Razvoj infrastrukture uz “pomoć” korupcije i organizovanog kriminala

11. april 2022. Kategorija: Analize Izvor: Nezavisnost.org Foto: Freepik, Pixabay

Javna je tajna da u Srbiji koruptivna praksa značajno poskupljuje izgradnju infrastrukture, pre svega puteva i železnice, ali i bolnica i drugih poslovnih objekata. Nažalost, još nema efikasnog institucionalnog odgovora koji bi dokazao a zatim i sprečio enormno investiciono mešetarenje

Upravo je objavljeno da su najvrednije građevinske radovu u Srbiji u 2021. godini, izvodile su kineske kompanije „Čajna civil inženjering konstrakšn korporejšn“ i „Čajna relvej internešnel“, austrujski “Štrabag”, ruski „RŽD Internešnel“ i turska kompanija “Tašjapi”. Prema publikaciji Trendovi koju je objavio Republički zavod za statistiku, među građevinske firme sa najobimnijim poslovima svrstala se i domaća kompanija “W.D. Konkord vest”, koja je poslednjih godina veoma angažovana na izgradnji javne infrastrukture (bolnice, putevi, mostovi).

Visok rast građevinarstva u Srbiji

Međugodišnji rast bruto dodate vrednosti (BDV) građevinarstva u 2021. godini iznosio je visokih 14 odsto, na šta je dominantno uticao rast vrednosti izgradnje saobraćajne infrastrukture i nestambenih zgrada.

Najveći projekti koji su doprineli rastu BDV u građevinarstvu su Autoput Beograd – Južni Jadran (deonica Preljina – Požega), Moravski koridor (Pojate – Preljina), autoput Beograd – Sarajevo (deonica Кuzmin – Rača), brza saobraćajnica Ruma – Šabac – Loznica i modernizacija pruge Beograd – Novi Sad.

Takođe, rastu je doprinela i povećana izgradnja stambeno-poslovnih kompleksa na teritoriji cele Srbije (naročito u Beogradu i Novom Sadu), navodi se u publikaciji Trendovi. Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost izvedenih radova na zgradama povećana je za 12,4 odsto, a na ostalim građevinama (saobraćajnice, cevovodi, složene industrijske građevine i sl.) za 16,7 odsto u stalnim cenama.

Međunarodna nevladina organizacija Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) objavila je u svom najnovijem izveštaju početkom godine da koruptivna praksa u Srbiji povećava cene koje se plaćaju stranim investitorima. U nekim slučajevima u infrastrukturi taj koruptivni dodatak iznosi čak 20 do 30 odsto, ali uprkos tome nema institucionalnog odgovora koji bi dokazao i sprečio takvu koruptivnu praksu.

Sumnjive cene infrastrukture

Studija troškova izgradnje autoputa u Srbiji ukazuje da je cena koju plaćamo kineskim infrastrukturnim partnerima veće za skoro trećinu u odnosu na konkurenate čije ponude su odbijene. Takvo potencijalno neetičko poslovanje nije ograničeno samo na kineske kompanije, navodi se u izveštaju GI-TOC.

Globalna inicijativa kao primer navodi francuski infrastrukturni gigant VINCI, koji je koncesioni ugovor za beogradski aerodrom dobio „po sumnjivo dobroj ceni“ od 501 milion dolara za dvadesetpetogodišnju koncesiju.

Rusija takođe nudi velike pozajmice za infrastrukturne projekte, u zamenu za angažovanje ruskih izvođača. Na primer, jedan ugovor o razvoju železnice, vredan 1,2 milijarde dolara, finansiran je uglavnom ruskom pozajmicom, a 70 odsto radova dodeljeno je ruskim železničkim izvođačima.

Prema procenama GI-TOC, bezmalo svaki peti radnik u Srbiji prima platu u gotovini, a problem predstavlja i praksa delimičnog prijavljivanja zaposlenosti. Ista međunarodna NVO navodi u iszveštaju da je “problem posebno široko zastupljen u malim i srednjim preduzećima”, i poziva se na Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koja vodi kampanju protiv neformalne ekonomije za koju smatra da u ukupnoj ekonomiji Srbijei učestvuje između 15 i 20 odsto, dok su procene Evropske komisije još veće –  oko 27 odsto.

Globalna inicijativa u izveštaju navodi da je samo posao krijumčarenja migranata u 2020. godini u Srbiji vredeo između 8,5 i 10,5 miliona evra, dok se „sektor“ pranja novca od nelegalnih aktivnosti procenjuje na između 1 i 2,5 milijarde evra. Smatra se da se veliki deo “opranog” novca investira naknadno u sektore građevine, nekretnina, turizma i igara na sreću.

Balkan primamljiv organizovanom kriminalu

GI-TOC je razvio Globalni indeks organizovanog kriminala u svetu, jedinstveno analitičko sredstvo zasnovano na podacima koje ocenjuje 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija prema dva kriterijuma: prema njihovom kriminalitetu od jedan do 10 (od najnižeg do najvišeg nivoa organizovanog kriminala); prema njihovoj otpornosti na organizovani kriminal, od jedan do 10 (najniži do najviši nivo otpornosti). Globalni indeks organizovanog kriminala je rezultat višegodišnjeg istraživanja u kojem je učestvovalo više od 350 stručnjaka širom sveta.

Prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala (vidi tabelu za područje Balkana), koji je objavljen u septembru prošle godine, Srbija je među 193 članice UN zauzela 33. mesto sa 6,21 indeksnih bodova – što je tek malo bolje od Rusije, ali i najgore među ostalim evropskim zemljama. Odmah iza Srbije su komšije – Crna Gora na četvrtoj i Bosna i Hercegovina na šestoj poziciji. I ostatak Zapadnog Balkana je, očekivano, blisko rangiran: Albanija je deveta, Bugarska deseta a Severna Makedonija 11-a.

Globalni indeks organizovanog kriminala u regionu Balkana

Inače, prva na globalnoj (svetskoj) listi sa 193 države je afrička Demokratska Republika Kongo koja je identifikovana kao zemlja koja je najviše pogođena organizovanim kriminalom, druga je Kolumbija (Južna Amerika), treći Mjanmar (Azija), četvrti Meksiko (Severna Amerika) a peta Nigerija (Afrika).

Globalno najbolje rangirane su tri ostrvske državice Tuvalu (193), Nauru (192) i Sao Tome i Principi (191), slede evropski Lihtenštajn (190) i takođe mala ostrvska država Samoa (189). Od evropskih država među onima koje imaju najmanje problema sa organizovanim kriminalom su još i Luksemburg (185), Monako (184), Finska (181)…

S.R.