Najveći broj žena, njih 92.9 odsto koje rade na fleksibilnim ugovorima jeste u reproduktivnim godinama, odnosno imaju do 45 godina života. To pokazuje istraživanje koje je sprovelo Udruženje “Mame su zakon”. Te žene, dakle, nemaju pravo na korišćenje bolovanja, odmora, sindikalno organizovanje, korišćenje prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa posla radi nege deteta.
Istraživanje je sprovedeno usled nedostatka podataka Republičkog zavoda za statistiku, a sa ciljem da se izrade buduće pravne i finansijske analize za predloge izmene propisa. Krajnji cilj jeste izmena Zakona o radu, jer porodiljsko odsutvo ne bi trebalo da bude privilegija nego pravo za svaku ženu kaže za KUMU predsednica Udruženja “Mame su zakon” Tatjana Macura.
“Velika većina (93%) ispitanica ima do 45 godina! Među njima su svakako najbrojnije one koje su između 25 i 35 godina, slede one koje imaju između 35 i 45 godina (35%) i 7% ispitanica ima između 18 i 25 godina. Ako ove podatke povežemo sa činjenicom da se iz godine u godinu pomera starosna granica za rađanje prvog deteta (sada je na oko 29 godina) možemo reći da i ovi fleksibilni, ili je možda bolje reći nesigurni ugovori doprinose toj odluci. Ekonomska nesigurnost nije jedini, ali jeste ključni faktor koji utiče na to da one žene koje žele decu, a u reproduktivnom su periodu, odlažu tu odluku do nekog ekonomski sigurnijeg i izvesnijeg trenutka. Pomeranje starosne granice, ekonomska nesigurnost i loša logistička podrška roditeljstvu utiču i na neke druge odluke, na primer da li će se žena koja želi više dece uopšte odlučili za to da rodi drugo dete”
Tatjana Macura (foto Medija centar)
Istraživanje Udruženja “Mame su zakon” sprovedeno je onlajn, u prve tri nedelje oktobra ove godine. Anonimni odgovori na sedam zatvorenih pitanja stigli su od 341 žene koje su sada ili nekada ranije bile angažovane na nekom od fleksibilnih ugovora. Ono što dodatno zabrinjava, u dobijenim rezultatima jeste to da je većina angažovanih žena na fleksibilnim ugovorima završilo makar srednju školu, a trećina njih je završilo fakultet.
“Čak 98 odsto ispitanica nema manje od završene srednje škole dok samo dva procenta žena koje su angažovane na fleksibilnim ugovorima, ima osnovu školu. Moram da priznam da je porazno i prilično nemotivišuće ovo saznanje. Biće licemerno ako se vlast začudi kada dobijemo podatke iz nedavno završenog popisa i kada se suočimo sa tim koliko je mladih ljudi napustilo Srbiju i danas živi i radi u državama koje ni ne poznaju takve ugovore”, upozorava Tatjana Macura.
Na osnovu rezultatat istraživanja zaključak u vidu fotorobota žene koja je angažovana na fleksibilnim radnim ugovorima u Srbiji izgleda ovako:
“Ona ima između 25 i 35 godina, odnosno nalazi se u najreproduktivnijem periodu života, visoko je obrazovana i na privremenim i povremenim poslovima angažovana je duže od 2 godine, što Zakonom o radu nije dozvoljeno. Radi u privatnoj firmi, upoznata je sa tim na šta sve nema prava, ali zna da zaslužuje sve ono na šta imaju prava njene koleginice koje su sa poslodavcem zaključile ugovor o radu.”
Fotorobot ilustracija kampanje
Surovost fleksibilnih ugovora
U fleksibilne ugovore spadaju: privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, ugovor o dopunskom radu. Svaka druga ispitanica u istraživanju je odgovorila da je bila ili je još uvek angažovana na privremenim i povremenim poslovima, dok je svaka treća bila ili je još uvek angažovana na ugovoru o delu.
“Ovo su ujedno i najčešći angažmani kada su fleksibilni ugovori u pitanju. S obzirom na to da smo iz upitnika saznali i to da na fleksibilnim ugovorima te žene provode i više od 2 godine, lako je zaključiti da je u pitanju podmukao, ali legalan način da se smanje troškovi poslovanja i smanji rizik koji postoji kada su ljudski resursi u pitanju, a da radnika držite u jednom perfidnom zavisnom položaju. Osim što žene koje su angažovane na fleksibilnim ugovorima nemaju osnovna radnička prava – pravo na bolovanje, odmor, trudničko bolovanje, porodiljsko odsustvo i negu deteta, kao i sindikalno organizovanje, ovako angažovane radnice je i najlakše otpustiti – jednostavno im ne produžite ugovor”,objašnjava za KUMU Tatjana Macura.
Istraživanje koje je uradilo Udruženje „Mame su zakon“, između ostalog je pokazalo i to da fleksibilni ugovori ne dominiraju u javnom sektoru. Rezultati pokazuju da je gotovo 60% ispitanica bilo angažovano u privatnom sektoru, što se može tumačiti na dva načina kaže Aleksandra Mirković, koordinatorka UGS Nezavisnost, sindikata koji je podržao istraživanje.
„Prvo tumačenje je ono da je Zakonom o radu propisano da je Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta obavezan za preduzeća sa 10 ili više zaposlenih. Kada poslodavac ispuni tu kvotu od 10 zaposlenih za kojima ima konstantu potrebu i sa njima sklopi Ugovor o radu na nedoređeno vreme, za svaki dodatni posao, za širenje obima posla, za porast proizvodnje, itd. poslodavac može da zaposli dodatne radnike na ugovore o PP poslovima. Radnici koji imaju zaključen ugovor o delu, ugovor o privremeno povremenim poslovima, ugovor o dopunskom radu, autorski ugovor ili bilo koji ugovor van radnog odnosa, jednostavno ne podležu Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta. Dakle, poslodavac može da sklopi ugovor o PP poslovima sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji ima nepuno radno vreme, korisnike starosne penzije i lica ne starija od 30 godina. Tu je taj prostor za manevar dat poslodavcima u ruke da zloupotrebljavaju i manipulišu sa radnom snagom bez koje, sa druge strane, ne bi mogli ni da rade, dostižu targete, rade izvoz i pune budžet preduzeća. Drugo tumačenje je – prilikom takve konstelacije, oni koji traže posao i žele da steknu neko isksutvo u radu, pristaju na svakakve ugovore.“
Aleksandra Mirković (foto Medija centar)
Koordinatorka sindikata dodaje da UGS “Nezavisnost” prepoznaje potrebe ranjivih grupa i pruža besplatnu pravnu pomoć za sve članove i članice sindikata, bez obzira na tip ugovora, kao i druge vidove podrške, a sindikat je otvoren i za informisanje članova i članica o tim pitajima. Da je informisanje takođe važan faktor pokazuju rezultati istraživanja koji kažu da svaka peta žena angažovana na fleksibilnim ugovorima ne zna da nema pravo na bolovanje, odmor ili punu naknadu tokom održavanja trudnoće ili nakon porođaja. Svaka šesta je to saznala nakon što se razbolela, pa želela da ode na bolovanje ili je želela da ode na odmor ili ostala u drugom stanju. Gotovo 65% angažovanih na fleksibilnim ugovorima zna koja prava ima, odnosno nema. Dakle onih 35% žena se susrelo sa realnošću takvih ugovora, tek kasnije.
„Ja bih rekla da su se srele sa surovošću Ugovora o privremeno povremenim poslovima i to onog momenta kada su ostale u drugom stanju. Jer, su tada shvatile da nemaju nikakvu socijalnu zaštitu i da su prepuštene same sebi. Zašto kažem sa surovošću, jer one koje rade pod takvim ugovorima, njih poslodavac ne zapošljava, nego angažuje, i one ne ostvaruju pravo na kontinuiranu zaradu (materijalnu sigurnost). One takođe ne ostvaruju pravo na zaradu, nego na naknadu, po obavljenom poslu. Raskid takvog ugovora isključivo zavisi od poslodavca, tačnije odluka poslodavca je jedina i konačna. Za razliku od raskida ugovora na neodređeno vreme, gde vi u Zakonu o radu imate jasno definisane korake kako smete nekog radnika da otpustite i po kom osnovu. Takođe, Zakon o radu ne garantuje trudničko bolovanje, porodiljsko odsustvo ili odsustvo radi nege deteta, radnicama koje su angažovane po Ugovoru o PP poslovima,“ kaže Aleksandra Mirković i dodaje da je unapređenje u društvu po ovom pitanju, jedino moguće unapređenjem socijalnih politika.
„Socijalna politika je tu, da obezbedi socijalno održiv nivo zaštite za osetljive, ranjive grupe ljudi, kojima je zaštita neophodna. Socijalne politike su tu da daju drugome, olakšaju život običnom građaninu. Usvajanjem i sprovođenjem Socijalnih politika vlast ma koja da je, šalje poruku da brine o svojim građanima i društvu uopšte, naročito o osetljivim grupama.“ zaključuje sindikalka Aleksandra Mirković.
Izmene Zakona o radu
Tatjana Macura podseća na to da je cilj istraživanja kao i celog projekta „Porodiljsko odsustvo – pravo, a ne privilegija” konačna izmena Zakona o radu. Izmene bi se odnosile na izjednačavanje prava trudnica i porodilja koje su angažovne na nekom od fleksibilnih ugovora sa onima koje imaju ugovor o radu u pogledu korišćenja prava na bolovanje, odmora ili odsustva sa posla zbog porođaja ili radi nege deteta.
“Ne biste verovali, ali Mame su zakon ne traže ništa više od onoga što je već zapisano u dokumentima javne politike, na primer u Strategiji za podsticanje rađanja ili u akcionim planovima koje usvajaju nadležna ministarstva ili Vlada Republike Srbije, a što je inače predviđeno u procesu evropskih integracija u okviru Poglavlja 19, danas Klastera 3 – ukidanje takvih ugovora i izjednačavanje prava radnica i radnika angažovanih na fleksibilnim ugovorima sa onima koji imaju zaključen ugovor o radu sa poslodavcem. Kao što rekoh, praksa u Srbiji je jedinstvena u Evropi, postoji još samo u nekim državama na istoku, a čak je i Vijetnam bolje rešio te ugovore od nas i naš je cilj svakako da to izmenimo.”
Udruženje “Mame su zakon” do 6. decembra organizuju otvorene rasprave na temu izmene Zakona o radu u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Beogradu, potom pripremaju predlog izmene Zakona koji će sadržati detaljnu pravnu i finansijsku analizu, nakon čega će predlog izmenjenog propisa predstaviti nadležnom Ministarstvu za rad. Na pitanje, ima li političke volje da se Zakon o radu izmeni, za KUMU odgovara predsednica Udruženja “Mame su zakon”.
“Ako pogledamo dokumenta javnih politika jasno je da ima političke volje, ali je pitanje zašto je realizacija toliko spora i zašto je jedino što imamo pomeranje zacrtanih rokova… Jedan od razloga leži i u činjenici da imamo niz vlada sa oročenim mandatima, da nemamo ni kontinuitet kada su personalna rešenja u pitanju i deluje sasvim logično da izabrani ministri nemaju volje ili hrabrosti da se pozabave sa izmenama jednog kompleksnog, krovnog zakona, kakav je Zakon o radu jer to zahteva više od dve godine koliko oni imaju na raspolaganju. Ko od ministara koji imaju i političke ambicije želi da se smatra neuspešnim nakon što se mandat završi jer željeni rezultat nije mogao da isporuči u zacrtanom roku? Plašim se da znamo odgovor. Međutim, mi ne gubimo nadu, pokušaćemo da motivišemo ministra za rad i druge ministre, kao i predsednicu vlade da se uhvate u koštac sa rešavanjem ovog problema i da ne traže nove izgovore za dalja odlaganja. Pre ili kasnije neko mora početi, a taj će se, u seriji onih koji su od 2005. godine (kada su uvedeni fleksibilni oblici radnih angažmana) ovo izbegavali, ipak smatrati uspešnim. Nadam se da i ovo saznanje može motivisati novoizabrane članove Vlade.” zaključuje Tatjana Macura.
Piše: Tamara Srijemac
