Rafinerija i Petrohemija u Pančevu prestaju s radom: Šta će biti sa zaposlenima?

Rafinerija nafte u Pančevu obustavlja proizvodnju a sve je izvesnije da će s radom prestati i Petrohemija, što može ugroziti veliki deo domaće industrije, a pre svega hiljade radnika i njihove porodice koji za to nisu ni najmanje krivi  

Pančevačka Rafinerija nafte je prinuđena da obustavi proizvodnju, a isto to dogodiće se i Petrohemiji. Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je u utorak da tog dana u Rafineriji nafte Pančevo počinje obustava rada proizvodnih postrojenja usled nedostatka sirove nafte za preradu, do čega su dovele sankcije koje je prema toj kompaniji uvelo Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država.

Procesna postrojenja obustavljaju rad u skladu sa principima koji se primenjuje „kada je reč o planskim remontima, u skladu sa zakonima Republike Srbije, internim pravilima kompanije i najstrožijim ekološkim standardima i pravilima bezbednosti i zdravlja na radu“, navodi se u saopštenju. Aktivnosti u Rafineriji tokom procesa obustave rada postrojenja organizovane su tako da rafinerijska postrojenja budu spremna za start čim se za to steknu uslovi, odnosno čim bude dobijena informacija o raspoloživosti sirove nafte, ukazuje NIS.

Zalihe nisu dugoročne

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović ocenio je da se samo uvozom naftnih derivata i oslanjanjem na postojeće zalihe dugoročno ne može obezbediti snabdevanje tržišta u Srbiji. Zato država mora da preduzme sve kako bi Rafinerija u Pančevu počela ponovo da radi i tu „nema izbora“, istakao je Mićović za TV Nova.

„Ne možemo računati da se (za uvoz, snabdevanje) oslanjamo na Dunav, železnicu, i da očekujemo da država to neće osetiti – to je nemoguće. Povećan uvoz može da produži život zalihama, što i sada činimo. Uvoz je skočio sa nekih (oko) 35.000 tona na 100.000 tona dizela mesečno, što znači da još imamo prostora“, kazao je Mićović.

Uveren da će do kraja januara sigurno biti goriva za snabdevanje svih, Mićović je ukazao da je oslanjanje na uvoz sada domaće tržište učinilo manje otpornim na potencijalne spoljne šokove, kakav su bile požar u MOL-ovoj rafineriji u Mađarskoj ili bugarska zabrana izvoza derivata, takođe zbog američkih sankcija. Mićović smatra da je srpsko preuzimanje NIS-a, ako ruski vlasnici to ne urade svojevoljno kroz prodaju ili ustupanje, i dalje najbolja opcija za rešavanje problema u domaćoj energetici. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u obraćanju javnosti povodom sankcija NIS-u postavio i ultimatum Rusiji u vezi sa gasnim ugovorom: „Ako do petka ne dobijemo ugovor, od ponedeljka počinjemo pregovore o gasu na drugoj strani. Spremili smo novac“. Međutim, energetičar Miloš Zdravković smatra da Srbija teško može da nađe alternativu ruskom gasu jer je njena godišnja potrošnja od 2,8 do tri milijarde kubika gasa.  

Zdravković je u izjavi Danasu ukazao da je kapacitet interkonektora sa Bugarskom 1,8 milijardi kubika godišnje. Taj sistem je povezan sa terminalom u Aleksandropolisu, “ali je pitanje da li ima gasa za nas… on se naručuje dugoročnim ugovorima“, objasnio je energetičar.

Zdravković je naveo da industrija u Srbiji troši 1,75 milijardi kubika, a veliki gradovi koji se greju gasom – Beograd, Niš, Novi Sad… još oko 560 miliona kubika gasa, a domaćinstva još 300 miliona. „Kako taj gas da dođe do nas, to je ključno pitanje“, naglasio je Zdravković, dodajući da to nije problem samo aktuelne vlasti, jer se ni ranije nije valjano razmišljalo o prostorima za skladištenje energenata.

Cena pogrešnih odluka

Kako je Srbija dospela u ozbiljnu energetsku krizu, šta je moralo da se uradi bolje i koja su potencijalna rešenja kako bi se smanjila šteta – bila su neka od pitanja za učesnike debate „Energetska sigurnost Srbije u svetlu aktuelne krize – izazovi i rešenja“ održane u utorak, u organizaciji Fondacije Centra za demokratiju uz podršku nemačke Fondacije Fridrih Ebert.

Srbija danas plaća cenu neblagovremenog donošenja odluka i nerešavanja problema energetske sigurnosti, ocenjeno je u debati održanoj u Prostoru “Miljenko Dereta” u Beogradu.

Profesor Fakulteta za ekonomiju i finansije Goran Radosavljević ukazao je da se Evropa od 2022. „skida sa ruskog gasa“, ali da naša država nije pratila tu politiku.

“Pre smo govorili neće doći do prekida dotoka kroz Jadranski naftovod, desile su se situacije, donosili smo pogrešne odluke, dešava se, ali nije dobro što Srbija ne priznaje da je donela pogrešne i da ih promeni”, ocenio je Radosavljević.

Profesor je saglasan da su Srbiji potrebne nove odluke o energetskoj i drugoj politici, ali tako da budu usaglašene s politikom Evropske unije. Pristupanje EU istakao je kao stvar od primarne važnosti.

„Želeli to ili ne – mi smo zavisni od te Evrope. Jer ako ne budemo ušli nakon ovog sledećeg otvaranja EU za integraciju, koje će verovatno biti 2030. godine – ta vrata se više nikad neće otvori. Mi ćemo onda ostati crna rupa i postaćemo Severna Koreja – ne u smislu diktature, nego ekonomskog razvoja. I to je važna odluka koju moramo da donesemo“, zaključio je Radosavljević.

Debata je poslužila i za podsećanje da najave o uvođenju američkih sankcija NIS-u traju mesecima ali da su nadležni državni funkcioneri tek nedavno počeli da tragaju za rešenjima.

Učesnici su ocenili da su razlozi energetske krize koja preti Srbiji – preveliko oslanjanje na uvoz energenata iz drugih zemalja, zanemarivanje lokalnih resursa i odsustvo sistematske i dugoročne energetske politike.

Programski koordinator Fondacija „BFPE za odgovorno društvo“ Damir Dizdarević smatra da Srbiji kontinuirano nedostaje vizija o tome šta želi da postigne na duže staze. Usvajanje dokumenata koji su međusobno neusaglašeni i neplansko donošenje odluka kako je kazao, „sežu do dimenzionalno-planske šizofrenije“ koja je dovela do nedostatka energenata.

„Meni deluje kao da smo stavili dosta karata na propast cele globalne klimatske priče, a zapravo ni te karte nismo odigrali kako treba. Mi, na kraju krajeva, nemamo uglja, nemamo dovoljno energije za sve naše potrebe, a kamoli za očekivani rast potražnje za električnom energijom i to je naš ključni i glavni problem“, rekao je Dizdarević.

Za Iliju Batas Bjelića sa Instituta tehničkih nauka SANU, drugi aspekt uzroka energetske krize je odsustvo suverenosti u snabdevanja naftom i gasom, odnosno preterana zavisnost od drugih zemalja.

„Cela naša energetska politika svodila se na to da budemo jako bliski s nekim državama koje su izvoznice fosilnih goriva i da praktično ništa ne radimo na razvoju drugih tehnologija. Čak smo i svoje resurse dali nekim drugim kompanijama misleći da možda ne znamo time da se bavimo i to je neminovno dovelo do ovoga što imamo danas“, ocenio je Bjelić.

Zašto država ignoriše sindikate

Pojedini učesnici debate ukazivali su na neopravdano zanemarivanje domaćih energetskih resursa.

Prema rečima Milene Maglovski, novinarke Energetskog portala, Srbija veoma malo ulaže u lokalne resurse kao što su energetski potencijali sunca, vetra i biogasa. Reč je o resursima koji bi mogli, makar na nivou domaćinstava ali i lokalne privrede, da u velikoj meri smanje zavisnost od klasičnih fosilnih goriva.

„Interesantan je podatak da imamo 30 odsto veću insolaciju od Nemačke, dakle mi smo u tom smislu mnogo bogatiji tim resursom, dok je s druge strana Nemačka prva u Evropi po instaliranim kapacitetima solarne energije“, navela je Maglovski dodajući da očigledno nije sve ni u resursima, već i u nameri da se sprovedene energetska tranzicija.

Povodom najave predsednika države da nakon obustave rada Rafinerije, isto to sledi i pančevačkoj Petrohemiji, najvećem takvom proizvođaču u Srbiji, Zoran Obradović iz Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ ukazao je da bi takav sled događaja mogao materijalno da ugrozi ne samo radnike u toj kompaniji već i „par stotina hiljada ljudi koji se oslanjanju na rad Petrohemije“.

„Krajnji proizvod sindikata je čovek, zaposleni, radnik – i mi moramo da vidimo šta će biti s njima. Meni je neverovatno da država nijednom nije pozvala sindikalne centrale na razgovor, jer se tu radi pre svega o ljudima“, naglasio je Obradović.

U debati je rečeno da to nije jedina čudna odluka koju su zvaničnici u Srbiji doneli u vezi s problemima NIS-a. Naime, iako Srbija već trpi posledice odbijanja Moskve da proda svoje deonice, Vučić je Rusiji dao rok do 15. januara da donese odluku o tome hoće li prodati svoj udeo u NIS-u. U javnosti se uveliko spekuliše o potencijalnim kupcima ruskog udela, među kojima se pominje i mađarska naftna kompanija MOL.

Učesnici u debati različito vide korake koje potrebno preduzeti kako bi Srbija krajem 2026. godine bila u povoljnijem energetskom položaju nego danas. Tako energetski ekspert Aleksandar Kovačević smatra da je Srbiji potrebna potpuno nova energetska politika, zato što je „ova paradigma iz prethodne 54 godine došla do svog kraja“.

Kao najvažnije pitanje ekonomskog razvoja i održivosti Srbije u narednom periodu Kovačević je istakao pitanje Dunavske konvencije i otvaranja Dunava za plovidbu. To, kako je kazao, podrazumeva da sistemi kao što su Đerdap, Vojvodina vode, Srbija vode, Dunav-Tisa-Dunav i drugi „bolje funkcionišu nego što su funkcionisali u prethodnih trideset godina“.

S. R. i agencije