Uz podršku sindikalne centrale UGS NEZAVISNOST, Granski sindikat industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost“ organizovao je Okrugli sto na temu “Sindikat u privatnom sektoru”, koji je održan 28. oktobra 2019. godine u Beogradu, u konferencijskoj sali hotela “88 Rooms”.
U radu okruglog stola učestvovalo je 55 učesnika, među kojima su bili i uvodničari: prof.dr Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST, Dragana Kralj, predstavnica Ministarstva rada, Maja Ilić, predstavnica Inspektorata za rad, predstavnici poslodavaca iz kompanija: Leoni, Fresenius Medical, Srpska fabrike stakla, Milorad Panović, predsednik Granskog sindikata IER “Nezavisnost”, Dejan Titović, predsednik Granskog sindikata PUT “Nezavisnost”, sindikalni poverenici iz Granskih sindikata IER, PUT, građevine “Nezavisnost”, izvršna sekretarka i zaposleni u stručnim službama UGS NEZAVISNOST. Rad okruglog stola moderirala je novinarka Ljubica Gojgić.
Tokom diskusije istaknuti su pozitivni primeri korektne partnerske saradnje, ali istovremeno su izneti i primeri flagrantnog ugrožavanja sindikalnih prava u privatnim kompanijama, kao što je to slučaj sa poverenicima sindikata “Nezavisnost” u kompaniji “Swisslion” u Kragujevcu.
Granski sindikat industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost“, Granski sindikat PUT „Nezavisnost“ i Granski sindikat građevine, kao deo porodice UGS NEZAVISNOST, okupljaju u svom članstvu radnike iz sve većeg broja privatnih, inostranih kompanija, pa je iz tih razloga postignut cilj okruglog stola da se otvori šira debata oko organizovanja i funkcionisanja sindikata u privatnim inostranim i domaćim privatnim kompanijama, da radnike oslobađamo od straha, vratimo njihovo poverenje u sindikat i da snagom sindikalnog pritiska obezbedimo zaštitu Ustavom i zakonom garantovanih prava na udruživanje i sindikalno delovanje.
Za razliku od ekonomski najmoćnijih evropskih država i društava sa visokim stepenom razvoja demokratije i socijalne pravde, u kojima sindikati predstavljaju važan segment privrednog i društvenog razvoja, u Srbiji se ni posle trideset godina od pada berlinskog zida, pre svega od strane države, ne shvata značaj socijalnog partnerstva, socijalnog dijaloga i uloge sindikata u razvoju privrede i jačanju demokratskih institucija. Dok sindikati u državnim preduzećima i u javnom sektoru deluju po inerciji iz samoupravnog socijalističkog sistema i imaju uticaj na poslovanje preduzeća i ustanova, delovanje sindikata u privatnim kompanijama, odvija se uz snažne otpore značajnog dela poslodavaca (naročito domaćih vlasnika i poslodavaca) i uz veliki strah radnika da zbog pripadnosti sindikatu ne ostanu bez posla. Dolaskom sve većeg broja inostranih kompanija u Srbiju, naročito se to odnosi na nemačke, francuske, austrijske, na kompanije iz skandinavskih zemalja, koje za sobom donose i industrijsku kulturu poštovanja prema radnicima i sindikatima, taj odnos prema organizovanju i delovanju sindikata menja se u pozitivnom smeru, ali je i dalje prisutan strah kod radnika, a posebno sindikalnih aktivista, da se zbog sindikalnog delovanja mogu naći na udaru poslodavaca. Uz sveprisutni strah radnika, naše višegodišnje iskustvo u toku trajanja tarnzicije i privatizacije, pokazuje nam i da najveći broj mladih radnika koji se zapošljavaju u inostranim i domaćim privatnim kompanijama, nema osnovna znanja o ulozi sindikata u tržišnoj ekonomiji i u društvu, pa je iz tih razloga potreban ogroman napor, a i značajna finansijska sredstva da bi se veći broj radnika pridobio, vrbovao za članstvo u sindikatu.
Otežavajući faktor za sindikalno delovanje u privatnom sektoru je i postojanje kućnih sindikata, koje poslodavci sa najvećim zadovoljstvom i u svom interesu, stavljaju pod svoj uticaj, a sa takvim žutim sindikatima, kod radnika se stvara još veći stepen nepoverenja u snagu, moć i uticaj sindikata da poboljšava položaj i podiže nivo kvaliteta života radnika u Srbiji. Vešto koristeći sistem organizovanja sindikata koji valjda još jedino postoji u Srbiji, pojedini poslodavci iz inostranih kompanija zdušno rade na tome da zatvore kapije za ulazak predstavnika granskih centrala i sindikalnih saveza, tako da pregovore i dijalog vode isključivo sa sindikatom u preduzeću, prema kome su po pravilu u vrlo nadmoćnom položaju, jer u svakom trenutku imaju instrumente zastrašivanja. Svi ovi faktori se reflektuju i kao bumerang vračaju državi i sindikatima, jer mladi radnici odlaze iz preduzeća, odlaze iz Srbije, pa smo suočeni sa sve izraženijom fluktuacijom radne snage i egzodusom velikog broja radnika, a kompanije se u sve većoj meri suočavaju sa nedostatkom radne snage.
U svom uvodnom izlaganju Milorad Panović je ukazao na neophodnost promene načina organizovanja sindikata, odnosno upisa sindikata u Registar, jer je koncept organizovanja sindikata na nivou preduzeća ustanovljen pre više od šezdeset godina. Potrebno je smanjenje uticaja države na slobodu sindikalnog organizovanja i mnogo efikasnije delovanje Inspekcije rada prema poslodavcima koji krše prava na sindikalno organizovanje radnika. Sindikalna prava su deo korpusa ljudskih prava usvojenih od strane Ujedinjenih nacija i država mora kroz zakonodavnu regulativu i kroz insitucije sistema da čvrsto stoji na striktnom poštovanju radničkih i sindikalnih prava.
Problem kolektivnog pregovaranja, je u privatnim, inostranim kompanijama veoma otežan zbog činjenice da država zaključuje ugovore sa inostranim kompanijama, tako što im daje mogućnost da plate ograniče na iznos minimalne zarade plus 20%, a u tom paketu su i naknade za regres i topli obrok. Na taj način je ozbiljno dovedeno u pitanje funkcionisanje kolektivnog pregovaranja na nivou preduzeća, te je neophodno izvršiti promenu modela i ustanoviti sistem sektorskih kolektivnih ugovora.
Maja Ilić, kao predstavnik Inspektorata za rad iznela je mišljenje da je delovanje Inspektorata za rad u značajnoj meri pojačano i da Inspekcija rada reaguje promptno na zahteve radnika i sindikata. Nijedan poslodavac, bio strani ili domaći, nije zaštićen u pogledu kršenja radnih prava, tako da će radnici i sindikati ubuduće imati sve veći oslonac u efikasnom delovanju inspekcijskog nadzora za sva potencijalna kršenja odredaba Zakona o radu, radničkih i sindikalnih prava.
