Tek svaki deseti maturant/kinja (učenik ili učenica) srednjih stručnih škola znali su šta znači kad „radiš za stalno“, dok je 8,5% znalo da van radnog odnosa nije garantovana minaimalna zarada.
„Većina mladih ne prepoznaje razliku između mobinga i diskriminacije. Većina mladih ne poznaje nikoga u svojoj okolini ko je doživeo mobing ili diskriminaciju, što nas navodi na zaključak da roditelji ili druge bliske odrasle osobe retko komuniciraju o problemima na radnom mestu sa mladima. Neprepoznavanje radne eksploatacije i mehanizama zaštite uvećava rizik mladih da postanu žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije. Većina mladih ne poznaje razlike u vrstama ugovora i u pravima koja ostvaruju na osnovu vrste ugovora.“
To su samo neki od zaključaka istraživanja i rezultata rada na terenu koje su članice tima ROZA – Udruženja za radna prava žena, objedinile i predstavile u Studiji „Šta treba da znaš pre izlaska na tržište rada – Unapređenje položaja mladih“.
Njihova namera bila je da tim projektom osiguraju da svi mladi steknu znanje i veštine neophodne za radni život, „što bi ih učinilo spremnijima za suočavanje sa izazovima koje nosi tržište rada“.
Tim je (bio) usmeren na javno zagovaranje za unapređenje položaja mladih u oblasti radnih prava u Srbiji, gde su posebnu pažnju posvetile mladim ženama. Aktivistkinje su na radionicama koje su održale u 11 mesta u Srbiji, u 14 srednjih stručnih škola, u prethodne tri školske godine, istraživale i predstavljale okolnosti u kojima se nalaze mladi na tržištu rada i pre izlaska na tržšte rada, u smislu informisanosti, kao i moguća rešenja i preporuke za unapređenje njihovog položaja, ali i širu primenu predloženih rešenja.
Kroz 32 radionice prošlo je 418 učenika i učenica, i skoro svi su se izjasnili da su im takve radionice potrebne.
Prvobitna namera članica ROZE bila je da edukuju samo učenice, međutim, situacija na terenu je evidentno pokazala da i učenici nemaju znanja koja su potrebna da izađu na tržište rada.
„Krenule smo i sa novim ciklusom u ovoj školskoj godini i već je održano 8 radionica. Same radionice traju 90 minuta (2 školska časa). Na početku imamo ulaznu anketu, na kraju izlaznu, sa istim pitanjima, kako bismo mogle da pratimo da li se nešto promenilo, da li su učenice za ovako kratku edukaciju naučile bar nešto što će im pomoći kada krenu da traže posao. Na kraju izlaznog upitnika je i evaluaciona anketa, jer nam je važno da znamo da li i učenice misle da je potrebno da imaju ovakva znanja i da li su zadovoljne edukatorkom“, objašnjava Milica Lupšor aktivistkinja ROZA-e i jedna od autorki Studije.
Milica Lupšor, foto Medija centar
Edukatorke iz ROZE su se trudile da jezik zakona prevedu na učenicama prihvatljiv način. Potvrda da je takav pristup radu sa mladima dao pozitivne rezultate je i činjenica da su u celom ciklusu edukacije, imale samo jedan negativan komentar profesora, koji je na kraju radionice rekao „da je bilo manje dosadno nego što je očekivao“:
„Ono što još želim da kažem je da smo pre početka rada u školama, uradile Vodič za mlade sa nekim odgovorima i informacijama koji im mogu biti od značaja kada krenu da traže posao. Pošto su devojke i mlade žene najugoženija kategorija na tržištu rada i mnogo je onih koje su diskriminisane još na razgovoru za posao postavljanjem pitanja vezanih za planiranje porodice, radionice su pre svega bile namenjene devojkama. Međutim pojedine škole su tražile da kroz obuku prođu cela odeljenja, a ne samo devojke i mi smo im izažle u susret. Trenutno radimo radionice u školi koja je tražila da i sa novom generacijom odradimo edukaciju, jer je prepoznata važnost ove teme za maturante“, ilustruje trenutno lošu situaciju, Milica Lupšor.
Po njenim rečima, Studija je proistekla iz višegodišnjeg rada Udruženja i pokazatelj je koliko mladi nisu dovoljno informisani o nekim osnovnim radnim pravima pre nego što, posle završetka školovanja, započnu traženje posla: „Ovo ih dodatno stavlja u nepovoljan položaj, a već su ugrožena kategorija na tržištu rada, jer se od njih često traži da imaju radno iskustvo, a ne mogu da ga steknu. Devojke i mlade žene su još ugroženije samim tim što se od njih očekuje da rađaju, vode brigu o deci. To je razlog zašto su prinuđene da prihvataju bilo kakve poslove, sa nižom stručnom spremom od one koju imaju, često diskriminisane u odnosu na starije kolege i koleginice kada je u pitanju plata i uslovi rada“.
Pored Milice i tima ROZA, u pisanju dokumenta učestvovale su i Tina Piskulidis, iz ASTRE, koja je pomogla u delu „Trgovina ljudima u okviru radne eksploatacije“ i Sarita Bradaš, koja je bila mentorka i saradnica u izradi Studije.
Njihov zajednički zaključak je da nedostatak znanja i obuke u vezi sa radnim pravima često dovodi do iskorišćavanja i drugih oblika zlostavljanja mladih radnica i radnika. One navglašavaju da bi se uvođenjem edukativnog materijala o radnim pravima u formalno srednjoškolsko obrazovanje, moglo u značajnoj meri doprineti smanjenju rizika od kršenja radnih prava i poboljšanju obrazovnih kapaciteta za mlade i osnaživanja njihovih pozicija na tržištu rada.
Kako saznaju na terenu, postoje stručne škole u zemlji u kojima se govori o radnim pravima, ali je nesistematično i sporadično, dok među profesorima i profesoricama u tim školama postoji saglasnost o potrebi uvođenja teme radnih prava u svim obrazovnim profilima ili da se u okviru predmeta Ustav i prava građana i u okviru građanskog vaspitanja radnim pravima posveti više vremena.
Predstavljanje Studije u beogradskom Medija centru
Toj obimnoj analizi prethodio je Vodič „Šta treba da znaš pre izlaska na tržište rada“ koji je ROZA objavila pre dve godine. Na tu osnovu, autorke nadograđuju iskustva sa radionica, podatke Republičkog zavoda za statistiku i drugih relevantnih institucija i svoja prethodna istraživanja koja su pokazala da je položaj mladih na našem tržištu rada nesiguran i nepovoljan. Reč je o radovima „Mladi i aktivne mere politike zapošljavanja – Put ka (ne)dostojanstvenom radu“ i „Mladi i dostojanstven rad (izveštaj u okviru istraživanja) Sarite Bradaš.
Sama ROZA nastala je pre malo više od 8 godina, kao potreba da se pomogne radnicama u vidu pružanja podrške i informacija kao odgovora na kršenje radnih prava, pojašnjava Milica Lupšor: „Prva smo samoorganizovana grupa koja se bavi isključivo problemima radnih prava žena. To ne znači da nismo u nekim slučajevima pomogli i muškarcima koji su nam se obratili. Sve mi, članice ROZE, i same smo doživele različite nepravde na radnim mestima i shvatile smo da jedna žena često ne može sama da se izbori, udružene možemo pomoći jedna drugoj podrškom i deljenjem informacija. Naš početak je bio zamišljen kao rad sa radnicama kroz Grupu za podršku, ali smo vremenom uočile koliko žene imaju manjak informacija i znanja o svojim osnovnim radnim pravima, npr. kada se potpisuje ugovor, razlike između ugovora,zagarantovana prava i kome se obratiti za pomoć“.
Javljale su im se i žene koje su rekle da su dobile otkaz bez objašnjenja. Zapravo je reč o lošim ugovorima, zaposlenjima preko agencije, preko studentsko-omladinske zadruge. Poslodavac time što nije produžio ugovor nije prekršio zakon. “Upravo to neprepoznavanje razlike između zaposlenih i radno angažovanih lica, kao i prava koja proističu zavisno od vrste ugovora, su razlog zašto je ROZA pre skoro 4 godine počela sa edukativnim radionicama maturantkinjama u srednjim stručnim školama u Srbiji“, zaključuje Milica Lupšor.
Piše: Ivana Gordić Perc
