U (pred)sezoni kad reisefieber krene i kod onih koji nisu planirali letovanje, tražimo odgovor na pitanje koji je najbolji način da se ode na odmor. Ko su ti koji letuju ranije? Da li isti ljudi to rade svake godine? Koje su destinacije najčešće? Kada se rezervišu putovanja? Koje su uštede i opšti benefiti, a šta su loše strane? Koje su zablude u vezi sa (ranijim) letovanjima?
Pre zvanične letnje sezone uglavnom letuju isti ljudi, kaže turizmolog iz Zrenjanina Ivan Ivančević, i dodaje: “To su oni koji su iskusili da je cena odlična u predsezoni i da im vreme odgovara. Uglavnom penzioneri. U 90% slučajeva je u pitanju Grčka. Zatim slede Egipat i Turska. Ove destinacije i termini su izbor pošto je sve slobodno, cene su niske, važe popusti.”
Foto Ivan Ivančević u Dubaiju, lična arhiva
Kao eventualne mane, turizmolog navodi još neugrejano more i rizik sa vremenskim prilikama, i dodaje: “Kada govorimo o zabludama, ljudi najčešće misle da je u maju svugde hladno i zanemaruje se Turska i Egipat koje su tad baš tople destinacije.”
Na osnovu dugogodišnjeg iskustva Ivan Ivančević preporučuje da se u predsezoni ide u Grčku, gde ljudi letuju za 120 evra 15 noći sa prevozom. Kada je reč o klimatskim uslovima savetuje Egipat i Tursku.
Svakako da je budžet jedna od glavnih stavki u planiranju godišnjih odmora. Kod nekih postoji praksa da planiraju dva odmora godišnje, u maju/početkom juna i u septembru.
“Ljudi imaju budžet za letovanje na primer 1000 evra i umesto da taj novac iskoriste u sezoni, opredeljuju se da letuju pre i nakon sezone, za isti novac”, objašnjava turizmolog Ivan Ivančević.
Putovanja kao obavezan deo života
Prvi utisak o Mariori Garčev je da nikada ne biste pomislili da je u pitanju žena sa solidnim penzionerskim stažom. Ona svoju strast za putovanjima nosi još iz studentskih dana kada je putovala sa svojim kolegama i koleginicama preko studentske zadruge. I nakon diplomiranja, kao deo uobičajenih obaveza, bila su redovna okupljanja stručnjaka iz oblasti poljoprivrede na različitim mestima širom Jugoslavije.
Mariora Garčev u Atini, lična arhiva
Uvek organizuje putovanje preko iste agencije. “Već 10 godina tako putujem i uglavnom sam nalazim destinacije i sebi određujem kuda ću ići te godine. Gledam datume koji mi odgovaraju zbog posla. Na letovanja idem u sezoni, a van sezone idem na kraća putovanja. Tako sam išla na nekoliko dana u Prag. Sa porodicom sam obišla Rumuniju. Svakoga dana smo bili u drugom mestu. To je sve bilo pre korone.”
Mariora nema pravila kako bira putovanja, “krene od januara” da gleda ponudu gde nije bila. To je najvažnije, kaže. Često na veća putovanja ide i dva puta godišnje. Ove godine je planirala da ide u Italiju, Francusku i Španiju. Tamo je bila pre više od 20 godina.
“Idem i u Tursku na klasično letovanje. Za Prvi maj sam uplatila Albaniju, međutim tura je otkazana jer nije bilo dovoljno zainteresovanih. Prošle godine sam trebala da idem na Brione i u Opatiju, ali je i to otkazano.”
Najlepše joj je bilo u Italiji, na Siciliji: “To je bilo jako lepo. Svakog dana smo išli na drugo mesto. Tako smo išli do vulkana Etna. Lepa je bila i Rusija. Tamo smo putovali autobusom, vozom i avionom. Htela sam da idem te godine kad je bio Černobil, pa samo onda pomerili za nekoliko godina kasnije.”
Vulkan Etna, lična arhiva
Preporuka strasne turistkinje je putovanje autobusom. Ne zato što je jeftinije, nego zato što više toga može da se vidi: ”Prvo posmatram kako izgledaju njive, onda prirodu i naselja. Kad ideš autobusom uvek vidiš još nešto uz put. Išla sam i avionom. Ništa nisam videla. Na putovanja autobusom možeš da ideš i sam. Ne treba ti ni društvo.”
Za Marioru nema prepreka na putovanju. Prepričava situaciju kada je u Rimu trebala sama da se vrati u hotel iz Vatikana.
“Engleski ne znam. Međutim, dosta dobro se orijentišem u prostoru. Uvek dobro gledam kuda idem da bih znala da se vratim. Prvi put sam imala taj problem kada sam završila školu. Bila sam pet nedelja u Beču i stalno negde išla peške. Bilo mi je važno da znam kuda da se vratim. I u Istanbulu sam išla sama sa snajkom u obilazak grada peške.”
Za sve te decenije putovanja, ne zna na koliko putovanja je bila. Obišla je praktično celu Evropu do baltičkih zemalja.
“Nisam bila u Bukureštu. Planirala sam da odem sledeće godine jer nisam bila i u tom delu oko Brašova. Njihovo more mi je hladno i veliki su talasi.”
O redovnim mesečnim putovanjima koje organizuje udruženje penzionera po Srbijji i bivšoj Jugoslaviji ne govori ništa posebno. U pitanju su jednodnevna putovanja autobusom, objašnjava ona i ističe da bi trebalo da se podrazumeva da ćeš i u penzionerskim danima nastaviti da upoznaješ svoju sredinu.
Mariora Garčev u Drezdenu, lična arhiva
Prijateljstva
Za sada joj je poslednje putovanje jednodnevni obilazak Temišvara: ”Išla sam sa drugaricom. To joj je bila želja. Moja želja je da vidim Trebinje, i Mostar. Postoji tura i ići ćemo krajem avgusta. Kada smo išli sada u Rumuniju prijavila sam agenciji nas petoro. Kada idem na kraća putovanja, prijavi se koliko god hoćeš drugarica, na dugačkim putovanjima, ne. To je uvek problem.”
Čak ni društvo nije presudno, pa je nakon smrti supruga na neka putovanja išla sama.
“Od kad mi je suprug umro, tražim da budem sama u jednokrevetnoj sobi. Ali, uvek sam lako našla društvo. Nikad nisam sama. Sa jednog od tih putovanja nosim prijateljstvo sa jednom ženom iz Smedereva sa kojom se i danas lepo družim. Bila sam i ja kod nje i ona je dolazila kod mene u posetu. Upoznale smo se u Grčkoj. I to je još jedna lepa strana putovanja”, kaže Mariora Garčev.
Putovanja koja obeleže ličnost
Najlepši utisak iz razgovora sa Mariorom su ta njena neposrednost, otvorenost i optimizam.
“Jeste, tačno je da te svako putovanje obeleži. Vidiš nešto lepo. Zbog toga sam i pozitivna. Ne misliš na bolest. Ja mislim samo na to kuda ću ići za mesec dana. ”, završava razgovor ta svetska putnica.
Zato, pakujte kofere! I putujte! Bilo gde! I uživajte.
Piše: Ivana Gordić Perc
