Iz sudske prakse:
„Minimalna cena rada nije po značenju ista kao i cena rada za najjednostavniji rad. Minimalna zarada predstavlja najnižu cenu rada za najjednostavniji rad za puno radno vreme, dok se cena rada za najjednostavniji rad određuje prema vrednosti zarade za najjednostavniji rad i može biti veća, ista ili manja novčana veličina. Osnovna zarada za najjednostavniji posao (cena rada) ne može da bude niža od minimalne zarade ali može biti veća“.
(presuda Apelacionog suda u Beogradu,
Gž1. 3512/2011 od 28.3.2012.godine)
2 komentara
Zoran Stamenković
Minimalna cena rada po času (neto) je najniža satnica, koju poslodavac (legalno) sme da isplati zaposlenom.
Osnovna zarada je proizvod mesečnog broja radnih sati, koeficijenta posla i satnice.
Cena rada za najjednostavniji rad se dobija kao proizvod mesečnog broja radnih sati (predviđenih kalendarom) i satnice u preduzeću, koja je ista za sve zaposlene.
Mnogi poslodavci množe koeficijent posla sa nekom „svojom“ satnicom (nižom od minimalne cene rada po času) i to nazivaju: cena rada zaposlenog, što je sasvim pogrešno.
Dakle, cena rada za najjednostavniji rad ne sme biti manja od „minimalca“!!!
U takvim postupcima Poslodavca jedini je način podnošenje tužbe nadležnom sudu.
Sasa
Postovanje, ako imate tu presudu u celini, molim vas da dostavite na moj mail. Poydrav! Sasa Djordjevic