – digitalnim i zelenim. Dok se ne uspostavi industrijski plan koji su usaglasili sindikati, potreban je moratorijum na prinudna otpuštanja”, rekla je Ester Linč. Takođe se treba boriti da tehnološki napredak donese i poboljšanja u pogledu radnog vremena koje traba skraćivati, kazala je Linč dodajući da se mora više, a ne manje, izdvajati za finansiranje javnog obrazovanja, zdravstva i drugih javnih usluga kao što su brigu o deci, prevoz i pristupačno stanovanje.
Priredio S. R.
