Tokom svog prvog mandata, Tramp je slabio sindikate i zaposlene, delio poreze najbogatijima i korporacijama dao slobodu za smanjenje radničkih plata, saopštila je najveća sindikalna organizacija AFL-CIO
U najvišem rukovodstvu Američke federacije rada i Kongresa industrijskih organizacija (AFL-CIO), najveće organizacije sindikata u Sjedinjenim Američkim Državama, ne kriju da su duboko razočarani ishodom predsedničkih izbora. “Ovaj rezultat je udarac za svakog radnika”, poruka je predsednice AFL-CIO Liz Šuler.
Većina najvećih sindikata u SAD podržavala je predsedničku kandidatkinju Kamalu Haris. Radnički predstavnici su aktivno učestvovali u njenoj kampanji, a neki, poput lidera AFL-CIO i Sindikata automobilskih radnika UAV, govorili su na Nacionalnoj konvenciji Demokratske stranke 2024.
“Predsednik Tramp je proveo četiri godine na funkciji slabeći sindikate i zaposlene, dok je delio poreze najbogatijima. Učinio nas je manje bezbednim na poslu. On je velikim korporacijama dao slobodu za smanjenje plata i otežao radnicima da budu zajedno u sindikatu”, stav je AFL-CIO koji je prenela Agencija Frans-Pres (AFP).
Solidarnost nezaustavljiva
U saopštenju Liz Šuler, liderke najveće sindikalne asocijacije u SAD koja okuplja 60 sindikata sa bezmalo 13 miliona članova ističe se da se “predsedničke administracije menjaju, ali vrednosti radničkog pokreta ne”. Šuler je navela da se sindikat AFL-CIO veoma mnogo angažovao kako bi među radnicima, pre svega svojim članovima, obezbedio što veću podršku za Kamalu Haris.
“Sada smo suočeni sa realnošću drugog mandata Donalda Trampa. Agenda Projekta 2025. predviđa razbijanje sindikata jer smo mi stub demokratije i kontrola moći. Već smo preživeli napade na naša osnovna prava. U narednim danima, mesecima i godinama, naš zadatak će biti da branimo radne ljude kada se napadi ponove. Sindikalni pokret je glas i snaga radnih ljudi – to je ono što radimo i što smo uvek radili”, saopštila je predsednica AFL-CIO, poručujući da “niko – ni Donald Tramp ni Džej Di Vens (Trampov potpredsednik), ni bilo koji izvršni direktor – ne može da zaustavi solidarnost”. Dodala je i da gotovo 13 miliona članova sindikata AFL-CIO neće biti podeljeni i neće odustati: “Bićemo tu jedni za druge i borićemo se na svakom koraku za svakog radnika u ovoj zemlji, ma ko sedeo u Ovalnom kabinetu”.
Povodom sindikalnih reakcija na rezultate predsedničkih izbora u SAD veb stranica Međunarodne konfederacije sindikata Ekual Times (Equal Times) objavila je zanimljiv tekst u kome ukazuju da “radni ljudi sada skreću pažnju na to šta bi Trampova pobeda mogla da znači za sindikate i radnike”.
U tekstu pod naslovom “Trampova izborna pobeda i prava radnika: ne tako dobro, loše i ružno” navodi se da “neki ljudi misle da takav ishod predsedničkih izbora predstavlja katastrofalnu vest za ženska reproduktivna prava, za prava migranata, za LGBTK+ prava, za trajnu potragu za rasnom pravdom, za apsolutno hitnu potrebu da se preduzmu hitne i hrabre klimatske mere kako bi se zaustavilo ubrzavanje globalnog zagrijavanja, za izglede za pravedni mir u Palestini ili Ukrajini, i za demokratiju širom sveta”. Ekual Times posebno postavlja pitanje – šta Trampov povratak u Belu kuću znači za prava radnika?
Nova politika prema radu
U tekstu se konstatuje da je Tramp u kampanji ponudio oskudne detalje o politici rada koju će voditi ako bude izabran. “Veliki deo njegovog fokusa u ovom pogledu bio je na obećanju da će podići tarife kako bi zaštitio američka radna mesta i da će sprovesti ‘najveću deportaciju u istoriji zemlje’, koja bi pogodila milione radnika bez dokumenata”, ukazuju autori teksta. Dalje se ukazuje na dalekosežnu analizu američkog dnevnog lista Vašington post “zasnovanu na intervjuima sa osam bivših Trampovih zvaničnika i sedam konzervativnih stručnjaka za rad” prema kojoj će se Trampova politika prema radu verovatno fokusirati na:
Projekat 2025.
* Otpuštanje Bajdenovih imenovanih članova Nacionalnog odbora za radne odnose;
* Revidiranje saveznih pravila o prekovremenom radu kako bi manje radnika imalo pravo na plaćeni prekovremeni rad;
* Ograničavanje pristupa pravima i beneficijama radnika sa niskim platama, posebno onih u gig ekonomiji;
* Popuštanje zaštite zdravlja i bezbednosti na radnom mestu.
U analizi uticajnog Vašington posta sugerisano je i da bi u planu Trampove administarcije moglo biti i ukidanje federalnih poreza na napojnice i poreza na prekovremeni rad, iako su neki ekonomisti upozorili da bi takvi potezi mogli imati značajnu ekonomsku cenu, i da bi istovremeno proširili nejednakosti.
Veb stranica Ekual Times dalje navodi da je Tramp za deregulaciju, protiv sindikata i neskriveno za biznis, te da je njegov najveći pobornik tokom ovih izbora bio ultrakonzervativni, antisindikalni vlasnik kompnije Tesla Ilon Mask.
U tekstu se citira stav AFL-CIO da je Donald Tramp u vreme svog prvog predsedničkog mandata “izdao razne izvršne naredbe osmišljene da smanje moć sindikata”, kao i da je “u Nacionalni odbor za radne odnose (NLRB) imenovao ljude koji su imali tendenciju da glasaju u korist poslodavaca, a ne radnika”. AFL-CIO podseća i da Tramp “nije ispunio svoje obećanje da vrati dobro plaćene proizvodne poslove u države poput Pensilvanije, Mičigena i Ohaja”, te da je “smanjio finansiranje Ministarstva rada za 21 odsto i nije podržao pozive da se poveća federalna minimalna plata, koja je ostala 7,25 dolara po satu od 2009 (minimalna plata se nije promenila ni pod Bajdenovom administracijom).
Priredio S. R.
