Sloboda izražavanja i informisanja su osnovne vrednosti svakog demokratskog društva, čiji nadležni državni organi imaju obavezu da svim novinarima i novinarkama omoguće nesmetan rad i preduzmu sve u cilju poboljšanja njihovog materijalnog i socijalnog položaja. UGS NEZAVISNOST i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert, organizovali su 3. maja 2019. godine, u Beogradu, Okrugli sto pod nazivom „Medijski forum“ koji je okupio istaknute predstavnike medija, stručne javnosti, sindikata i civilnog društva Srbije kako bi, podsećanjem na sumornu realnost medija i medijskih radnika u Srbiji, obeležili Svetski dan slobode medija.
Nakon pozdravne reči direktora beogradske kancelarije FES, Maksa Brandlea i Zorana Stojiljkovića, predsednika UGS NEZAVISNOST, Ljubica Gojgić, modratorka skupa, pokrenula je diskusiju o (ne)slobodi medija u Srbiji u kojoj su učestvovali: Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta Novi Sad, Veljko Milić, advokat iz Novog Sada, Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a i član UO Saveta za štampu, Branka Dragović, predsednica IO Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Sveta Raković sekretar NUNS-a i Dragan Milanović Pilac, predsednik GS KUM „Nezavisnost“.
Medijski forum je otvorio mnoga pitanja: od uloge javnog servisa, medijske strategije, problema bezbednosti novinara u Srbiji, preko materijalnog položaja medijskih radnika i mogućnosti za njihovo sindikalno organizovanje, do problema medijske pismenosti i medijskog praćenja sindikalnih aktivnosti.
U svom uvodnom obraćanju, predsednik UGS NEZAVISNOST istakao je činjenicu da populistički režimi ne trpe pluralizam, pa da samim tim vođa želi da se otarasi medija- osim ako to nisu „držači mikrofona“ koji ne postavljaju pitanja. Budući da slobodni mediji predstavljaju konstitutivni element moderne demokratije, Stojiljković je istakao da se o slobodi medija u Srbiji ne može govoriti bez analize strukture vlasništva nad medijima, (ne)transparentnosti rada, uticaja oglašivača i aranžmana sa konkursima putem kojih se finansiraju mediji u lokalnim samoupravama. Tek analizom svih ovih tema, moguće je dobiti odgovor na pitanje mogu li mediji biti samostalni ili je reč razornom političkom klijentelizmu i korupciji?
U takvoj društvenoj situaciji, u kojoj čak ni socijalne mreže više nisu prostor slobode, već su stavljene pod kontrolu vlasti proizvodnjom botova, a medijski radnici padaju u prekarni položaj, prinuđeni da rade po nekoliko poslova istovremeno kako bi preživeli – međusobno umrežavanje i civilno-društveno organizovanje ostaje jedino „oružje“ za borbu za medijske slobode.
Nedavno izabrani predsednik NUNS-a, Željko Bodrožić, izneo je ocenu da se sa ovakvim stanjem medija kakvo je u Srbiji ne može ići u Evropsku uniju, te pozvao predstavnike Evropske komisije da to jasno stave do znanja vlastima u Srbiji. On je, takođe, rekao i da mediji ne mogu da rade slobodno i nezavisno, jer su finansijski ugroženi.
Pored toga, ugrožena je i bezbednost novinara, uz svakodnevni porast pritisaka na medijske radnike. Na skupu je, u tom smislu, istaknut primer novinara Milana Jovanovića, čija je kuća u Grockoj zapaljena, a da sudski postupak protiv bivšeg predsednika te opštine, Dragoljuba Simonovića, još nije okončan zahvaljujućim brojnim opstrukcijama pravosudnog sistema. Govorilo se, takođe, i o aktuelnom štrajku glađu vlasnice novosadskog Kanala 9, Maje Pavlović.
Tokom diskusije, učesnici su se posebno osvrnuli na javno isticanje spiska 18 medija koji se kritički odnose prema vlasti od strane savetnice Predsednika Aleksandra Vučića, što je protumačeno kao svojevrsni poziv na linč.
Povodom Svetskog dana slobode medija, i Kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pozvala je vlasti da poštuju slobodu medija i njihovo pravo na pristup informacijama od javnog značaja.
Tačno u 5 do 12, učesnici Medijskog foruma su se pridružili akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“. Ova simbolična akcija, kada bi mediji trebalo na pet minuta da zaustave svoj rad, možda nije dovoljno glasna da probudi one koji imaju obavezu da svim novinarima i novinarkama omoguće nesmetan rad i pristojan materijalni položaj, ali to joj i nije cilj, već podsećanje na član 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koja, između ostalog, garantuje pravo na slobodu izražavanja i informisanja kao jednu od osnovnih vrednosti svakog demokratskog društva.
