Znali su da ih nakon izbora ne čekaju poslanički mandati, funkcije, apanaže, poslovi i dobre prilike za profesionalno napredovanje. Kažu, prilično jednoglasno, da nagradu za svoj angažman i trud nisu očekivali i da je ne očekuju ni u jednoj formi. Većina njih je na pitanje zbog čega su se dobrovoljno javili da budu kontrolori/ke ili posmatrači izbora 2022. godine u Srbiji, odgovarala da je to njihov doprinos slobodi, građanskim pravima, civilnom društvu i aktivizmu.
kontrolori/ke na izborima, lična arhiva
Njihova je obuka trajala dugo, a mnogi od njih su, zagovaranjem učestvovanja građana u izbornom procesu, svoj angažman počeli mesecima pre tog 3. aprila. Neki su zbog toga doživljavali čitav set neprijatnosti u svojim gradovima i mestima, od targetiranja u lokalnim medijima do prilično žestokih hajki na društvenim mrežama koje su se najčešće završavale ne samo uvredama nego i pretnjama.
Neki od njih su bili okruženi svojim saborcima i saborkinjama i kažu da im je njihova podrška značila mnogo. Svi su tog dana ustali jako rano, a njihova se misija završila tek u ranim jutarnjim satima sledećeg dana, no niko od njih nije odstupio od svoje dužnosti i sa svojih mesta, do samog kraja. Među njima je bilo ljudi svih generacija i njihova jedina nedoumica tog dana i tih dana odnosila se na ravnodušnost onih njihovih sugrađana koji su odmahivali glavom i izgovarali da njihov glas ne znači njišta, da ih politika ne zanima i da će izborna fešta morati da prođe bez njih.
Sticajem okolnosti, bila sam u prilici da razgovaram sa mladim ljudima, članovima Omladinsko studentske akcije iz Novog Sada i aktivistima i volonterima u sklopu prve domaće posmatračke misije Lokalnog Fronta. Građani su ih prepoznavali po karakterističnim narandžastim prslucima na kojima je pisalo “Čuvam Srbiju”. Pitala sam ih o motivima i iskustvima… Ovo su odgovori nekih od njih…
“Uvek imam motiv da budem protiv: bezakonja, lopovluka i nepravde. Želela sam da budem deo rešenja a ne deo problema”, kaže Milica Savić.
Srđan Đurić govori o tome da je kontrola izbornog procesa bila neophodnost, ali i manifestovani patriotizam: “S obzirom na to da su svima nama poznati instrumenti po kojima se krađe i nepravilnosti na izborima dešavaju, kontrola izbornog procesa jeste bila neophodnost a samim tim i moja osnovna motivacija za učestvovanje na izborima u okviru posmatračke misije Lokalnog Fronta. Za mene lično, kontrola izbornog procesa jeste patriotizam na delu”.
Bogdan Jašović imao je potrebu da kao posmatrač pruži podršku svim aktivistima i da zajedno sa njima učestvuje u borbi za pravo slobodnog glasanja: “Osjećao sam promjene u zraku i to sam shvatio kao znak da ove godine postanem posmatrač na ovim izborima. Režim vladajuće stranke ubija svaki slobodouman glas željan promjena, te sam htio biti posmatrač kako bih stavio do znanja svim aktivistima i prosvjednicima da čujem njihove glasove i svojim učešćem ih podržavam u njihovim borbama. I za kraj, moja motivacija je bila i veliki broj mladih ljudi, među njima i mojih vršnjaka, koji su njihovim djelanjem i prije ovih izbora probudili želju u meni da se borim zajedno sa njima, jer mi je bilo dosta sjedeti prekriženih ruku i ne raditi ništa u vezi toga; shvatio sam da je važno izići na izbore, ali netko treba spriječiti izbornu krađu i pružiti ljudima opće pravo glasa”.
Politikolog Radivoje Jovović, osim borbe za unapređenje društvene pravde, nastoji da bude uzor studentima i mladim ljudima: “Motivisan sam potrebom za društvenom pravdom i poštenim izborima. Takođe, želim da kao univerzitetski predavač pružim uzor studentima i drugim mladim ljudima i da pomognem da se pošalje poruka ohrabrivanja, da se široj javnosti predoči da postoji veliki broj ljudi koji se bori protiv nepravde, te da jedino što treba uraditi jeste priključiti se i pobediti u ovoj borbi”.
Suzana Jozić je imala potrebu da svoju priču pozicionira između motivacije, iskustva i ponosa: “Moj motiv da budem posmatračica na ovim izborima datira iz devedesetih godina prošlog veka. Nisam zaboravila i neću zaboraviti sve uvrede i pretnje koje su mi upućivane, jer su neki smatrali da se ne prezivam dovoljno “…vić”. Dolazi 2012. godina u kojoj doživljavam najveću sreću jer sam postala majka i najveći užas, jer ti neki preko noći postaju evropejci i pobeđuju na izborima. Moj motiv za nepristajanje je uvećan, jer pored sebe sada štitim i svoje dete. Ponovo urušavaju u zemlji svaku logiku, smisao i pravo na slobodnu reč. Ni ovaj put ne pristajem da stvari ne nazivam pravim imenom, iaoko se ponavljaju uvrede i pretnje kao i devedesetih”. I o neprijatnostima koje je doživela tog izbornog dana, Suzana priča dostojanstveno i objašnjava zašto se, uprkos svemu, osećala ponosno: “Na jednom od mnogih biračkih mesta koje sam obišla naišla sam na potpuno nerazumevanje predsednika izborne komisije i potpuno odsustvo želje da sarađuje sa mnom. Od momenta ulaska na biračko mesto dobijam uvredu da sam došla da pravim nered i da razbijam glasačke kutije. Moj pokušaj da ga umirim bio je povod da mi uputi seksističke uvrede, a sva moja dodatna objašnjenja izazvala su još veći bes. Insistirala sam da je po zakonu dužan da mi da zapisnik za domaće posmatrače da bih unela sve nepravilnosti. Uzeo je telefon i fotografisao mi je propusnicu uz reči da ču imati ozbiljnih problema zbog ovoga. Pošto se sad već radilo o pretnji, pozvali smo policiju. Policija je vrlo korektno obavila svoj posao, a utoliko su stigli i predstavnici partije dotičnog predsednika izborne komisije. Izvinili su se i iskreno su se kajali zbog primitivizma dotičnog. Odgovorila sam da im ja nisam birala članstvo i da mi nije problem što bruka stranku kojoj pripada, već bruka moj grad i moju zemlju. Tokom čitavog dana praćeni smo od mladića koji su nosili plave maske oko ručnog zgloba. Verbalno su nas vređali, snimali telefonima i pokušavali da nas zastraše. Ipak, ponosna sam do neba jer sam bila deo ekipe časnih i hrabrih ljudi, koji su bez ikakve naknade branili zakone naše zemlje i nisu izdali sebe i građane. za mene je ovo veliki korak običnog, nikom pripadajućeg čoveka u borbi za konačnu slobodu”.
kontrolori/ke na izborima, lična arhiva
Prema najopštijim i prihvaćenim definicijama, aktivizam je neka vrsta društvenog delanja s konceptom, ili planirano ponašanje koje ima za cilj ostvarenje socijalnih i političkih promena putem različitih aktivnosti: od podizanja građanske svesti do stvaranja koalicija, vođenja političkih kampanja i preduzimanja raznovrsnih akcija. Ono što se, međutim, u Srbiji događalo mesecima tokom trajanja predizbornog procesa, kao i tog izbornog dana, 3. aprila, prevazilazi okvire definicije. Ključne reči koje će zauvek ostati u sećanju onih koji su branili izbornu volju svojih sugrađana i koje će jednako ostati u sećanju svih onih koji su njihovim angažmanom bili ohrabrivani, jesu: odbrana građanskih prava, podrška građanima, dostojanstvo, ponos, upornost i hrabrost.
foto: Maja Tomić
Bila je to i svojevrsna replika na davnašnju misao Džona Stjuarta Mila koja upozorava da država koja umanjuje svoje građane da bi bili poslušni instrumenti u njenim rukama svakako jednom mora da se suoči sa otkrićem da se sa malim ljudima zaista ne može postići ništa veliko. April 2022. građanima i građankama Srbije, osim maglovitih izbornih rezultata, doneo je i jednu dragocenu spoznaju – da među njima ima dovoljno velikih ljudi kojima je, još uvek, odbrana slobode bezuslovna i najvrednija misija.
foto: Maja Tomić
Piše: Aleksandra Bosnić Đurić
