Juče su stali svi veliki nemački aerodromi na poziv Sindikata Verdi koji je organizovao jednodnevni štrajk zato što poslodavci odbijaju da povećaju plate u javnom sektoru
Zaposleni na aerodromima širom Nemačke stupili su juče u 24-časovni štrajk koji je gotovo zasutavio celokpan avio saobraćaj u toj zemlji. Stali su aerodromi u Berlinu, Frankfurtu, Minhenu, Štutgartu, Kelnu, Bonu, Diseldorfu, Dortmundu, Hanoveru, Bremenu, Hamburgu i Lajpcigu, javila je medijska kuća Dojče vele. Samo na gigantom aerodromu u Frankfurtu otkazana su 1.054 od 1.116 planiranih poletanja i sletanja.
Neki aerodromi, poput berlinskog, juče prepodne su saopštili da u toku dana neće obavljati redovne putničke usluge, dok je najveća avio kompanija Lufthanza saopštila da će biti „kašnjenja i velikih otkazivanja“ na svim njihovim letovima. Aerodrom u Hamburgu je prvi pogođen štrajkom jer su radnici obustavili rad još u nedelju.
Sindikat Verdi neumoljiv
Sindikat Verdi koji okuplja više od dva miliona radnika u javnom sektoru pozvao je na štrajk zbog toga što sa poslodavcima nije postignut dogovor o povećanju plata i poboljšanju uslova rada. Verdi zahteva potpisivanje kolektivnog ugovora o platama u celom javnom sektoru Nemačke.
Takozvani „štrajk upozorenja“ je uobičajen u sindikalnoj taktici pregovora o platama. Ovog puta, štrajk je organizovan zbog dva problema oko plata: prvi je zastoj u pregovorima o novom kolektivnom ugovoru za radnike na aerodromima, a drugi je veći spor o platama zaposlenih u saveznoj i opštinskim administarcijama. Verdi već mesecima pregovara o novom kolektivnom ugovoru sa ciljem da se poboljša sigurnost na radu, omogući više dana godišnjeg odmora, poveća godišnji bonus na 50 posto i osigura sloboda izbora lekara za redovne preglede zaposlenih.
Predstavnik Verdija Lars Štube izjavio je za agenciju Asošijeted pres da su u sindikatu svesni da će štrajk izazvati ekonomsku štetu i da je to veliko opterećenje za putnike, ali da je obustava rada bila neizbežna, te da veruju da će biti efikasna: “Očekujemo razumnu ponudu za nastavak pregovora“.
Nemačka vlada i lokalne vlasti u prvim reakcijama saopštile su da sindikalni zahtevi za povećanje plata za osam odsto, veće bonuse i tri dodatna slobodna dana – nisu finansijski održivi.
Sledeća runda pregovora zakazana je za petak u Potsdamu, nedaleko od Berlina.
Pošta ukida 8.000 radnih mesta
Prognoze su da ovo neće biti zadnji štrajk ovog proleća, odnosno da će sindikati organizovati nove akcije i u drugim javnim sektorima. Kao da tome u prilog govori najava Nemačke pošte koja je samo dva dana nakon dogovora o novom kolektivnom ugovoru najavila oštre rezove: ukidanje 8.000 radnih mesta.
Reč je o dostavi pisama i paketa unutar zemlje, na čemu je u toj kompaniji početkom ove godine radilo oko 187.000 ljudi. Pošta sada ukida oko četiri odsto radnih pozicija, a kompanija navodi da će se prilikom smanjenja broja zaposlenih rukovoditi socijalnim aspektom. Ta firma sa sedištem u Bonu tvrdi da „želi da postane manja i efikasnija“ I da će „smanjenje broja radnih mesta biti postignuto prirodnom fluktuacijom“, preneo je Dojče vele.
Ova sumorna najava objavljena je samo dva dana posle potpisivanja kolektivnog ugovora sa sindikatom Verdi koji zastupa 170.000 poštara, dostavljača paketa i drugih radnika u logistici poštanske kompanije. Novi dvogodišnji ugovor predviđa rast plata od dva odsto odmah, a u drugoj godini za još tri procenta. Osim toga, svi radnici dobijaju dodatni dan godišnjeg odmora, a dugogodišnji radnici još dan pride. Iz menadžmenta tvrde da novi kolektivni ugovor kompaniju koštati oko 360 miliona evra do kraja 2026. godine, i da je to jedan od ključnih razoga odluke o smanjenju zaposlenosti.
Cena krize 735 milijardi evra
Krize u poslednjih pet godina Nemačku su koštale 735 milijardi evra, ukazuje najnovije istraživanje Instituta nemačke privrede iz Kelna. Studija navodi da je to praktično cena virusne pandemije, rata u Ukrajini i drugih geopolitičkih potresa.
„Nakon oporavka od pandemijskog šoka, ekonomske aktivnosti u Nemačkoj već tri godine ne prelaze nivo iz 2019. godine“, navodi se u izveštaju istraživača. Istovremeno, ekonomski gubici nadmašuju one tokom kriza u Nemačkoj u poslednjih 25 godina.
„Nemačka se nalazi u najtežoj ekonomskoj krizi od ponovnog ujedinjenja. Korona i Ukrajina gotovo su potpuno zaustavile investicionu aktivnost preduzeća. To već sada smanjuje naš proizvodni potencijal, a i nastaviće se narednih godina“, kazao je šef analitike Instituta iz Kelna Mihael Gremling.
Dodao je da i nemački političari snose deo odgovornosti: “Godinama je politika zanemarivala uslove privređivanja u zemlji, i to je razlog što nas krize tako teško pogađaju“.
Ukupni gubici u privatnoj potrošnji tokom poslednjih pet godina, prema pomenutoj studiji, iznose oko 470 milijardi evra. To odgovara iznosu od 5.600 evra po stanovniku. Dugoročno će se, međutim, najviše osetiti smanjenje investicija preduzeća, upozoravaju analitičari.
Priredio S. R.
