- februar 2023. Kategorija: Izveštaj Izvor: Agencije Foto: Youtube
Zajedničkom pozivu najvećih sindikata Francuske juče su se po drugi put u januaru masovno odazvali radnici i građani protestnim šetnjama i bučnim protivljenjem najavljenoj penzionoj reformi na kojoj insistira predsednik Emanuel Makron.
Francuska je juče gotovo bukvalno stala, javile su svetske agencije. Preduzeća su proglasila prekid rada, rafinerije prekinule isporuke, stao je javni prevoz, škole obustavile nastavu… Rojters je sinoć izvestio da su ogromne mase ljudi marširale ulicama gradova širom Francuske javno osuđujući vladinu reformu koja podiže starosnu granicu za penzionisanje sa 62 na 64 godine. Ista agencija ocenila je da tako masovni revolt radnika i građana predstavlja “test Makronove sposobnosti da progura promene sada kada je izgubio aktivnu većinu u parlamentu”.
Francuski sindikati, ujedinjeni prvi put posle 12 godina, kada je starosna granica za odlazak u penziju povećana sa 60 na 62 godine, kao i 19. januara pozvali su na masovnu mobilizaciju radnika. Britanski BiBiSi je preneo da se širom Francuske održavaju marševi u kojima učestvuju stotine hiljada ljudi. U nekim gradovima bile su veće gužve nego 19. januara kada je na ulicama demonstriralo više od milion građana.
Ista medijska kuća ukazala je da Makronova vlada nastavlja sa penzionom reformom iako najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se dve trećine birača protivi promenama o kojima će se u Nacionalnoj skupštini raspravljati tokom sledeće sedmice. BiBiSi takođe podseća da vlada nema potrebnu većinu u parlamentu i da će zato morati da traži podršku desničarskih republikanaca.
Demonstracije u 200 gradova
Nekoliko sati pre početka glavnog protesta na Trgu Italija u centru Pariza, hiljade demonstranata izašlo je na ulice Tuluza, Marseja, Nice, Sen Nazera, Nanta, Rena i drugih gradova širom zemlje. Agencije su javile da je 11.000 policajaca raspoređeno za pokrivanje demonstracija koje su se održavale u približno 200 gradova. Očekivano, velike su razlike u procenama broja učesnika: sindikalna glasi da je bilo 2,8 miliona demonstranata a prema policiji “samo” 1,27 miliona. U jednom se ipak slažu – više nego 19. januara.
Sindikati odlučni da spreče vladinu penzionu reformu, zadovoljni su što su ovog puta okupili još više ljudi širom zemlje. Posle jučerašnjeg masovnog odziva pozivaju na nove mobilizacije u utorak 7. i subotu 11. februara.
„Makron će sigurno izgubiti, jer niko ne želi njegove reforme, i kako dani prolaze sve je veća opozicija prema njima“, ocenio je lider krajnje levice Žan Lik Melanšon u obraćanju novinarima u Marseju.
Novinari su juče na centralnom skupu u Parizu primetili i poznate političke ličnosti levice kao što su komunista Fabijen Rasel, članovi levičarske stranke Nepokorena Francuska Fransoa Rifen i Klementin Oten, socijalista Olivije For i njegova partijska družbenica inače gradonačelnica Pariza An Idalgo. Na protestu su bili i članovi ekoloških stranaka.
Reporteri BiBiSija u Parizu su uočili Karimu (62) koja je nosila plakat sa porukom da planovi vlade mnogo više štete ženama nego muškarcima: „Mnogi od nas već imaju prekinute karijere i moraće da rade čak i duže od muškaraca da bi imali punu penziju”.
Mediji su naveli da je došlo do ozbiljnih poremećaja u transportu, posebno u francuskoj prestonici. Liberasion je na svom portalu objavio da je u toku dana otkazano 7.199 vozova od 9.633 planiranih. U Parizu su funkcionisale samo dve linije metroa bez vozača što je lančano izazvalo neviđeno velike gužve na glavnim nadzemnim prevozničkim stanicama i linijama.
Generalna konfederacija rada CGT (SŽT), najstarija od pet francuskih sindikalnih centrala objavila je da je najmanje tri četvrtine radnika napustilo velike rafinerije nafte i skladišta goriva TotalEnergies, dok je ta kompanija saopštila da je taj broj mnogo manji. I elektrane su prijavile smanjenu proizvodnju nakon što su radnici stupili u štrajk u glavnoj elektroprivredi EDF.
Jedan od najvećih sindikata u obrazovanju saopštio je da je oko 55 odsto nastavnika srednjih škola napustilo nastavu, dok su iz vlade objavili da je rad odustavilo nešto više od četvrtine prosvetara. Ispred nekih srednjih škola proteste su organizovali i učenici a sa štrajkačima su se javno solidarisali i studenti. „Mnogi Francuzi smatraju da je rad sve bolniji. Nije da ne žele da rade, već ne žele da rade u ovim uslovima“, ocenio je za BiBiSi politikolog Bruno Palier.
Vlada bi pristala na “detalje”
Vlada je nagovestila da bi mogla razmotriti neke detalje reforme, ali odbija da popusti u vezi sa glavnim ciljem – povećanjem starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine života. „Bilo koja vrsta reforme koja će od ljudi tražiti da rade duže biće nepopularna, ali mi smo izabrani upravo zbog obećanja ove reforme“, izjavio je Kristofer Vajsberg, poslanik Renesansne partije predsednika Emanuela Makrona.
Činjenica je da je aktuelna starosna granica (62) za odlazak u penziju u Francuskoj niža od većine zemalja zapadne Evrope. Italija i Nemačka su krenule ka podizanju starosne granice za penzionisanje na 67 godina. Starosna granica u Španiji je 65 a u Velikoj Britaniji 66 godina.
Sur le vieux port, ambiance manifestation contre la réforme des retraiites, Marseille, 31 janvier 2023
Ekonomista Filip Agion takođe smatra da su reforme neophodne jer Francuska ima strukturni deficit od oko 13 milijardi evra. Pored toga, povećanje starosne granice za odlazak u penziju pomoglo bi i da se poveća zaposlenost. Isti stručnjak smatra da će penziona reforma vladi pojačati kredibilitet kako bi realizovala neke neophodne investicije u školstvu i zdravstvu, kao i da poveća ulaganja u inovacije i zelenu industrijalizaciju.
Nasuprot takvim tvrdnjama i komentarima, iz sindikalne centrale SŽT poručuju da je neistina da penzionom reformom vlada brani projekat pravde, ravnoteže i društvenog napretka. “Ništa ne može biti manje istinito i mnogi radnici su to već shvatili pošto se 72 odsto Francuza danas protivi tome”, naglašava se u tekstu pod naslovom “Dobra penzija za sve, a ne anuitet za kapital” koji je na sajtu SŽT objavljen dan uoči drugog talasa januarskih štrajkova.
Sindikalni predlog reforme
Nasuprot aktuelnoj vlasti, ova sindikalna centrala je osmislila “reformu koja garantuje da će svi moći u potpunosti da iskoriste svoje penzionisanje, novu fazu života”. SŽT predlaže da se odmah smanji starosna granica za penzionisanje na 60 godina života (55 godina za zaposlene i državne službenike koji su radili težak posao). Pravo na penziju treba da podrazumeva 75 odsto od iznosa poslednje plate, a ni u kom slučaju manje od minimalne zarade koju traži SŽT – 2.000 evra bruto. „Mi smo ti koji stvaramo bogatstvo ove zemlje, na nama je da odlučimo i da omogućimo dobru penziju sa 60 godina i najmanje 2.000 evra bruto“, izjavila je Ketrin Pere, konfederalna sekretarka SŽT, zadužena za penzije i socijalnu zaštitu.
Da bi se finansirala reforma po ovom sindikalnom modelu, čija se cena procenjuje na 100 milijardi evra, moraju da se povećaju prihodi od doprinosa po osnovu rada, ali, napominju u SŽT, to treba uraditi na principima solidarnosti.
“Treba imati na umu da je od 1982. udeo plata u dodatoj vrednosti opao za 8,7 poena što je ekvivalentno 112 milijardi evra”, napominje se u predlogu SŽT. Dodaje se da država mora ukinuti neopravdana oslobađanja od doprinosa (ukupno skoro 85 milijardi evra za 2023.), na primer na državnu pomoć kompanijama. To bi penzione prihode povećalo za 18,4 milijarde evra, a značilo bi i uštede za državni budžet koji danas delimično nadoknađuje minuse zbog izuzeća od doprinosa.
SŽT predlaže i povećanje penzijskog doprinosa na neto dividende, povećanje plata za 5 procenata u privatnom sektoru i 5 indeksnih poena u državnoj službi čime bi se kroz nominalno veće doprinose “oslobodilo” još novca za “penzionu granu”.
Povećanje penzionih prihoda za nekoliko milijardi evra SŽT vidi i u “otvaranju 100.000 radnih mesta u bolničkoj javnoj službi, koja itekako nedostaju”. Takođe, sindikat predlaže smanjenje radnog vremena na 32 sata sedmično što bi dovelo do otvaranja 1,7 miliona novih radnih mesta, a time “generisalo 13,6 milijardi evra u penzijskim doprinosima”.
Penzioni prihodi bi se dodatno mogli povećati i uvođenjem doprinosa na neke prihode koji su od toga izuzeti, “kao što su udeo u dobiti, štednja zaposlenih ili penziona štednja”. Na kraju, SŽT predlaže i povećanje penzijskih doprinosa za 2 poena, i za poslodavce i za zaposlene, što bi zajedno sa pomenutim povećanjem plata značilo dodatnih 30 milijardi evra penzionih prihoda godišnje.
“Vruć krompir” u parlamentu
Da li će parlament a pre svega vlada uzeti u obzir neke od sindikalnih predloga “u razmatranju nekih detalja reforme” ostaje da se vidi. Uoči najnovijeg talasa protesta premijerka Elizabet Born izjavila je da neće biti pregovora o pomeranju starosne granice za odlazak u penziju. Ostaje da tako neumoljiv politički stav kao “vruć krompir” većinski “proguta” i nacionalni zakonodavni dom, što će, po svemu sudeći, biti veoma teško.
Predlog zakona o reformi penzija stigao je u ponedeljak u Nacionalni parlament gde će ga prvo razmotriti nadležna komisija. Na vladin predlog stiglo je više od 7.000 amandmana, uglavnom od stranaka levice.
Valja podsetiti da su pokušaji da se penzioni sistem izmeni podizanjem starosne granice bili pogubni za neke ranije vlade koje su na kraju bile prinuđene da odustanu suočene sa protestima koji su paralisali ekonomiju i državu. Predsednik Emanuel Makron je i 2019. hteo da sprovede nepopularnu reformu penzionog sistema na šta je odgovoreno velikim štrajkovima u transportu. Tada je vlada ovu temu odložila pravdajući se pandemijom.
Svetozar Raković
