Izveštaj sa seminara u Petrovcu na Mlavi
Na osnovu Plana rada za 2019. godinu Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija ,,Nezavisnost’’, a uz podršku Ujedinjenih granskih sindikata ,,Nezavisnost’’, u septembru 2019. godine održan je seminar u Petrovcu na Mlavi na temu ,,Reforma plata u javnom sektoru’’. Sledeće godine, kada se planira primena zakona koji regulišu ovu oblast, članovi sindikata moći će da primene naučeno i da adekvatno odgovore na izazove koji ih čekaju.
Prvo predavanje održala je Ivana Savićević koja je govorila o razlozima uvođenja Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Zaposleni u ustanovama kulture i umetnosti pripadaju pomenutom sektoru, pa će ovaj zakon direktno uticati na njihova buduća primanja. Prema njenim rečima, nekoliko godina unazad država nije imala dovoljno raspoloživog novca za podelu plata zaposlenima u javnom sektoru zbog čega je 2014. godine usvojen Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru koji je imao efekta i stabilizovao budžet. Međutim, kako je rekla, ono što je trebalo da prati zakon su optimalne reorganizacije u samim ustanovama i preduzećima. To se nije desilo.
„Nakon zakona koji reguliše plate zaposlenih u javnom sektoru, 2016. godine usvojen je Zakon o zaposlenima u javnim službama. On se odnosi na preko 400.000 zaposlenih u oko 10.000 ustanova.“
U dogovoru sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda dogovoreno je da imlementacija zakona o platama počne polovinom 2020. godine. Stav Vlade Srbije je taj da početak reformi treba vezati za početak budžetske 2021. godine. Ovo je otvoreno pitanje i o njemu će se još pregovarati.
Postoje konstantni pritisci svih na koje se zakon odnosi da njegova primena ne počne. Čini mi se da reforma sporo ide jer se ljudi plaše i pitaju ko će biti dobitnik, a ko gubitnik. Na nama je da dokažemo koliko čija plata vredi u odnosu na druge.
Uredba o koeficijentima zanimanja još nije doneta za šta smo i predviđali da će biti najteži posao. Matrica koeficijenata je u odnosu 1:7,5. To može predstavljati problem jer bi najniže zarade bile ispod minimalne. Osnovicu bi ubuduće određivala Vlada Srbije kroz Zakon o budžetu. To znači da više neće biti stepenastog povećanja plata za pojedina zanimanja, jer će se budžetski višak ubuduće raspoređivati svima podjednako. Dosadašnji princip nije bio pravedan.
Lokalne samouprave i AP Vojvodina imaju svoje budžete i one će planirati rashode za zaposlene u ustanovama čiji su osnivači. Sredstva će biti planirana u okviru sopstvenih budžeta, a osnovice će im morati biti održive. Za sada jedna takva jedinstvena osnovica postoji samo u predškolskim ustanovama i ustanovama kulture. Ovako kompleksan posao zahteva analitički mehanizam koje lokalne samouprave trenutno nemaju. Smatram da bi Socio-ekonomski savet Srbije trebalo da uradi analizu i da stručnu podlogu ovom procesu.
Problem sa platama u javnom sektoru trenutno počiva u neusklađenoj raspodeli novca jer zaposleni sa srednjom stručnom spremom često imaju veće plate od zaposlenih sa visokom spremom. Takođe, posebno u kulturi, ista zanimanja poznaju velike razlike u platama.
Zakon o sistemu plata dozvoliće napredovanje do većeg platnog razreda unutar istog zanimanja onima koji budu postizali bolje rezultate rada. Problem je što još niko nije počeo da radi na tome”.
Na drugom predavanju Ivana Savićević je govorila o reformi radnih odnosa u javnom sektoru sa posebnim osvrtom na organizaciju rada. Prema njenim rečima, dobra odlika ove reforme je način kako će se ljudi zapošljavati, kao i obaveza poslodavca da za prijem zaposlenih na nova radna mesta raspisuje konkurse. Reforma je predvidela i načine na koje se ispoljava radna nedisciplina.
“Sistematizacija radnih mesta podrazumeva navođenje broja svih izvršilaca, dok nazivi radnih mesta moraju da odgovaraju onima iz kataloga zanimanja. Zakon o organizaciji rada u javnom sektoru predvideo je premeštaj zaposlenog na drugo radno mesto uz rešenje poslodavca, a ne aneksom ugovora o radu kako se to čini sada.
Svako slobodno radno mesto zahtevaće raspisivanje konkursa. Postupak će nadzirati konkursna komisija koja će i predlagati direktoru najboljeg kandidata. Ustanove će morati da imaju godišnji kadrovski plan koji će propisati broj radnika određenog profila neophodan ustanovi. Plan mora obuhvatiti analizu delova organizacije koji su preopterećeni poslom i dodatno kadrovski pojačati upravo te delove. U protivnom će poslodavac biti u obavezi da zaposlenima poveća platu za pet odsto.
Zakon predviđa i vrednovanje rezultata rada, uz prethodno utvrđen nivo očekivanih i ostvarenih rezultata. Cilj zakona je da se zadrže iste visine plata i nakon usvajanja nove osnovice.
Zasnivanje radnog odnosa sa stručnjacima iz drugih firmi, koji imaju posebna znanja i radno iskustvo od najmanje osam godina, neće dovesti taj kadar u neravnopravan i degradirajući položaj – njihova pozicija, pa tako i primanje, biće za dva platna razreda viša od početnika u istoj firmi. Ocenjivanje zaposlenih će se sprovoditi svake godine, što će biti uslov za napredovanje u platnim razredima.
Roditelji dece do sedam godina starosti mogu od poslodavca da traže da rade polovinu radnog vremena. Godišnji odmori će ubuduće iznositi maksimalno od 35 do 40 radnih dana. Odlazak u penziju obavezan je sa navršenih 65 godina života. Kriterijumi i visina otpremnine za višak zaposlenih mogu se usvojiti samo uz saglasnost reprezentativnih sindikata. U slučaju davanje otkaza i otpremnine poslodavac neće moći da na isto radno mesto zaposli nikoga najmanje šest narednih meseci.
Poslodavac je u obavezi da zaposlenog, koji usled oboljenja nije u stanju da obavlja svoj posao, premesti na drugo radno mesto. Ukoliko to nije u mogućnosti, obavezan je da zaposlenog uputi na plaćeno odsustvo do 30 dana. Ukoliko oboleli zaposleni pokrene postupak za odlazak u invalidsku penziju, plaćeno odsustvo se mora produžiti do okončanja rada komisije. U drugim slučajevima zaposlenom će nakon 30 dana biti uručen otkaz.
Uslov da neki zaposleni dobije otkaz biće utvrđivanje standarda rada. To znači i da će poslodavac pre uručivanja otkaza biti u obavezi da zaposlenog pošalje na stručno usavršavanje, kako bi popravio standarde njegovog rada. Poslodavac više neće moći da uruči otkaz zaposlenom za laku povredu radne discipline. Za otkaz usled teže povrede radne discipline poslodavac će morati da od stručne komisije prethodno pribavi izveštaj”.
Treće predavanje održala je izvršna sekretarka Izvršnog odbora GS KUM “Nezavisnost” Tatjana Brebanović koja je govorila o dosadašnjem toku pregovora sa Ministarstvom kulture i informisanja i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave povodom platnih grupa i razreda i vrednovanja radnih mesta. Prema njenim rečima, još 2015. godine održan je niz sastanaka u resornom ministarstvu povodom izrade kataloga radnih mesta u kulturi, ali ti pregovori nisu tada dali rezultat.
“Katalog se ipak pojavio jula 2017. godine, a u međuvremenu je doživeo i dve izmene. Saznali smo da je katalog uradilo Ministarstvo kulture sa sekretarima nekoliko centralnih ustanova kulture, bez znanja i uključivanja socijalnih partnera. Dobro je samo to što se Katalog može menjati i prerađivati.
Juna 2018. počeo je rad Radnih grupa na vrednovanju radnih mesta u kulturi. Na osnovu Kataloga radnih mesta i tabele platnih grupa iz Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru trebalo je, za samo deset dana, odrediti poziciju svakog mesta iz kataloga u sistemu plata.
Već na drugom sastanku Ministarstvo lokalne samouprave dostavilo je svoje konačno rešenje, što nas je dovelo u bezizlaznu situaciju. Oni su za postojeća radna mesta istakli trenutne plate i na osnovu njih odredili platni razred kom pripadaju. Ovakvim određivanjem je nastala kolizija između uslova iz kataloga i stanja „na terenu“. Desilo se da smo za ista ili slična zanimanja dobili velike razlike u plati.
Rešenje o vrednovanju radnih mesta, koje su uradile Radne grupe, uz podršku resornog ministarstva, poštovalo je zahteve kataloga i uvažavalo zatečenu situaciju s platama. Ono je prosleđeno ministarstvu uprave kao dokument iza kojeg stoji kako naše ministarstvo, tako i sindikati.
Za izlazak iz ove situacije, a bez degradiranja i osiromašivanja zaposlenih u kulturi, budžet za javni sektor morao bi biti uvećan za 37% i zbog toga zakon o platama nije stupio na snagu. Radne grupe nisu prihvatile predlog ministarstva uprave i od tada je status quo jer je izostao dogovor oko vrednovanja zanimanja. To je dovelo do potpunog prekida pregovora. Čak nam je na jednom sastanku ministara sa predstavnicima sindikata zdravstva, prosvete i kulture poručeno da kultura u Srbiji nema ucenjivački kapacitet?!
Ne smemo prepustiti bezličnoj državi da sama vrednuje radna mesta u kulturi. Našu delatnost nije moguće meriti aršinima ostalih delatnosti, a taj posao ne sme i ne treba niko da radi sem nas samih. I zato moramo svaki put, kada nam se pruži prilika da nas država pozove, da se odazovemo i učestvujemo u pitanjima koja se tiču nas. Čak i kada stvari deluju bezizlazno”.
U trećem predavanju učešće je uzeo i glavni poverenik Sindikata Nezavisnost u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu Momčilo Nenadović koji je skrenuo pažnju da je katalog zanimanja u kulturi neprecizan, posebno u delu koji se odnosi na scensko stvaralaštvo gde stručna sprema zaposlenog ne može biti presudni kriterijum kvaliteta.
“Pozorišna, scenska delatnost je vrlo kompleksna, jer su ljude zapošljavali zbog njihovog talenta, a ne na osnovu školske spreme. Dali smo dobre predloge za scenske umetnike, što je Ministarstvo kulture prihvatilo, ali ih je odbilo Ministarstvo lokalne samouprave.
Ono traži formalno visoko obrazovanje za zanimanja za koja nemate mogućnost studiranja po završetku srednje škole. Mnogi se poslovi uče u samom pozorištu. Zato smo insistirali da se zanimanja vrednuju sa zatečenim stanjem. Ali niko na naše predloge nije odgovorio, od ministara do predsednika države.
Država će na kraju vrednovati poslove kako želi. Oni će možda naći i mehanizam da trenutno zaposlenima koriguju platu do sadašnjeg nivoa, ali će sledeći zaposleni na toj poziciji imati umanjenu platu.”
 torta){kind=link}