Generalna obustava koja je prošlog četvrtka paralisala Buenos Ajres i druge gradove Argentine nije sprečila donošenje kontroverznog Zakona o modernizaciji rada koji po oceni sindikata otvara „vrata“ ekstremnoj eksploataciji
Predstavnički dom (donji dom) argentinskog Kongresa usvojio je kontroverzni Zakon o modernizaciji rada. U rano jutro 20. februara, nakon maratonske rasprave koja je trajala više od 12 sati, zakon je usvojen glasovima 135 poslanika dok se protiv izjasnilo njih 115.
Zakon koji će olakšati zapošljavanje ali i otpuštanje radnika, smanjiti otpremnine i ograničiti kolektivno pregovaranje, uz to i omogućiti poslodavcima da produže radni dan sa 8 na 12 sati, već nedeljama potresa javnu scenu Argentine. Dok pristalice desničarskog predsednika Havijera Mileia, koji „gura“ kontroverznu reformu rada, tvrde da su promene neophodne kako bi se povećala produktivnost, privukle strane investicije i stvorila nova radna mesta, kritičari iz redova sindikata i pojedinih levo orjentisanih stranaka ukazuju da novi zakon znači povratak na ekstremnu eksploataciju radnika.
Radničke demonstracije i policijska represija
Doduše, u debati poslanika Predstavničkog doma uklonjena je odredba koja je predviđala drastično smanjenje naknada za bolovanja. Zbog te izmene, zakon nije odmah stupio na snagu već je vraćen u Senat (gornji dom) na finalno potvrđivanje. Vlada očekuje da Senat to obavi do 1. marta, kada treba da počne redovno zasedanje nacionalnog parlamenta.
Debata u Predstavničkom domu održana je u vreme generalnog štrajka i masovnih protesta na koje su pozvali sindikati, pre svih Generalna konfederacija rada Argentine. Policija je ispred zgrade Kongresa protiv demonstranata koristila vodene topove i suzavac. Kako je preneo ugledni medijski portal Buenos Aires Herald, bilo je okupljeno približno 2.000 policajaca, najmanje 16 ljudi je uhapšeno, a bar šestoro povređeno. Ispred zdanja parlamenta u vreme početka sednice okupili su se brojni predstavnici političkih stranaka i nevladinih organizacija, ali su bili primorani da napuste taj prostor kada je policija protiv njih upotrebila vodene topove, suzavac i gumene metke. Praktično, to je bila repriza burnih dešavanja tokom nedavne takođe maratonske debate u Senatu o istom predlogu zakona, o čemu je prošle sedmice pisao i portal Nezavisnost.
Sindikati Argentine se već dugo najoštrije protive retrogradnoj reformi šefa države jer ona drastično umanjuje prava radnika. Reforma koju sprovodi krajnji desničar Milei, bazirana na Zakonu o modernizaciji rada, ide na ruku poslodavcima jer fleksibilizuje norme koje regulišu plate, smenski rad, otpremnine, probne periode i druge faktore ravnoteže između posla i privatnog života radnika. Uz to se poslodavcima omogućavaju i neke fiskalne olakšice.
Prošlog četvrtka, na dan zasedanja Predstavničkog doma, sindikalni lideri su predvodili masovne demonstracije protiv vladinog zakona o reformi rada koji, između ostalog, ima za cilj da ograniči i pravo na štrajk. Protest je paralizovao centar Buenos Ajresa, kako je izvestila agencija Rojters, a demonstracije radnika održane su i u drugim gradovima.
„Ne želimo manje prava, želimo više posla, više dostojanstva“, rekao je tokom protesta Horhe Sola, jedan od lidera Generalne konfederacije rada, najveće sindikalne asocijacije u zemlji.
Modernizacija ili povratak u prošlost
Sindikalni lideri su na konferenciji za medije, prošlog petka, govorili o generalnom dvadesetčetvoročasovnom štrajku usmerenom protiv reforme koju zagovara predsednik Argentine.
„Ovaj štrajk je široko organizovan, sa više od 90 osto obustavljenih aktivnosti“, rekao je Horhe Sola, jedan od tri generalna sekretara CGT-a.
U Buenos Ajresu, nisu radili aerodrom, metro i većina gradskih autobuskih linija. U zastoju su bile i sve luke, transport i industrija. „Naše kolege su imale ogromnu snagu i volju da zaustave celu industriju“, naveo je Oktavio Argueljo, takođe generalni sekretar CGT-a.
Sola je rekao da je rezultat ekonomske politike aktuelne vlade zatvaranje više od 21.000 malih i srednjih preduzeća, te da je u proseku svakog dana, otkako je Milei preuzeo dužnost šefa države, izgubljeno 400 radnih mesta.
U korist poslodavaca i na štetu radnika
Kritikujući Zakon o modernizaciji rada, Sola je kazao da je „teško nazvati modernizacijom nešto što nas vraća 100 godina unazad u pogledu individualnih i kolektivnih prava“.
Portal Buenos Aires Herald ocenjuje da će potvrda Senata označiti zakonodavnu pobedu za predsednika Havijera Mileija, koji će, kako se očekuje, pohvaliti donošenje zakona kao veliki korak napred u svom govoru 1. marta, na otvaranju redovnog zasedanja Kongresa. Iz vladajućeg bloka već je najavljeno da će Senat potvrditi neznatno izmenjeni tekst zakona za koji se izjasnio Predstavnički dom.
Zadovoljstvo razvojem situacije je već izrazila Vlada saopštenjem u kojem je ocenila da „odobravanje ovog zakona znači stvaranje više registrovanog rada, manje neformalnosti, radne norme prilagođene 21. veku, manje birokratije, dinamičnije radne odnose i, što je najvažnije, kraj probne industrije u Argentinskoj Republici“.
Izveštači Buenos Aires Heralda su zabeležili da je sekretarka državnog predsedništva Karina Milei – inače predsednikova sestra – proslavila odluku donjeg doma odobravanjem sa jednog od balkona kongresne sale, u društvu sa šefom kabineta i portparolom predsednika i ministrom policije.
Strah od gubitka radnog mesta
Istovremeno su hiljade radnih ljudi protestovale centralnim ulicama glavnog grada. Među njima, reporteri su razgovarali sa Gabrijelom Kiroz, 31-godišnjom učiteljicom u jednoj osnovnoj školi, koja je rekla da radi dva posla kako bi sastavila kraj s krajem. „Veoma sam zabrinuta i anksiozna zbog onoga što bi se moglo dogoditi. Radim mnogo dodatnih sati, a sada mi neće biti plaćeni u gotovini.“
Suzana Amatrudo (54), medicinska sestra koja je takođe učestvovala u protestima, rekla je izveštačima Al Džazire da se plaši da će promene negativno uticati na celo društvo: „Kada se fabrike zatvore, a ljudi izgube posao, to utiče na sve. Ljudi imaju manje novca i mogu da kupe manje. Ovo se dešava već neko vreme i biće samo gore“.
Tržište rada je postalo centralna briga u Argentini, usred duboke ekonomske recesije. Argentinski institut za fiskalnu analizu objavio je da se kompanije suočavaju sa visokim troškovima novog zapošljavanja, i da je čak 40 odsto radnika u neformalnom sektoru, bez zaštite.
Više od 20.000 preduzeća zatvoreno je između novembra 2023. i septembra 2025. godine, podaci su Centra za političku ekonomiju Argentine (CEPA). U tom periodu posao je izgubilo približno 280.000 radnika.
Priredio S. R.
