Netačno da penzioneri u Srbiji žive bolje od kolega u zemljama Evropske unije

Međunarodno nepoznata platforma iz Indije poslužila tabloidima i političarima da domaće penzionere proglase dobitnicima u pogledu kvaliteta života, suprotno životnoj svakodnevnici, neumoljivoj statistici – i zdravom razumu 

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izazvala je prošle sedmice burne reakcije tvrdnjom da naši penzioneri žive bolje ne samo od njihovih kolega u regionu, već i od onih u nekim od najbogatijih zemalja Evrope.

“Od kada je SNS na vlasti, i Aleksandar Vučić, penzioneri u Srbiji sve bolje žive. Dakle, penzije su sve veće i u nominalnim i u realnim iznosima, i u odnosu na kvalitet ta penzija može da pokrije sve troškove života. I sada na toj rang listi (nije navela na koju listu misli), vi vidite da je Srbija najbolja u regionu. Mnogo bolja od Hrvatske, od Crne Gore, i svih ostalih. Bolja i od Nemačke, bolja i od Norveške, nije još na proseku Evropske unije, ali se ubrzano približava tom proseku. Bolja je od Luksemburga…”, izjavila je Brnabić gostujući na TV Pink.

Mada u svom bajkovitom nastupu nije imenovala „rang listu“ koja joj je poslužila kao krunski dokaz da „penzioneri u Srbiji sve bolje žive“, Brnabić je, po svemu sudeći, prethodno pročitala Blicov tekst “Srpski penzioneri žive najbolje u regionu” (1. februar), čiji se autor pozvao na analizu globalne analitičke platforme DataPuls. Blic je zapravo analizu preneo iz zagrebačkog Jutarnjeg lista, tačnije onaj deo koji ukazuje na siromaštvo hrvatskih umirovljenika, prilagođavajući je svojoj priči o sve boljem životu srpskih penzionera. Kako hrvatski tako ni srpski tabloid ne navode ni reč o svom “globalnom analitičkom izvoru”, portal Nezavisnost ukazuje da je zapravo reč o međunarodnoj javnosti dosad nepoznatoj onlajn platformi sa adresom u Nju Delhiju, glavnom gradu Indije. Platforma nudi i prodaje usluge poslovnog konsaltinga, a u te svrhe, kako navodi na svom sajtu, koristi veštačku inteligenciju za obradu i vizualizaciju podataka. Neobično za jednog “globalnog” analitičara je i to što se u njegovom timu, fotografijom i imenom, navodi samo jedan čovek – direktor. Ni slova o statističarima, istraživačima, analitičarima…  

Nejasni kriterijumi neafirmisanog analitičara

Interesantno je i to što je DataPuls u analizi „o penzijama širom Evrope“ obuhvatila 27 članica Evropske unije, pride još Norvešku, Srbiju i Crnu Goru. Ostaje nejasno zašto baš ove tri države koje nisu članice EU? Ili, kada je reč o najrazvijenijim zemljama, ako se već bavi Norveškom, zašto analiza „ignoriše“ Švajcarsku, Island ili Veliku Britaniju, a od onih manje razvijenih Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju ili Moldaviju? Bilo kako bilo, zagrebački Jutarnji list je u prvi plan izvukao nevesele podatke o mirovinama u Hrvatskoj, dok je Blic istakao primat srpskih penzija u regionu. Uz to, uzimajući u obzir i životne troškove, isti medij je zaključio da naši penzioneri žive bolje i od kolega u Nemačkoj i drugde.

Platforma DataPlus s razlogom ukazuje da nominalne razlike u godišnjim iznosima penzija između evropskog lidera Luksemburga (34.000 evra) i zemalja na začelju kao što su Bugarska (4.479 evra) i Srbija (4.239) ne pokazuju realnu sliku o kvalitetu života njihovih penzionera. „Da bismo razumeli pravu vrednost prosečne penzije, moramo pogledati dalje od sirovih brojeva i zapitati se: Šta se zapravo može kupiti tim novcem?“ S tim u vezi analiza prikazuje grafikon o kupovnoj moći 30 zemalja. Međutim, sasvim je nejasno šta sadrži mesečni penzionerski paket koji je poslužio za rangiranje!? Umesto preciznijeg objašnjenja, autor analize navodi: „posmatrajući koliko su ljudi stariji od 60 godina trošili istorijski širom Evrope, te troškove smo prilagodili današnjim cenama i uporedili ih sa prosečnim javnim penzijama.“ Koji troškovi, proizvodi, usluge? Posebno imajući u vidu da onaj svakodnevni šoping (kupovina namirnica i slično) na Balkanu više nije značajno jeftiniji nego u nekim drugim krajevima Evrope. Za štošta toga važi i prilog – naprotiv. 

Bilo kako bilo, na grafikonu DataPlus Srbija je, kako je to preneo Blic, „iznad mnogih zapadnih zemalja u kojima su penzije veće, ali su veći i troškovi“. Tabloid dodaje da su „po tom merilu srpski penzioneri pretekli i one iz Nemačke, Norveške, Crne Gore, Luksemburga, Mađarske, Slovenije i Hrvatske koja je poslednja na listi“. Pri tome, autor posebno ističe da „prosečna penzija u Hrvatskoj ne uspeva da pokrije oko 40 odsto procenjenih troškova života starijih osoba, koji uključuju stanovanje, hranu, komunalne usluge i druge osnovne potrebe“. A Srbija? Ni reči o tome koliko od potrebnog mogu da kupe naši penzioneri svojim mesečnim prinadležnostima. Prema Ani Brnabić, „penzija može da pokrije sve troškove života“.

Ali, da li je to makar i približno tačno?

Predsednicu parlamenta demantuju već i osnovni pokazatelji zvanične statistike: Minimalna potrošačka korpa, prema poslednjem podatku iz avgusta 2025, koštala je 56.868 dinara dok je za isti taj mesec prosečna penzija iznosila 50.657 dinara. Nakon povećanja za 12, 2 odsto, od lanjskog 1. decembra, prosečna penzija jeste povećana na 56.834 dinara, ali je sasvim izvesno da ni cene nisu mirovale tako da ona ni danas nije dovoljna za minimalnu korpu.

Predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“ takođe demantuje tvrdnju Ane Brnabić dodajući da nije dobro to što predsednice parlamenta izriče stavove koji su očigledno u stranačkom interesu.

Grabundžija u izjavi za portal Nezavisnost podseća na kretanje prosečnih zarada i penzija u Srbiji, koje je u poslednjih četvrt veka preraslo u veoma štetan trend za penzionere. 

Kretanje prosečne penzije i prosečne zarade u Srbiji od 2010. do 2024. godine

Naš sagovornik navodi i uporedne podatke istraživačko-izdavačkog centra Demostat o prosečnim penzijama i zaradama u zemljama našeg okruženja u toku 2024. koji takođe govore suprotno od onoga što javno govore predstavnici aktuelne vlasti.

                Uporedni podaci o penzijama i zaradama (u evrima)

Ispod granice siromaštva

Miloš Grabundžija citira i zvanične podatke Fonda Penzijsko-invalidskog osiguranja za novembar 2025: najniža penzija u Srbiji iznosila je 27.711,33, a prosečna penzija 50.658,00 dinara. Naglašava da je manje penzija od najniže tada primalo 458.825 penzionera koji samim tim žive ispod granice siromaštva, a da je manje od penzijskog proseka dobijalo 1.006.260 korisnika.

Podseća sarkastično naš sagovornik da je aktuelna vlast “učinila mnogo 2014. godine kada je umanjila penzije punih 47. meseci”, te da je posle ukidanja nakaradnog zakona u procentima popravljala položaj penzionera, ali bez vraćanja duga. Takođe, podseća i da je Vlada još u aprilu i maju 2025. najavljivala povećanje penzija od 01. januara ove godine, što su veliki trgovinski lanci iskoristili da više puta povećaju cene osnovnih životnih namirnica, a što je posebno negativno uticalo na standard penzionera.

Predsednik Sindikata penzionera “Nezavisnost” predočava i kretanje kupovne moći penzionera u Srbiji.

        Količina nekih namirnica koje su se mogle kupiti iznosom prosečne penzije  

Iz navedenih podataka jasno je da penzije nominalno rastu i manje više prate inflaciju, ali i da kupovna moć najvećeg broja od ukupno 1,6 miliona penzionera ne raste. Tim pre što najveći deo primanja penzioneri troše na hranu i komunalne usluge, zatim lekove i druge osnovne potrebe. Kako tek s tim izlaze na kraj stotine hiljada onih kojima pripada zakonom definisana najniža penzija koja je nakon decembarskog povećanja “skočila” na 31.092 dinara? Ili korisnici poljoprivredne penzije koja danas iznosi 24.443 dinara?

Mnogo je sumornih podataka koji negiraju tvrdnje aktera vlasti o sve boljem životu penzionera. Zato je, poput Miloša Grabundžije, i predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić ocenio da pomenuta izjava Ane Brnabić služi propagandi i predizbornoj kampanji Srpske napredne stranke. On je za list Danas izjavio da približno 450.000 penzionera u Srbiji prima zakonom definisanu najnižu penziju, koja je ispod granice siromaštva.

Poredeći Srbiju sa komšilukom, Tamburić je rekao da je položaj penzionisanih građana Crne Gore znatno povoljniji: „U Crnoj Gori, sa kojom gospođa Brnabić upoređuje Srbiju, najniža penzija iznosi oko 450 evra. To znači da je njihova najniža penzija približno jednaka, ili tek nešto niža od prosečne penzije u Srbiji“. Dodao je da su i penzioneri u Hrvatskoj u boljoj situaciji od kolega u Srbiji, a da je nešto teže onima u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Tvrdnju trostruke premijerke (od 2017. do 2024.) Ane Brnabić da je penzionerska priča Srbije „mnogo bolja od Hrvatske, od Crne Gore, i svih ostalih“, te bolja od Nemačke, Norveške i Luksemburga, demantuju brojni statistički i drugi pokazatelji. Već poznatu skalu na kojoj je Srbija sa prosečnom penzijom od 327 evra višestruko ispod proseka u EU (1.443 evra) samo delimično ublažava kriterijum o kupovnoj snazi. Niži troškovi života ne mogu Srbiju ni da približe zemljama u kojima penzije pokrivaju realne životne troškove korisnika. 

Daleko su Norveška, Nemačka, Luksemburg…

Norveški penzioni sistem se smatra jednim od najsigurnijih na svetu, pre svega zbog Državnog penzionog fonda Global („Naftni fond“), čija je vrednost krajem 2025. dostigla rekordnih 1.860 milijardi evra. Upravo zato Norveška redovno zauzima prvo mesto na Globalnom penzionom indeksu (Natixis Global Retirement Index). Penzioneri u Norveškoj su 2024. godine povećali kupovnu moć zato što su u proseku penzije povećane za 4,4 procenta dok je godišnja inflacija iznosila 3,1 odsto, podaci su Norveške uprave za rad i socijalnu zaštitu (NAV). Prosečna mesečna penzija u toj skandinavskoj zemlji iznosi između 2.300 i 2.500 evra (zavisno od kategorije). Od 1. maja 2025. minimalna penzija (za samce) iznosi približno 2.000 evra.

Poređenje prosečne penzije i troškova života u Norveškoj daje pravu sliku o tome zašto se njihovi penzioneri smatraju među najbogatijima, uprkos tome što žive u jednoj od najskupljih zemalja na svetu. O životnom standardu norveških penzionera puno govore sledeći podaci: Više od 85 procenata poseduje kuću ili stan; Prosečni mesečni troškovi tzv. režije (struja, grejanje, voda) iznose između 170 i 225 evra;Zakup jednosobnog stana van centra Osla košta približno 1.000evra; Mesečni trošak za hranu po osobi je od 400 do 500 evra; Ručak u jeftinijem restoranu košta približno 20 a kafa oko 5evra.

Dok norveški penzioneri zahvaljujući pretežno rešenom stambenom pitanju žive veoma komforno, njihove nemačke kolege mnogo više brinu o svakom evru. Prema podacima sajta Pensionerfriend, prosečna penzija u Nemačkoj za muškarce iznosi 1.728 a za žene 1.316 evra. Prošle godine, 1. jula, primanja svih penzionera u zemlji povećana su za 3,74 procenta. Zanimljivo je da je 1. januara Nemačka uvela „aktivnu penziju“ (Aktivrente), koja penzionerima kada nastave da rade omogućava dopunski prihod do 2.000 evra mesečno bez poreza. Tom merom država pokušava da motiviše starije da produže radni vek i tako umanji problem manjkova na tržištu rada.

Luksemburg je apsolutni lider EU po visini penzija: Prosečna godišnja penzija za 2025. godinu iznosila je 34.413 evra, što je približno 2.868 mesečno. Iznosi se značajno razlikuju zavisno od dužine radnog staža provedenog u toj zemlji. Tako većina onih koji su ceo radni vek (40 godina) proveli u Luksemburgu prima između 3.000 i 4.000 evra mesečno (muškarci i do 4.500 a žene oko 3.000). Od 1. maja 2025. maksimalna penzija je bila limitirana na 10.883 evra. Za one koji su samo deo karijere proveli u Luksemburgu, prosečna isplata iz državnog fonda u 2025. iznosila je oko 1.614 evra, na šta se dodaju penzije iz drugih zemalja gde su radili. Luksemburg spada u red najskupljih evropskih država. Primera radi, procenjuje se da je samcu penzioneru koji živi u iznajmljenom stanu potrebno oko 2.500 evra mesečno za osnovne potrebe.

S. R.