Međunarodna organizacija rada je zajedno sa Regionalnim centrom za saradnju organizovala 28. januara 2020. godine u Sarajevu, Međunarodnu tripartitnu konferenciju posvećenu predstavljanja programa ESAP2 (Platforma za zapošljavanje i socijalna pitanja).
U uvodnim obraćanjima učesnike konferencije su pozdravili Majlinda Bregu, generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju; Markus Pilgrim, direktor Kancelarije Međunarodne organizacije rada za Centralnu i Istočnu Evropu i ambasador Johan Satler, šef Delegacije EU u Bosni i Hercegovini. Rad na konferenciji odvijao se u dva panela:
PRVI – Stvaranje novih i boljih radnih mesta u regionu Zapadnog Balkana i kako projekat ESAP može tome da doprinese.
Panelisti su predstavili programe za zapošljavanje i podsticajne mere koji su gotovo identični u zemljama regiona, a zajednička crta im je nizak nivo ulaganja u aktivne mere zapošljavanja, pretežno baziranje na obukama i subvencijama i unapređenju instrumenata kao što je posredovanje pri zapošljavanju.
DRUGI – Koje su najefektivnije politike za transformaciju neprijavljenog u prijavljeni rad i kako regionalna saradnja može da pomogne većoj efikasnosti borbe protiv neformalnosti.
Naglašen je značaj borbe protiv neformalnog rada/sive ekonomije, kao i značaj stvaranja efikasnog zakonodavnog okvira za poslovanje i obezbeđivanje rasta. Takođe, ukazano je na potrebu bolje saradnje različitih inspekcija i uspostavljanje efikasnog odnosa između preventive i sankcije.
U izlaganju predstavnice UGS NEZAVISNOST izneta su sledeća zapažanja i stavovi:
- Region, konkretno Srbija beleži rast ali on nije inkluzivan. Bez obzira na rast BDP-a Srbija je zemlja u kojoj rastu nejednakosti (najveća dohodovna nejednakost u Evropi)
- Veoma niske zarade teraju i one koji su zaposleni da dodatni izvor prohoda traže u sivoj ekonomiji i na ovaj način i dalje generišemo siromaštvo zaposlenih, koji svakako nije samo fenomen u Srbiji i regionu.
- Sankcije nisu adekvatne. Imajući u vidu veliki udeo sive ekonomije u nacionalnim ekonomijama još uvek se više isplati kršiti zakon nego ga poštovati. Država bi trebalo da ima nultu toleranciju za nepoštovanje zakona.
- Problem neprijavljenog rada treba sagledavati i kroz prizmu bezbednosti i zdravlja na radu. U Srbiji je 2018. godine 53 radnika izgubilo život na radnom mestu, 2019. godine 49 radnika. Od toga najveći broj u građevini i u najvećem broju slučajeva su to bili radnici angažovani na crno – dakle neobučeni i bez da je poslodavac primenio mere za bezbedan rad. Neprijavljen rad koji podrazumeva i neplaćanje doprinosa dodatno ugrožava radnike oduzimajući im pravo na korišćenje socijalnih fondova.
- Sindikati se uvek zalažu za jačanje kapaciteta i ovlašćenja Inspektorata za rad i godinama skreću pažnju da je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i smanjenje zarada samo umanjilo administrativne kapacitete uključujući i Inspektorat. Sama država tako podriva svoje institucije, takođe neefikasno pravosuđe dodatno umanjuje efekte rada inspektora – u proseku trideset odsto prijava inspektora rada zastareva jer prekršajni sudovi ne rade svoj posao.
- Neophodan je efektivan socijalni dijalog kako oko izrade zakonskih rešenja, tako i u radu tripartitnih tela. Srbija je još 2014. godine dobila odlukom Vlade Koordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije ali u njemu nema ni predstavnika sindikata, ni predstavnika poslodavaca. Usvojena je i strategija i akcioni plan, ali opet bez socijalnih partnera. Ovakav pristup garantuje probleme u sprovođenju uz najbolju volju da se priznaju i dobri rezultati.
Novih poslova najmanje za mlade!
Konferencija u Sarajevu, bila je namenjena promociji ideja za ESAP 2 i prilika da se osvetle pitanja kojima će se projekat baviti, a koji pre svih ostalih ima za cilj stvaranje kvalitetnijih radnih mesta u regionu i politika koje će dovesti do tranzicije neprijavljenog rada u legalne tokove. Kvalitetno zapošljavanje mora biti prioritetni cilj politika Balkanskih zemalja imajući u vidu da prema istraživanju Balkanskog barometra, oko 60 odsto građana Zapadnog Balkana je nezaposleno, što je za oko 10 odsto više nego 2012. godine. Stopa nezaposlenosti mladih iznosi 35 odsto što je gotovo duplo više od proseka EU zemalja. Od 700 hiljada novih radnih mesta koja su otvorena u poslednjih osam godina u zemljama Zapadnog Balkana samo pet odsto je za mlade ljude (starosti do 24 godine). Neformalno zapošljavanje je jedna od glavnih barijera za ekonomski prosperitet regiona. Njegov udeo po zemljama varira od dvadeset do trideset odsto. U radno sposobnom delu populacije (15-64 godine) zemalja Zapadnog Balkana najveće šanse da budu neformalno zaposleni imaju mladi ljudi (gotovo 40 odsto), a posle njih radnici starosti između 55 i 64 godine.
Ovakvi pokazatelji su i glavni razlozi za lansiranje projekta ESAP2 koji će biti fokusiran na sledeće elemente:
- Neprijavljeni rad, uspostavljanje kvalitetnih i kvantitativnih baza podataka.
- Neformalno zapošljavanje i neprijavljeni rad. Regionalna saradnja inspekcija za rad i dizajniranje priručnika za inspektore.
- Jačanje institucionalnih kapaciteta ministarstava za rad i nacionalnih službi za zapošljavanje.
- Uključivanje relevantnih državnih institucija u mreže i politike zemalja EU – harmonizacija sa Komunitarnim pravom i implementacijom Evropskog socijalnog stuba.
- Jačanje bipartitnog i tripartitnog socijalnog dijaloga. Uspostavljanje on-line sistema praćenja alata socijalno-ekonomskih saveta u kreiranju i sprovođenju politika. Izrada regionalnih smernica za promociju kolektivnog pregovaranja I promocija rešavanja radnih sporova.
Partneri i učesnici na projektu će biti: Ministarstva rada, nacionalne službe za zapošljavanje, socijalno-ekonomski saveti, agencije za mirno rešavanje radnih sporova, zavodi za statistiku i socijalni partneri.
Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST
