ČEKAJUĆI DIGITALIZACIJU
Uticaj digitalizacije na svet rada u Nemačkoj bio je centralna tema radne posete koja je predstavnicima UGS NEZAVISNOST i SSSS, u organizaciji Friedrich Ebert Stifftung, a na poziv sindikata DGB Lajpciga, od 26. do 30. novembra 2017. godine, omogućila uvid u stepen digitalizovanosti pojedinih kompanija i institucija u Lajpcigu i Berlinu.
Tokom petodnevne posete, delegacije UGS NEZAVISNOST i SSSS imale su priliku da obiđu fabriku BMW u Lajpcigu, kliniku „St. Georg Leipzig“ i javno transportno preduzeće Lajpciga – LVB, kao i da neposredno razgovaraju sa predstavnicima poslovodstva i saveta zaposlenih. Pored toga, organizovani su i sastanci sa poslanikom SPD Nemačke, predstavnicima fondacije Friedrich Ebert i predstavnicima sindikata DGB i VERDI.
Digitalizacija, informaciono komunikacijske tehnologije, inovativnost samo su neki od termina kojima se označava proces nezaustavljivih promena u koji je svet već duboko zagazio. Korak po korak, nove tehnologije već godinama menjaju i oblikuju očekivanja za bržim, lakšim, efikasnijim zadovoljavanjem potreba. Međutim, kako je istorija već nekoliko puta pokazala, svaki tehnološki napredak ima dve strane. Svetlija strana napretka omogućava veću proizvodnju, višu produktivnost i podizanje lestvice prosečnog društvenog standarda i kvaliteta života, dok ona tamna strana podrazumeva žrtve u periodu prilagođavanja novim uslovima. I u novom, digitalnom svetu u kome mašine preuzimaju ne samo manuelni rad, te žrtve su ljudi. Brzina kojom Digitalno menja način proizvodnje dobara i usluga, menja i društvene odnose, ali nejednakom brzinom. Brzina reakcije na nove uslove postaje ključni činilac u zaustavljanju rastućeg jaza između bogatih i siromašnih, kvalifikovanih i nekvalifikovanih, zaposlenih i nezaposlenih. Novi uslovi zahtevaju i redefinisanje pojmova kao što su odgovornost, fleksibilnost, socijalna pravda, sindikat, a u slučaju Srbije i pojma socijalni dijalog u praksi.
Dakle, šta je pokazala radna poseta Nemačkoj?
Indeksi digitalizacije infrastrukture, prilagođenosti tržišta i primene novih tehnologija kotiraju Nemačku dosta visoko po svim parametrima. Delegacije dva sindikata iz Srbije imale su priliku da se uvere u kojoj meri nove tehnologije olakšavaju i ubrzavaju proces rada, poboljšavaju radne uslove i donose dobrobit krajnjim korisnicima u sferi proizvodnje i usluga. Međutim, nakon početnog oduševljenja činjenicom da, na primer, jedan klinički centar trenutno pruža dijagnostičke usluge za četiri bolnice, ili da se mnogim operacijama u procesu proizvodnje automobila može upravljati iz kancelarije, nametnulo se pitanje kolika će cena, izražena u radnim mestima, biti plaćena za takav napredak? Budući da još uvek niko ne zna u kom smeru se ceo proces kreće, nije ni bilo moguće odgovoriti na ovo pitanje. Za sada je jedino poznato da će u fabrici BMW postojati višak radne snage, dok se u javnom transportnom preduzeću već suočavaju sa nedovoljnim interesovanjem i uveliko rade na privlačenju mladih kadrova. Dakle, generalizacije nema, a budućnost je neizvesna.
Međutim, razgovor sa domaćinima pokazao je da se digitalizacija u Nemačkoj ne odvija potpuno stihijski, da su svi aspekti ovog procesa tema brojnih naučnih istraživanja i ozbiljnog dijaloga u koji su uključeni svi socijalni partneri i to na inicijativu nadležnog ministarstva. Rezultat toga je niz strateških dokumenata uz pomoć kojih socijalni partneri nastoje da na što efikasniji način umanje posledice koje tehnološki napredak ostavlja na tržište radne snage i socijalnu sigurnost.
Ipak, potrebno je naglasiti i činjenicu da dijalog o novim industrijskim odnosima ne prati brzinu kojom se svet rada menja. Čini se da vlada i sindikati u Nemačkoj, baš kao i u Srbiji, još uvek čekaju udar Digitalizacije kako bi reagovali, nesvesni činjenice da je ceo svet već uveliko u tom procesu. Fleksibilizacija rada razmatra se sa stanovišta fleksibilnog radnog vremena, a ne kao odnos koji ogroman broj zaposlenih stavlja u potpuno nesiguran i nemoćan položaj. Kolektivni ugovori postoje uglavnom na nivou kompanija. Rešavanje problema viška zaposlenih takođe se razmatra sa aspekta preduzeća, a ne društva u celini.
Pored toga, čini se da je saodlučivanje, samo reč i da saveti zaposlenih, ukoliko ne postoji i sindikat, imaju ulogu portparola kompanija. Nasuprot tome, novi poslovni modeli postepeno potiskuju stare i deluju u sasvim novom, sajber, prostoru koji ne poznaje nacionalne granice, koji je još uvek zakonski neuređen i predstavlja plodno tlo za dalju fleksibilizaciju rada. Izvesno je da u ovoj trci jedino poslodavci neće biti gubitnici.
Zaključke petodnevne radne posete najbolje ilustruje rečenica nemačkog sindikalnog kolege kako je jedina nepromenjiva stvar promena. U vremenu u kojem se menja sve, od operativnog sistema i interfejsa, do hardvera i softvera, vreme je da sindikati za trenutak zastanu i sami razmisle o promeni. Jer više od jednog trenutka nemaju.
