MKS: Puč milijardera protiv demokratije

Veoma uzak krug ljudi kontroliše savremenu ekonomiju, radnici rade više nego ikada a ipak imaju manje, i osećaju se zapostavljeno jer im aktuelna demokratija ne daje rezultate, poručuju iz Međunarodne konfederacije sindikata

Vidimo se na sudu: Sindikalna liderka Liz Šuler

Krajnje desničarski političari – Donald Tramp (SAD), Havijer Milei (Argentina), Narendra Modi (Indija), Đorđa Meloni (Italija), Žair Bolsonaro (Brazil) ili Redžep Tajip Erdogan (Turska), ne deluju sami. Iz senke im šapuću milijarderi poput Ilona Maska i Džefa Bezosa u SAD, Vinsenta Bolorea i Bernara Arnoa u Francuskoj, Mukeša Ambanija i Gautama Adanija u Indiji, Eduarda Eurnekijana u Argentini… saopštili su iz Međunarodne konfederacije sindikata (MKS).

Ponižavanje administracije SAD

“Tramp je pobedio, nema sumnje, i ima sva prava da ispuni konzervativni san o smanjenju savezne vlade… Ali kakav god mandat Musk/Tramp da imaju, govorimo o životima i zapošljavanju američkog naroda. A ti američki ljudi ne zaslužuju da budu poniženi, da im se omalovažava vrednost posla koji su uradili, ili da ih momak otpušta, i da trčkarajući okolo pravi šale”, napisao je nedavno Reks Hupke, kolumnista američkog dnevnog lista USA Today. Autor sugeriše čitaocima: “zamislite da ste službenik američke vlade čiju karijeru prekida neizabrani milijarder Ilon Musk, de fakto predsednik Sjedinjenih Država koji trenutno ruši saveznu vladu, po svemu sudeći nezakonito. Zamislite da ste naučnik čiji se životni rad zaustavlja bez objašnjenja ili razmatranja. Zamislite da ste godine svog života posvetili radeći za Agenciju za međunarodni razvoj SAD (USAID), pomažući siromašnim ljudima u drugoj zemlji – a sada ste odjednom iščupani iz korena”. Novinar navodi da “predsednik Mask”, barem naizgled najmoćnija osoba u Americi, “trčkara okolo ponašajući se potpuno razdragano zbog hiljada i hiljada Amerikanaca koji ostaju bez posla”. “Imajte malo saosećanja za hiljade i hiljade onih koji tamo (administracija SAD) rade i koji će se verovatno uskoro priključiti nezaposlenima. Gubitak posla je katastrofa za većinu porodica, to nije prokleta šala”, zaključuje komentator američkog lista USA Today.

Ukazujući da samo 0,0001% svetskog stanovništva kontroliše veći deo ekonomija, MKS navodi da politički i finansijski lideri donose odluke ne brinući o posledicama za radne ljude.

Bogatima nikad dosta

MKS ukazuje na deset ključnih karakteristika takve politike:

1. Za njih nema poreza dok rastu opterećenja za obične ljude

2. Za njihove kompanije ne važe propisi, već se sve više regulišu naši životi

3. Elitne privatne škole obrazuju njihovu decu dok se školovanje naše nedovoljno finansira

4. Razvijaju se luksuzne usluge za njih a razaraju javne usluge za nas

5. Bogatima se unapređuje zdravstvena zaštita i obezbeđuju dobre penzije dok za nas nema socijalne sigurnosti

6. Njima sleduju višemilionski bonusi a radnicima siromaštvo

7. Luksuzna svemirska putovanja su za njih, a smrtonosne klimatske promene za nas

8. Oni uživaju potpunu ličnu slobodu dok za nas nema ekonomske, socijalne i rodne ravnopravnosti

9. Njih čuvaju privatna obezbeđenja u sigurnim utočištima, a nama se preti silom i ratom

10. Za njihove poslove svet je bezgraničan, dok su migranti suočeni sa žicama i zidovima.

MKS ističe da je jedini cilj bogatih da budu još bogatiji.

Vizija boljeg sveta

Nasuprot navedenim odlikama sumorne današnjice, najveća svetska sindikalna centrala ukazuje na potpuno drugačiju viziju boljeg sveta:

1. Pravično oporezivanje – najbogatiji plaćaju najviše a radnicima nije namenjen najveći teret

2. Propisi koji nas čuvaju na radu – obezbeđuju od toksičnih hemikalija u vazduhu, hrani i voda; od propasti banaka i finansijskih prevara; od diskriminacija koje sprovode loši šefovi i korumpirane vlasti

3. Kvalitetno obrazovanje koje nas osposobljava i nije privilegija malog broja ljudi

4. Kvalitetne, pristupačne javne usluge koje održavaju upaljeno svetlo, čistu vodu, pristupačan prevoz, redovno komunalno održavanje i unapređuju naše zajednice

5. Univerzalna socijalna zaštita, uključujući pristupačnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i pristojne penzije za sve: da niko ne mora da bira između posete lekaru ili plaćanja kirije

6. Plata za život: da jedan posao bude dovoljan da se živi dostojanstveno, a ne da se samo preživi

7. Dobri, održivi poslovi kako bismo mogli da gradimo i proizvodimo ono što je potrebno našim zajednicama bez uništavanja planete

8. Sloboda i jednakost za sve da bismo u svemu mogli da budemo ono što jesmo u svojim različitostima bez straha da ćemo zbog toga biti kažnjeni

9. Pravna sigurnost, zagarantovana mirom i solidarnošću a ne mržnjom koju podstiču milijarderi, podele i beskrajni ratovi

10. Sloboda kretanja, rada i života – bez eksploatacije i kriminalizacije od poslodavaca i vlasti.

MKS ističe da je takva demokratija moguća uprkos što klasa milijardera laže, vara i otima da bi dobila svet koji žele.

“Oni finansiraju državni udar protiv demokratije koristeći sličan priručnik da bi dobili više moći, i uverevaju nas da je to jedini mogući svet”, navodi MKS u saopštenju kojim poziva radnike širom sveta da se organizuju i udruže u zajedničkoj borbi: “Na početku treba da znamo protiv koga se borimo!”.

Deset najbogatijih na svetu

Uticajni američki poslovni magazin Forbs, koji još od 1987. pravi godišnje liste najvećih milijardera, objavio je u januaru najnoviji spisak najbogatijih osoba na svetu.

Prvi među deset najimućnijih je Ilon Mask sa imovinom vrednom 421,2 milijarde dolara. Zanimljivo je da je (su)vlasnik kompanija kao što su SpaceX, Tesla, Boring, društvena mreža X… 2024. godinu započeo sa bogatstvom vrednim 251 milijardi dolara. Mask je globalnu medijsku pažnju privukao nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD. Novi šef Bele kuće imenovao je najimućnijeg milijardera za jednog od šefova Odeljenja za efikasnost vlade (DOGE), savetodavnog tela koje treba da se bavi smanjenjem troškova i povećanjem efikasnosti američke administracije.

Razdragano o otpuštanju: Multimilijarder Ilon Mask

Amerikanac Džef Bezos je drugi najbogatiji čovek sveta sa imovinom procenjenom na 233,5 milijardi dolara. On je osnivač i predsednik Amazona, najveće kompanije na svetskom tržištu elektronske trgovine.

Treći na listi najbogatijih je Lari Elison, predsednik američke korporacije Orakl, čija imovina je u januaru porocenjena na približno 210 milijardi dolara, zatim sledi njegov sunarodnik Mark Zakerberg, vlasnik kompenije Meta i osnivač Fejsbuka sa 202,5 milijardi.

Petu poziciju Forbs je dodelio francuskom biznismenu Bernaru Arnou, generalnom direktoru i dominantnom vlasniku korporacije luksuza LVMH, sa imovinom vrednom 168,8 milijardi dolara.

Nove tužbe američkih sindikata

Najveća sindikalna organizacija u SAD – Američka federacija rada i Kongres industrijskih organizacija (AFL-CIO), koja okuplja 61 sindikat sa skoro 15 miliona zaposlenih, najavila je pre dva dana nove tužbe protiv restrikcija u federalnoj administraciji koje sporovodi Odeljenje za efikasnost vlade, poznatije po skraćenici DOGE. Ključnu ulogu u agendi DOGE ima multimilijarder Ilon Mask kome je tu ulogu poverio američki predsednik Donald Tramp. Prema pisanju Rojtersa, Mask je Trampovo poverenje zaslužio tako što je potrošio više od četvrtine milijarde dolara u njegovoj predsedničkoj kampanji. Predsednica AFL-CIO Elizabet Liz Šuler najoštrije je osudila “desetkovanje” Federalne službe za posredovanje i mirenje (FMCS), uključujući zatvaranje terenskih kancelarija i drastično smanjenje posrednika i drugog osoblja te agencije. “Ukidanje male, ali važne savezne agencije koja pomaže da zastupnici rada i menadžment zajedno rešavaju problema između radnika i poslodavaca – biće destruktivan potez za radnike, preduzeća i privredu u celini. Zatvaranje FMCS-a znači dugotrajne pregovore o ugovoru; kašnjenja u primeni novih sindikalnih ugovora o povećanju plata i poboljšanju beneficija; i poremećaje u privredi zbog štrajkova i lokauta koji sprečavaju iskusne, kvalifikovane radnike da rade svoj posao. To je napad na ljude koji rade za život i sprečiće širenje dobrih sindikalnih poslova poštenim ugovorima koji podjednako koriste radnicima i poslodavcima”, saopštila je Šuler, uz poruku – videćemo se na sudu.

Na šesto i sedmo mesto najbogatijih rangirani su američki informatičari, saosnivači Gugla – Leri Pejdž sa 156 milijardi i Sergej Brin sa 149 milijardi dolara.

Osmi na Forbsovoj listi je Voren Bafet, predsednik i izvršni direktor američkog konglomerata Berkshire Hathaway, sa procenjenih141,7 milijardi dok je na poziciji ispod njega takođe američki biznismen Stiv Balmer, bivši izvršni direktor Majkrsofta, sa imovinom procenjenom na 124,3 milijardi dolara.

Na desetom mestu Forbsove liste je Amerikanac tajvanskog porekla Džensen Hvang, glavni izvršni direktor i suosnivač kompanije za video igrice Envidija, čije bogatstvo je procenjeno na 118 milijardi dolara. Envidija koja je poslednjih godina među liderima u industriji veštačke inteligencije, danas je uz Epl i Majkrosoft u samom vrhu američkog biznisa, a Hvang u medijima važi za najbrže rastućeg multimilijardera.

Prema zbirnim podacima Forsa, 10 najbogatijih ljudi na svetu početkom 2025. raspolagali su ukupnom imovinom vrednom 1.900 milijardi dolara. Vrtoglavi rast njihovog bogatstva dovoljno ilustruje podatak da su sedam od njih deset samo u poslednjem mesecu 2024. bili bogatiji za približno 100 milijardi!!!

Priredio S. R.