Hiljade građana Bugarske se poslednjih godina vraćaju iz Nemačke u domovinu, gde nastavljaju da rade za iste poslodavce, što im, kad se uračunaju porezi, stanarine i drugi troškovi života, omogućava da uštede mnogo više novca nego ranije
Godine 2024, prvi put posle dužeg vremena, iz Nemačke se odselilo više Bugara nego što ih se doselilo, ukazuje Dojče vele u zanimljivom tekstu o novim iskustvima stranih radnika u toj zemlji, objavljenom krajem januara.
Mada nema zvanične statistike o broju građana Bugarske koji se vraćaju u svoju zemlju i nastavljaju da rade „na daljinu“ za iste poslodavce, nemački Zavod za statistiku raspolaže nekim podacima koji ukazuju da je pretprošle godine nastupio blagi preokret: Negativni migracioni saldo iznosio je oko 11.000 ljudi, u odnosu na ukupno 432.000 bugarskih državljana koji žive u Nemačkoj.
Bugarski podaci kažu da se te 2024. iz njihove zemlje odselilo oko devet hiljada ljudi, a da se istovremeno vratilo dvostruko više.
Rad na daljinu – za istu platu
Kristina Borisova (41) je za Dojče vele ispričala da se u domovinu vratila početkom 2025. nakon osam godina provedenih u Nemačkoj. Danas živi u Pomorju, gradiću na obali Crnog mora, gde je nastavila da radi za nemačkog poslodavca kao referentkinja u energetskom sektoru. Njena stara-nova firma isplaćuje joj istu nemačku platu – iako radi „na daljinu“.
Borisova koja u Pomorju živi u kući svojih roditelja, navodi da joj zbog nižih poreza i manjih doprinosa u Bugarskoj, po odbitku svih troškova u novčaniku preostaje više od 700 evra, što je znatno više nego dok je radila i živela u Nemačkoj. A to je, kako ukazuje novinar s kojim je razgovarala, mnogo u zemlji u kojoj je prosečna plata prošle godine iznosila oko 1.300 evra.
Veoma slična je i priča Radimira Bitsova (38) koji se posle osam godina u Berlinu vratio u Sofiju gde nastavlja da radi malu nemačku firmu u IT sektoru. To što mu od nemačke plate u Bugarskoj ostaje znatno više nego u Nemačkoj smatra za važan i prijatan bonus.
Novi taj trend mladih i obrazovanih Bugara koji napuštaju Nemačku i rade na daljinu iz svoje domovine ukazuje i pravnik Konstantin Ruskov čija advokatska kancelarija pomaže nemačkim poslodavcima i njihovim zaposlenima u Bugarskoj. „Dok smo na početku pandemije imali pet takvih klijenata, danas ih je najmanje osamdeset. Neke firme u Bugarskoj imaju samo jednog zaposlenog, druge dvadeset“, kazao je Ruskov za Dojče vele.
Advokat smatra da su razlozi za povratak vrlo „šareni“, ali veoma često finansijski, navodeći primer svog klijenta koji je u Minhenu imao bruto platu od 8.000 evra. „Nakon poreza i doprinosa u poreskom razredu visokih primanja, ostajalo bi mu oko 4.500 evra neto. Od toga je još morao da plaća stan – a kirije su u Minhenu poslednjih godina drastično porasle. U Bugarskoj mu danas od istih 8.000 evra bruto ostane oko 6.000 evra neto.“
Preseljenje zaposlenih donosi korist i nemačkim kompanijama, jer za radnike koji rade na daljinu državi Bugarskoj plaćaju niže doprinose. Pored toga, takve nemačke firme nemaju nikakve investicione troškove, jer su u Bugarskoj registrovani samo njihovi zaposleni.
U Srbiji više od 100.000 prekograničnih radnika
Advokat Ruskov objašnjava da su takvi radni odnosi u okviru Evropske unije vrlo dobro regulisani, te da je registracija radnika „na daljinu“ jednostavna i jeftina. Uz to, glavni motiv nemačkih firmi da dozvole svojim zaposlenima preseljenje u domovinu je to što ih zadržavaju, a to je naročito važno zbog nedostatka stručne radne snage.
Bugarska je u junu 2025. zvanično uvela novu boravišnu dozvolu za digitalne nomade. Društvene mreže su prenele da je ta viza – ulaznica za legalan boravak i rad u zemlji koja postaje jedna od najpovoljnijih evropskih destinacija za ljude sa raznih strana sveta koji žive od prekograničnog rada.
Prekogranični rad iz zemalja van EU
Nemačka nema jedinstven „vizni režim za rad na daljinu“ (digital nomad visa), pa se prekogranični rad radnika iz zemalja koje ne pripadaju Evropskoj uniji reguliše kombinacijom bilateralnih sporazuma i zakona o imigraciji, navodi AI (veštačka inteligencija) za potrebe ovog teksta.
Aktuelna pravila o radu za firmu u Nemačkoj iz matične zemlje nalažu da je radniku potrebna nemačka radna viza, ali da nemački poslodavac mora da poštuje zakone o radu zemlje njegovog radnika (porezi, doprinosi, zaštita na radu…).
Nemačka primenjuje bilateralne sporazume sa zemljama bivše Jugoslavije (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija) kako bi se izbeglo dvostruko osiguranje. To praktično znači da radnik koji za nemačkog poslodavca radi isključivo isključivo iz svoje zemlje, mora biti osiguran u skladu sa propisima te države.
Neke nemačke firme koriste EOR partnere (Employer of Record). EOR je organizacija koja služi kao zakonski poslodavac u drugoj zemlji. EOR je zapravo iznajmljena kadrovska i pravna služba koja stranom poslodavcu omogućava da zaposli nekoga u stranoj zemlji, a da tamo ne otvara sopstvenu firmu. U praksi to funkcioniše tako da nemačko preduzeće potpisuje ugovor sa EOR provajderom koji ima registrovanu firmu, na primer u Srbiji. EOR ugovara rad s konkretnim radnikom u skladu sa Zakonom o radu Republike Srbije. Nemački poslodavac šalje novac EOR-u, a on radniku isplaćuje neto platu, i uplaćuje poreze i doprinose koje propisuje penzioni i zdravstveni sistem u Srbiji. EOR preuzima sav pravni rizik u vezi sa poštovanjem srpskih radnopravnih normi (bolovanje, godišnji odmor), dok stvarni nemački poslodavac zadržava potpunu kontrolu nad svakodnevnim radom i zadacima radnika.
Analize tržišta u Srbiji koje navodi AI za potrebe našeg teksta ukazuju da je broj oglasa stranih poslodavaca za ovdašnje radnike (rad na daljinu) drastično porastao poslednjih godina. Najviše je upita kompanija iz SAD (45%) i EU (36%), pri čemu prednjače nemačke i švedske firme.
Priredio S. R.
