Povodom istrage o smrti radnice u Španiji tokom toplotnog talasa, Evropska konfederacija sindikata ponovo poziva Evropsku komisiju da donese direktivu o maksimalnim radnim temperaturama
Pedesetjednogodišnja komunalna radnica u Barseloni preminula je nakon što je završila smenu u održavanju čistoće ulica. Ovog leta u Španiji ona je jedna od najmanje pet osoba koje su izgubile život nakon rada na visokim temperaturama, a slične tragedije su se dogodile i u Italiji, Francuskoj, Grčkoj…
Tim povodom, Evropska konfederacija sindikata (EKS) navodi da najnoviji incident potvrđuje da se smrtni slučajevi povezani sa radom na ekstremnim vrućinima događaju i nakon posla, što pojačava potrebu za jačom zaštitom i tačnijim prikupljanjem podataka o stradanjima radnika.
U jednoj ranijoj debati Evropskog parlamenta ukazano je da problem radnika izloženih ekstremnim temperaturama postaje sve ozbiljniji usled klimatskih promena koje povećavaju učestalost i intenzitet toplotnih talasa. Rečeno je da se u 2020. godini na prostoru Evropske unije više od 80.000 ljudi razbolelo, a 67 umrlo zbog rada na ekstremnoj vrućini. To predstavlja alarmantan porast za 42 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom na poslu od početka 21. veka, pogađajući ne samo južne zemlje već i hladnije klimatske zone EU poput Islanda, Irske, Danske i Norveške.
U istoj raspravi evroposlanika ukazano je da zbog nepostojanja jasnog evropskog zakonodavstva o maksimalnim radnim temeraturama poslodavci ne poštuju smernice Evropske komisije o merama zaštite na radu na ekstremno visokim vrućinama čime ugrožavaju zdravlje pa i živote radnika.
Prema nekim evropskim zdravstvenim istraživanjima, kada temperatura poraste iznad 30 stepeni rizik od povreda na radu se povećava za 5-7 procenata, a kada pređe 38 stepen nesreće su verovatnije za 10-15 odsto. Izlaganje toploti nosi dugoročne zdravstvene rizike, povećavajući šanse za kardiovaskularna, respiratorna i druga stanja poput hronične bolesti bubrega ili neplodnosti.
Nova upozorenja MOR-a
Nedavna analiza o bezbednosti i zdravlju na radu „Novi paragrafi za efikasniju zaštitu na radnom mestu“ (https://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/22066.pdf), urađena uz podršku kancelarije Fondacije Fridrih Ebart u Srbiji, poziva se na noviji izveštaj MOR-a (“Osiguranje bezbednosti i zdravlja na radu u klimi koja se menja”), koji ukazuje da klimatske promene uveliko utiču na bezbednost i zdravlje radnika u svim regionima sveta. Procenjuje se da u toku godine prbižno 19.000 radnih ljudi izgubi život na poslu. Pored toga, godišnje se evidentira 22,87 miliona povreda na radu samo usled izloženosti prekomernoj toploti na radnom mestu. Nešto više od 26,2 miliona ljudi širom planete žive sa hroničnom bolešću bubrega koja je povezana sa toplotnim stresom na radnom mestu. MOR procenjuje da će više od 2,4 milijarde radnika, odnosno 70 odsto globalne radne snage verovatno biti izloženo prekomernoj toploti u nekom trenutku tokom svog rada. Pomenuti izveštaj takođe ukazuje da su mnoga oboljenja radnika povezana sa klimatskim promenama, uključujući malignitet, kardiovaskularne i respiratorne bolesti, disfunkciju bubrega i poremećaje mentalnog zdravlja.
Smrtonosne vrućine
Uprkos povećanom riziku, retke su države koje zakonima štite radnike tokom toplotnih talasa, a premalo njih prikuplja podatke o smrtnim slučajevima ili povredama na radu povezanim sa ekstremnim temperaturama. Zato EKS ponavlja svoj zahtev da Evropska komisija donese direktivu koja će propisati maksimalne radne temperature, uzimajući u obzir specifične uslove i intenzitet rada u zatvorenom prostoru i na otvorenom.
Za obaveznu procenu rizika
Direktivom EU treba obavezati poslodavce da sarađuju sa sindikatima kako bi osmislili i sproveli politike bezbednijeg radnog mesta putem kolektivnih ugovora. Takođe, poslodavce treba obavezati da naprave procene rizika od toplote, uzimajući u obzir indikatore kao što su temperatura, vlažnost, izloženost sunčevoj svetlosti i protok vazduha.
EKS smatra da treba propisati i obavezu obrazovanja i obuka za poslodavce, radnike i supervizore o prepoznavanju simptoma toplotnog stresa i sprovođenju mera prve pomoći. Neopohodno je precizirati i pravo na ciljane i redovne medicinske preglede i praćenje zdravstvenog stanja, kako bi se sprečilo nedovoljno prijavljivanje toplotnog stresa, UV zračenja i drugih bolesti povezanih sa radom na visokim temperaturama.
„Koliko radnika treba da umre tokom toplotnih talasa pre nego što vidimo da se uspostavljaju neka pravila zdravog razuma?“, komentariše generalna sekretarka EKS-a Ester Linč ističući da je to problem koji pogađa zemlje širom Evrope, te da je zato odgovornost za pronalaženje rešenja na Evropskoj komisiji.
Konfederalni sekretar EKS-a Đulio Romani je ukazao da „porast temperature ne mora biti smrtna kazna za radnike ako uvedemo razumne mere za njihovu zaštitu“. Prema njegovim rečima, rizicima usled ekstremnih vrućina najviše su izloženi migranti ili sezonski radnici, i da zato „bezbednost ljudi mora biti zakon, a ne samo savet.“
EU još nema jedinstven, specifičan zakon koji definiše maksimalne radne temperature, mada postoje smernice i obaveze za poslodavce da obezbede bezbedno radno okruženje u vrućim uslovima. Mnoge članice EU su donele sopstvene propise ili smernice o bezbednoj temperaturi, obezbeđivanju hladne vode za piće i pauza za odmor. U Belgiji je normama precizirano da se maksimalne temperature kreću od 29 stepeni za lake fizičke poslove do 28 za veoma teške fizičke poslove. U Letoniji maksimalno dozvoljena radna temperatura u zatvorenom prostoru iznosi 28 celzijusa, dok u Sloveniji temperatura vazduha u radnim prostorijama ne bi trebalo da prelazi 28 podeok. Španija je propisala da su maksimalne temperature kreću od 27 stepeni za kancelarijski rad do 25 stepeni za lakše poslove.
Međutim, kako odavno ukazuju sindikati, pobrojana ograničenja se ne primenjuju na sve vrste poslova, na sve radnike i sve prostore.
U Srbiji se radi i tropskim danima
Temperature u Srbiji ovog leta uveliko nadmašuju 30-i stepen koji se smatra za prag takozvane tropske vrućine, a meteorolozi najavljuju još vrelije talase sa temperaturama iznad 40 celzijusa. Odavno je poznato da ekstremno visoke temperature mogu dovesti i do smrtnog ishoda u radu na otvorenom, ali u Srbiji još ne postoji obaveza prekida rada zbog ekstremnih vrućina. Douše, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa kazne za nesavesne poslodavce koji ne obezbede bezbedne uslove za rad. Propisana novčana kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica iznosi od 1,5 do 2 miliona dinara, za odgovorno licе od 50.000 do 150.000, a za prеduzеtnika od 400.000 do 500.000 dinara.
U junu prošle godine Ministarstvo za rad i zapošljavanjе donеlo je Smеrnicе za bеzbеdan i zdrav rad na otvorеnom pri visokim tеmpеraturama i tom prilikom apеlovalo na poslodavcе “da za vrеmе trajanja visokih spoljnih tеmpеratura, iznad 36°C, a naročito u pеriodu od 11 – 16 časova, ukoliko to dozvoljava procеs rada, organizuju rad na otvorеnom, u dеlatnosti građеvinarstva, poljoprivrеdе, komunalnoj dеlatnosti…” u skladu sa bezbednim uslovima.
Ministarstvo rada podseća da su poslodavci “dužni da sprovodе propisе u oblasti bеzbеdnosti i zdravlja na radu”, i da kontrolu sprovođеnja propisa vrši Inspеktorat za rad. Prilikom nadzora, inspektori kontrolišu da li jе poslodavac internim aktom o procеni rizika na radnom mеstu uzеo u obzir i rizikе od visokih tеmpеratura, konkretnije da li su zaposlеnima na raspolaganju prva pomoć i obučеna lica za pružanjе prvе pomoći, da li su obеzbеđene dovoljne količine vodе za pićе, prostor za odmor, odnosno zaštitu zaposlеnih od sunca.
Zaposlеni mogu personalno ili anonimno da prijavе inspеkciji poslodavca koji nijе prеduzеo mеrе za njihov bеzbеdan i zdrav rad za vrеmе ekstremnih vrućina. Međutim, u praksi se to dešava veoma retko, a u sindikatima ukazuju da je osnovni razlog opravdan strah radnika od osvete poslodavca. Praktično, država je smernicama prebacila svoju objektivnu odgovornost za bezbednost na radu na radnika koji subjektivno s razlogom zazire od moguće odmazde ukoliko poslodavca prijavi ionako nedovoljno efikasnoj inspekciji rada.
Pomenute smernice veliki broj poslodavaca smatra preporukama pa se tako i ponašaju, posebno u građevinarstvu gde se rad ne prekida ni u tropskim danima. Čak ni u infrastrukturnim projektima kao što su izgradnja puteva ili kompleks EKSPO 2027 koje finansira država. U takvim slučajevima primarni motivi su profit i politička promocija tako da nadležne mnogo ne uzbuđuju ni preporuke ni apeli. Posebno one u „crnoj zoni“ gde sindikati nemaju pristupa i gde inspekcija rada, sa hroničnim manjkom kapaciteta (inspektora), nedovoljno često zalazi.
Priredio S. R.
