Madridu je 4. i 5. februara održan sastanak sindikalnih škola i centara za obrazovanje/obuku u organizaciji Evropskog sindikalnog instituta. Sastanku su prisustvovali predstavnici aktivnih sindikalnih škola i centara za obrazovanje i obuku iz Španije, Belgije, Francuske, Holandije, Švedske, Norveške, Grčke, Italije, Malte, Austrije, Škotske, Bugarske i Srbije.
Povod za okupljanje je, nakon prvog sastanka koji je održan pre šest godina, nova strategija Evropskog sindikalnog instituta koja u naredne četiri godine uključuje aktivnu ulogu sindikalnih škola i centara i koja prepoznaje neophodnost boljeg pozicioniranja sindikalnog obrazovanja u političkim agendama sindikata. Zajednički rad i jačanje organizacija kroz mapiranje, planiranje i jasno definisanje političkih ciljeva je deo strategije u cilju jačanja identiteta sindikata, razvoja kulturne svesti sa ciljem učvršćivanja sindikalnog pokreta i vrednosti koje promoviše.
Tehnološki razvoj menja ne samo način proizvodnje, zanimanja i potrebne veštine, već i industrijske odnose. Zato sindikalno obrazovanje, baš kao i formalno, mora da prati taj proces i, u skladu sa mogućnostima, predvidi buduće promene i potrebe. Na taj način koncept celoživotnog učenja dobija pun smisao, a sindikalne škole i centri postaju glavna uporišta sindikalnim članovima za efikasnije prilagođavanje novim odnosima na tržištu rada.
Na evropskoj sindikalnoj sceni prisutni su brojni centri za obrazovanje koji deluju u okviru sindikata ili blisko sarađuju sa njima i u kojima je akumulirano profesionalno iskustvo u metodologiji i tehnikama obuke, korišćenje tehnologije u obrazovanju i tehno-pedagoških sredstava. Uzimajući u obzir različite prakse, prepoznata je potreba za bližom saradnjom sindikalnih škola/centara, kao i škola/centara i ETUI-a, kako bi se podelile korisne i relevantne informacije, razmenile i unapredile metodologije i programi sindikalnog obrazovanja, sve u cilju izgradnje jedinstvenog sindikalnog identiteta na evropskom nivou.
Za početak, kroz rad u grupama, identifikovani su tehnički i ljudski kapaciteti (prostorije, oprema, tehnička opremljenost, broj trenera), ali i vrsta i obim programa obuke postojećih sindikalnih škola/centara, saradnja sa institucijama, školama i univerzitetima.
Primer efikasnog sistemskog pristupa sindikalnom obrazovanju predstavlja praksa španskih sindikata. CCOO je razvio programe treninga za radnike i sindikalni menadžment u 4 nivoa, gde je prvi nivo namenjen novim članovima i podrazumeva 7 kurseva po 7 sati. Ovi kursevi se sprovode na lokalnom nivou. Drugi nivo podrazumeva 23 kursa za članove koji imaju iskustva u sindikalnom radu i sprovodi se na regionalnom nivou, dok su treći i četvrti nivoi kurseva namenjeni menadžmentu sindikata i održava se u prostorijama sindikalne škole u Madridu.
Nešto složenije programe razvio je i drugi španski sindikat – UGT. U okviru formacijskog plana sindikalnog obrazovanja takođe su osmišljeni programi na četiri nivoa, ali sa tačno utvrđenim nivoom tehničkih, profesionalnih, društvenih i ličnih kompetencija i veština koje polaznici stiču na svakom nivou. Formacijski plan UGT predviđa inicijalni, osnovni, srednji i specijalizovani trening program, uz napomenu da su inicijalni i osnovni trening programi obavezni za izvršni nivo rukovodstva sindikata.
Inicijalni nivo od 16 sati namenjen je novim članovima na kome se polaznici upoznaju sa istorijom i evolucijom sindikalnog pokreta, istorijom, etikom, strukturom i funkcionisanjem UGT-a, politikom i strategijom ovog sindikata i osnovnim radnim pravima. Sledeći je osnovni program u trajanju od 18 sati koji uključuje bliže upoznavanje sa relevantnim zakonima, zatim, organizovanjem, planiranjem, komunikacijom, ali i ličnim zadovoljstvom i motivacijom. Na trećem nivou koji podrazumeva 100 sati treninga polaznici stiču specifična i specijalizovana znanja i veštine u oblasti sektorskih struktura i radu sindikalnih agenata za različite oblasti, dok četvrti nivo predstavljaju specijalizovani programi iz različitih oblasti, na primer, kolektivno pregovaranje ili automatizacija. Četvrti nivo predstavljaju i specijalizovani seminari za određenu oblast, na primer digitalizacija, jezičke veštine i slično.
Pored ovih programa, UGT po potrebi osmišljava i realizuje specifične kurseve sa više sadržaja u cilju bržeg prilagođavanja zahtevima novog vremena i tehnologija, a koji su namenjeni svima – radnicima, sindikalnim predstavnicima i menadžmentu, gde je kao primer naveden sporazum sa kompanijom Google za plasman platforme za sticanje osnovnih kompjuterskih veština koja je aktivna od 2018. godine.
Primeri obima i strukture programa sindikalnih škola i centara iz ostalih zemalja nisu razmatrani, ali su se kroz prezentacije grupnih radova, izdvojile neke suštinske činjenice koje bliže objašnjavaju mogućnost za razvoj i realizaciju složenih sistemskih programa sindikalnog obrazovanja. Prva činjenica je da većina evropskih sindikalnih škola prima finansijska sredstva od države. Reprezentativni španski sindikati, na primer, godišnje dobijaju oko 3 miliona evra za realizaciju svojih obrazovnih programa. Druga činjenica je da većina tih sindikata ima sistemsku saradnju sa državnim institucijama, školama i univerzitetima, posebno grčki sindikati. Treća činjenica je da evropski sindikati i njihove sindikalne škole imaju olakšan pristup različitim EU fondovima.
Na kraju, kao rezultat drugog rada u grupama, izneseni su predlozi budućih aktivnosti u cilju razmene iskustava, trening metoda i materijala. Nakon konstatacije da postoji nepremostiva jezička prepreka koja realizaciju različitih ideja opšte razmene praksi čini za sada nemogućom, donesen je zajednički zaključak da se jačanje i unapređenje mreže sindikalnih škola i centara odvija putem bilateralnih saradnji centara i saradnje pojedinačnih sindikalnih škola i centara sa Evropskim sindikalnim institutom.
