Četiri povećanja plata koja bi do početka 2026. podigla plate nastavnika za ukupno 31. odsto – nova je ponuda predsednika Vlade reprezentativnim sindikatima prosvetara o kojoj će se izjasniti njihovi članovi
Na sastanku predsednika Vlade sa predstavnicima četiri reprezentativna sindikata u prosveti prošlog četvrtka nije postignut dogovor ali se prema rečima primijera Miloša Vučevića „ide u dobrom pravcu kako bi se postigao sporazum“.
Predsednik Vlade je izjavio da je sindikalnom pregovaračkom timu predložio da posle januarskog povećanja plata od 11 odsto uslede nova povećanja – u martu za pet odsto i isto toliko u oktobru ove godine, a da se od januara 2026. godine primanja u prosveti, kao i u celom javnom sektoru, povećaju za još sedam procenata.
Prema njegovoj računici, ova četiri povećanja značila bi da za 13 meseci plate nastavnika budu uvećane za ukupno 31 odsto.
Sindikati prosvete su saopštili i da je na sastanku kome su prisustvovali i ministar finansija Siniša Mali i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, Vlada predložila da se nastave prekinuti pregovori o izmenama Posebnog kolektivnog ugovora (PKSU) za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika. Prvi sastanak održan je prošlog petka u Ministarstvu prosvete kada je dogovoreno da se pregovori nastave ove sedmice.
„O svim detaljima sa pregovora i o dinamici pregovora o PKU obavestićemo članove i javnost u narednim danima. Konačna odluka biće doneta na osnovu stava zaposlenih u prosveti„, navodi se u zajedničkom saopštenju Unije sindikata prosvetnih radnika, Granskog sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost”, Sindikata obrazovanja i Sindikata radnika u prosveti.
Prvi put bez uslovljavanja
Predsednica Sindikata obrazovanja Valentina Ilić izjavila je posle najnovijeg sastanka u tv emisiji Pravi ugao RTV Vojvodine da su prvi put u pregovorima predstavnici Vlada bili kontruktivniji u pristupu mehanizmu povećanja plata za razliku od ranijeg uslovljavanja po principu “uzmi ili ostavi”.
Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost” Srđan Slović gostujući u istoj emisiji istakao je da nova ponuda Vlade “nudi mnogo veće garancije” jer bi se povećanja plata regulisala Vladinom uredbom o koeficijentima. Praktično, uredba bi se automatki primenjivala u obračunima primanja zaposlenih u prosveti. “Uredba po sili zakona mora da se primeni čim se donese”, naglasio je Slović. Dodao je da sindikati nisu zadovoljni zato što će uredbom biti povećani koeficijenti nastavnog osoblja i stručnih saradnika (pedagozi i psiholozi), ali ne i zaposlenima u drugim sektorima kao što je, na primer, studentski standard.
Do pomenutog novog sastanka u Vladi Srbije došlo je šest dana nakon što je premijer Miloš Vučević izjavio da je „izvesno“ da će biti nastave tokom drugog polugodišta u školama, i poručio da nastavnici koji ne budu želeli da predaju, neće više raditi u prosveti, dok će đaci koji ne dolaze na časove dobiti neopravdane izostanke. Prilikom posete Matici srpskoj u Novom Sadu premijer je rekao da studenti mogu da se bave blokadama koliko god žele, ali da je neophodno da škole rade i da oko toga nema kompromisa.
“Neka svi povedu računa, i ko neće da deci zaključi ocene, neka dobro vodi računa, prosvetna inspekcija će sve preispitati. Tu država neće ćutati, tu se nećemo igrati. Hoćete da proverite da li je država odlučna, ja vam savetujem da ne proveravate, ali ako želite videćete da će država reagovati. Nećete da radite? Ima ko hoće, ima drugih profesora“, rekao je Vučević.
Sindikati bez straha
Na premijerovu štrajkbrehersku pretnju istog dana kritički su reagovali su predstavnici sindikata posvetara.
“Ta pretnja nas nije uplašila. Neka Vlada prvo ispoštuje ono što se obavezala, sada već pre godinu i po dana“, izjavila je Mirjana Gašić iz Unije prosvetnih radnika dodajući da „nijedan nastavnik ne želi da popusti pred pritiscima.“ Ona je za Insajder izjavila da nema toliko nastavnika na birou, da bi bilo moguće zameniti sve one koji su zaposleni u školama.
Ukazujući da prosvetni radnici obavljaju veoma odgovoran posao koji vole Gašić je istakla da Vlada mora da ispoštuje neki minimum, a to je Protokol potpisan u oktobru 2023. godine, prema kome prosvetni radnici treba da dobiju prosečnu platu.
„Premijer je poznat po svom osionom obraćanju koje, pokazali su prethodni meseci, nikada nije dalo željene rezultate, već je, naprotiv, svako njegovo novo javno obraćanje prosvetnim radnicima izazvalo dodatni bes. Zato se pitamo, a to bi trebalo da se upita i sam predsednik koji je ovlastio premijera da upravlja državom – sa kojom namerom premijer istupa u javnosti na ovakav način? Da li je njegova namera da reši problem koji je sa prosvetom sama Vlada napravila, ili da ga dodatno raspiri? Ako je ovo drugo u pitanju, sa kojim ciljem to premijer radi i kome, zapravo, nanosi štetu“, zaključila je Mirjana Gašić u razgovoru za Insajder.
Nedostaju hiljade nastavnika
U srpskim školama nedostaje između 7.000 i 10.000 nastavnika, izjavio je Danilo Gligorić, predsednik Sindikata radnika u prosveti povodom preteće poruke predsednika Vlade. Gligorić je za agenciju FoNet kazao da ne zna odakle premijeru Milošu Vučeviću informacija da bi se našle zamene za nastavnike koji u drugom polugodištu stupe u potpunu obustavu rada i zbog toga dobiju otkaze.
„Susrećem se sa velikim brojem prosvetnih radnika kojima je muka da rade u školama i ozbiljno razmišljaju da napuste prosvetu, tako da bi im ti otkazi olakšali odluku“, kazao je Gligorić i dodao da se „rupe“ u školama danas popunjavanju tako što časove drže studenti, penzioneri ili nenastavnički kadar, školovan za neka srodna zanimanja.
Gligorić konstatuje da bi jedini izvor novih prosvetnih radnika moglo da bude davanje licence migrantima, ili upotreba veštačke inteligencije i održavanje „hibridne nastave“. On smatra da bi, ako nastavnici dobiju otkaze, ta odluka brzo bila sudski preinačena, pa bi morala da im bude isplaćena i odšteta.
„Odluka o potpunoj obustavi rada je protivzakonita, ali nije dovoljna za otkaze, zato što je i Vlada donela protivzakonitu odluku da ne ispoštoje Protokol iz 2023. godine, kojim je predviđeno da početna plata u školama bude izjednačena sa prosečnom platom u Srbiji“, istakao je Gligorić. Dodao je da izjavu premijera shvata kao iskreno i dobronamerno upozorenje, ali da ona “neće preterano uticati na odluke prosvetnih radnika“.
Podsetio je da će do sredine januara trajati anketiranje članstva u reprezentativnim sindikatima prosvete o tome kako da se nastavi borba za njihove zahteve. Ukoliko većina prosvetnih radnika bude za potpunu obustavu rada, sindikati će to podržati, mada se očekuje i da će se uskoro nastaviti pregovori reprezentativnih sindikata i Vlade Srbije.
Poziv predsednika Republike
Samo dan posle preteće poruke premijera Vučevića, u subotu 4. januara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je Vladu da razgovara sa prosvetnim radnicima posle Božića, što se i dogodilo 9. januara.
„Najlakše je primeniti disciplinske mere. Mali deo ljudi je politički obojen“, rekao je Vučić na sednici Vlade i pozvao izvršnu vlast da izveštava građane šta je sve prihvatila, a kako su zahtevi narastali, dodajući da nikada neće imati razumevanja za one koji iskorišćavaju decu.
Podsetimo da je 20. decembra Vlada Srbije iznenada donela odluku da skrati školsko polugodište za nedelju dana. Tada je resorna ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović priznala da je odluka doneta zbog blokada škola i štrajka prosvetnih radnika, istovremeno se pravdajući zaštitom dece. Sa druge strane, i đaci i prosvetni radnici su izrazili nezadovoljstvo zbog takve odluke.
Dva dana nakon odluke Vlade, reprezentativni prosvetni sindikati saopštili su da zbog izmene školskog kalendara nije moguće, u skladu sa zakonom, izvesti zaključne ocene, uz napomenu da je raspust proglašen ranije na zahtev Ministarstva prosvete i da nastavnici nisu odgovorni za posledice takve odluke.
“U toku raspusta nije u skladu sa zakonom da se učenici koji su na raspustu ispituju. U toku raspusta nije moguće, a nije ni po zakonu, organizovanje bilo kakvih oblika obrazovno vaspitnog rada sa decom, pa samim tim ni čuvanje dece u produženim boravcima“, naveli su sindikati.
Ukazali su da, po zakonu, svi učenici prilikom ocenjivanja treba da odgovaraju u istim uslovima – ocena mora da bude obrazložena i argumentovana, što je nemoguće kada su učenici na raspustu.
Priredio S. R.
