Predsednica Evropske komisije o stanju u EU: Građanima sve teže

Evropljani osećaju da im je sve teže iako rade sve više, zbog globalne krize i rasta životnih troškova, a brine ih i beskonačna spirala nasilja u vestima – od potresnih scena u Gazi do ruske paljbe po Ukrajini, izjavila je predsednica EK Ursula fon der Lajen

Na delu je iscrtavanje kontura novog svetskog poretka zasnovanog na moći, imperijalističkim ambicijama i ratovima, sa velikim silama ambivalentnim ili otvoreno neprijateljskim prema Evropi koja se zato mora boriti za svoje mesto, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, juče u godišnjem obraćanju Evropskom parlamentu o stanju Evropske unije.

Predsednica EK je evroposlanike podsetila da je Unija – zajednica projektovana na temeljima mira, ali i ukazala da njene institucije ne smeju zatvarati oči pred svakodnevnim teškoćama Evropljana.

„Oni se osećaju kao da im neko izmiče tlo pod nogama. Osećaju da je sve nekako teže iako rade sve više. Osećaju posledice globalne krize i rasta životnih troškova. Kao da brzina promena negativno utiče na njihov život i posao. Brine ih beskonačna spirala događaja u vestima – od potresnih scena u Gazi do neumoljive ruske paljbe po Ukrajini“, rekla je Fon der Lajen.

Dodala je da se ne može skrštenih ruku čekati da oluja utihne jer je ovo leto pokazalo da nema „ni mesta ni vremena za sentimentalnosti“.

Rađa se nova Evropa

Naglasila je da se Evropa mora pobrinuti se za svoju odbranu i sigurnost, tako što će, pre svega, imati kontrolu nad tehnologijama i energentima koji će podstaći ekonomiju. Rađa se, kako je rekla, nova Evropa koja će odlučivati u kakvom društvu i demokratiji želi da živi, i koja će, otvorena prema svetu, birati partnere i saveznike, stare i nove.

Govoreći o ratu u Ukrajini, Fon der Lajen je rekla da će EU nastaviti da ulaže diplomatske napore za njegov završetak te da se on mora okončati trajnim i pravednim mirom za tu Ukrajince. Međutim, dodala je, „nije bilo lako gledati prizore sa Aljaske“, aludirajući na nedavni sastanak američkog i ruskog predsednika, „nakon koga se videlo šta za Rusiju znači ’diplomatija’” i da Putin odbija sastanak s ukrajinskim predsednikom Zelenskim.

Navela je da su samo nekoliko dana posle sastanka Tramp-Putin evropski čelnici otišli u Vašington u znak podrške i garancije za Ukrajinu. Ocenila je da je od tada „postignut stvarni napredak“ te da je prošle sedmice 26 zemalja EU iskazalo zajedničku spremnost na učešće u sigurnosnoj garanciji u Ukrajini ili finansijskim sredstvima, u kontekstu prekida oružanih sukoba.

„Treba da povećamo pritisak na Rusiju da sedne za pregovarački sto, da uvedemo više sankcija. Upravo u koordinaciji s partnerima radimo na 19-om paketu“, navela je Fon der Lajen ukazujući da se upravo razmatra brže postupno ukidanje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Kao i povećanje podrške Ukrajini, u čemu se Evropa i do sada iskazala kao niko drugi sa bezmalo 170 milijardi evra vojne i finansijske pomoći.

Ističući da taj teret ne bi trebalo da snose samo evropski porezni obveznici, jer je to „rat koji treba da plati Rusija“, predsednica EK je kazala da se hitno mora raditi na novom rešenju za finansiranje ukrajinskih ratnih napora iz prihoda od zamrznute ruske imovine. Objasnila je da se iz tih prihoda može Ukrajini isplatiti zajam za ratnu odštetu koji bi ona vratila kad joj Rusija isplati ratnu odštetu.

EK će predložiti Uniji i jedan novi program pod nazivom Kvalitativna vojna prednost, koji će služiti će za podsticaj ulaganjima u kapacitete ukrajinskih vojnih snaga, posebno u proizvodnju dronova što će EU podržati sa 6 milijardi evra zajma. Pored toga, Fon der Lajen je najavila i da će zajedno sa Ukrajinom i drugim partnerima organizovati sastanak na vrhu Međunarodne koalicije za povratak otete ukrajinske dece iz Rusije.

Ojačati položaj radnika

„Kad govorimo o konkurentnosti, govorimo o radnim mestima, o ljudima i njihovoj egzistenciji. Želimo li konkurentnu ekonomiju, moramo ojačati položaj radnika. Zato ćemo predložiti akt o kvalitetnim radnim mestima kako bi ona sadašnja išla ukorak s modernom ekonomijom. To je važno jer znamo kolike su se porodice našle u teškom položaju. Zbog povećanja troškova života mnogo ljudi se trudi da sastavi kraj s krajem. To je pitanje socijalne pravde kao temeljnog načela. Zbog toga nam je hitno potrebna ambiciozna evropska strategija za borbu protiv siromaštva“, rekla je evroposlanicima predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona je najavila da će uskoro EK predstaviti plan za iskorenjivanje siromaštva do 2050. godine, kao i niz mera o troškovima života. S tim u vezi navela je da povećanje cena energenata nisu samo brojke na računu već da utiče na svaki aspekt života. Unija je na putu prema energetskoj nezavisnosti ali računi za energente su i dalje velika briga miliona Evropljana, dok industrija snosi strukturno visoke troškove. „Moramo proizvoditi više domaće energije iz obnovljivih izvora, uz nuklearne elektrane kao bazne proizvođače, i hitno modernizovati svoju infrastrukturu za šta ćemo predložiti novi paket mera“, kazala je Fon der Lajen.

Procenjujući da će se „Putinova ratna ekonomija nastaviti čak i ako se zaustavi rat u Ukrajini“, predsednica EK je naglasila da će EU „braniti svaki santimetar svoje teritorije.“ U tome će i dalje biti ključna uloga NATO, ali će sigurnost garantovati jedino snažna evropska obrana. U tom kontekstu Fon der Lajen je navela ove godine pokrenuti

plan Spremnost 2030, koji bi mogao mobilisati 800 milijardi evra ulaganja u odbranu. U to je uključen i program SAFE, u čijem okviru je za zajedničku nabavku sada na raspolaganju 150 milijardi evra, a za koje je već konkurisalo 19 država članica EU.

Gaza – savest čovečanstva

Posebnu pažnju u svom obraćanju predsednica EK je posvetila i ratnim sukobima u

u Gazi koja su „potresla savest celog sveta“.

„Glad koju uzrokuje čovek ne može nikako biti ratno oružje. Za dobrobit te dece kao i čitavog čovečanstva to se mora zaustaviti“, naglasila je Fon der Lajen.

Kazala je i da svet svedoči gušenju Palestinske samouprave i postupanjima i izjavama najekstremnijih ministara izraelske vlade kojim se podstiče nasilje, što upućuje na jasan pokušaj ugrožavanja dvodržavnog rešenja i potkopavanje vizije održive palestinske države, a što se ne sme dozvoliti. Navela je da je EK predložila da se obustavi dio finansiranja Izraela iz programa Obzor, ali je to zaustavljeno jer nije bilo saglasnosti članica Unije. Fon der Lajen je uverena da u nekim oblastima, na primer u spoljnoj politici, evropske institucije moraju preći na odlučivanje kvalifikovanom većinom, odnosno da je „vreme da se oslobodimo okova jednoglasja“ da bi Unija postane brža u ostvarivanju rezultata za Evropljane.

Kako bi izbegla paraliza u procesu odlučivanja, EK će učiniti sve što je u njenoj moći da zaustavi bilateralnu podršku Izraelu, što znači da će se obustaviti sva plaćanja u tim područjima, izuzimajući saradnju sa izraelskim civilnim društvom (Yad Vashem).

Pored toga, EK će predložiti Savetu Evrope sankcije protiv ekstremističkih ministara i nasilnih doseljenika, kao i delimičnu suspenziju Sporazuma o pridruživanju u delu koji se odnosi na trgovinu. Dodala je da će u oktobru biti osnovana međunarodna grupa donatora za Palestinu, uključujući obnovu Gaze, na ideji sa konferencije u Njujorku koju su organizovale Francuska i Saudijska Arabija.

Fon der Lajen je navala da je svesna koliko su izraelsku naciju potresli okrutni napadi teroristi Hamasa 7. oktobra 2023. i neizvesna sudbina talaca koji su u rukama terorista već više od „700 dana boli i patnje“. Istakla je da „ni danas ni u budućnosti ne sme biti mesta za Hamas, jer su to teroristi koji žele uništiti Izrael, a koji teror nameću i svome narodu čiju budućnost drže kao taoca“. Prema njenim rečima, „cilj Europe oduvek je bio isti: stvarna sigurnost za Izrael i sigurna sadašnjost i budućnost za sve Palestince“. A to znači da se taoci moraju pustiti na slobodu, da se omogući neograničen pristup svoj humanitarnoj pomoći i da mora doći do hitnog prekida vatre.

Teški izazovi za EU

U delu govora o stanju ekonomije, predsednica EK je konstatovala da građani Unije imaju sve što im je potrebno da dobro žive, od jedinstvenog tržišta do socijalno-tržišne privrede, ali da nastupaju teški ekonomski i geopolitički izazovi.

„Zato ćemo intenzivno ulagati u digitalne i čiste tehnologije, na primer u okviru budućeg Fonda za konkurentnost i udvostručenog programa Obzor Evropa za istraživanje i inovacije. Rešavamo i glavna uska grla istaknuta u Dragijevom izveštaju (Mario Dragi, Plan za povećanje konkurentnosti Evropske unije iz septembra 2024.), u područjima kao što su energetika, kapital, ulaganja i deregulacija“, rekla je Fon der Lajen.

Za pristupačno stanovanje

Evropska komisija će pre kraja godine predstaviti prvi evropski plan za pristupačno stanovanje koji će biti prilagođen lokalnim okolnostima. To će podrazumevati revidiranje pravila o državnim podsticajima kako bi se donele mere podrške podstanarima ali i znatno olakšala izgradnja novih stambenih nekretnina i studentskih domova, najavila je Ursula fon Der Lajen. „Dom nije samo četiri zida i krov, već je to i sigurnost, toplina, mesto za porodicu i prijatelje. Ali za puno Evropljana dom je danas izvor teskobe, jer može značiti dug ili nesigurnost. Brojke pokazuju bolnu istinu – cene stambenih nekretnina porasle su za više od 20 odsto od 2015. Za pet godina broj izdatih građevinskih dozvola smanjio se za više od 20 procenata. To nije samo stambena kriza, već i socijalna kriza koja kida društveno tkivo Evrope a preti i našoj konkurentnosti jer medicinske sestre, nastavnici i vatrogasci ne mogu sebi priuštiti život u mestu u kojem rade, studenti odustaju od fakulteta jer ne mogu platiti zakupninu, a mladi odlažu osnivanje porodice“, konstatovala je predsednica Evropske komisije.

Navela je strateške dijaloge s ključnim sektorima – automobilskom, hemijskom, farmaceutskom, odbrambenom i poljoprivrednom industrijom i industrijom čelika. Svi oni poručuju da mogu zaštititi radna mesta samo ukoliko se olakša poslovanje u Evropi.

To znači manje papirologije i preklapanja, manje složenih pravila, ukazala je predsednica EK i najavila da će novi predlozi Komisije evropskim poduzećima omogućiti godišnju uštedu od 8 milijardi evra samo kod birokratskih troškova. Kao primer, navela je digitalni evro koji će olakšati i preduzećima i potrošačima.

„Za inovativna poduzeća pripremamo takozvani 28. režim i ubrzavamo rad na objedinjavanju štednje i ulaganja. Imamo mnogo startap preduzeća s velikim potencijalom u ključnim tehnologijama kao što su kvantne tehnologije, veštačka inteligencija ili biotehnologija, koja se zbog ograničenog pristupa rizičnom kapitalu okreću stranim ulagačima za finansiranje svog razvoja. Time svoj kapital i radna mesta dajemo drugima, a i ugrožavamo naš tehnološki suverenitet. Zato će se Komisija udružiti s privatnim ulagačima u okviru Europskog fonda za scale-up preuzeća vrednog više milijardi evra koji će omogućiti velika ulaganja u mlada brzorastuća preduzeća“, objasnila je Fon der Lajen.

Predsednica EK je najavila i razne programe i mere za jačanje jedinstvenog tržišta koje je i dalje nedovršeno (MMF procenjuje da su unutrašnje prepreke na tržištu EU jednake carini od 45 % na robu i 110 % na usluge), posebno na područjima finansija, energetike i telekomunikacija; zatim za podsticanje ulaganja u čiste, digitalne tehnologije, veštačku

Inteligenciju… Sve sa ključnim ciljem da se osigura tehnološki a time i ekonomski suverenitet Evropske unije.

“Evropa je ideja slobode i uzajamne snage. Tom se idejom vodila generacija nakon 1989. kad su se spojili istok i zapad. I danas je jednako snažna kao i tada, zato nastojimo približiti buduće države članice našoj Uniji – ulaganjima, podsticanjem reformi i integracijom u jedinstveno tržište. Moramo zadržati zamah tog procesa. Samo ujedinjena Evropa može biti nezavisna. I zbog toga je budućnost Ukrajine, Moldavije i Zapadnog Balkana u našoj Uniji. Evropa će ostati otvorena, mi volimo tržišnu utakmicu, ali ćemo uvek štititi svoju industriju od nepoštene konkurencije“, poručila je predsednica EK Ursula fon der Lajen.

Priredio S. Raković

Foto: Screenshot