„Ako je tačno ono što predstavnici vlasti iznose u javnost, a to je da srpska privreda beleži zadovoljavajući rast, mislimo da je logično da se minimalna cena zarade izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom“, smatra predstavnik sindikata „Nezavisnost“ Zoran Ristić.
Počeli su pregovori za utvrđivanje minimalne cene rada za 2024. godinu, u kojima su učestvovali predstavnici više ministarstava u Vladi Srbije, sindikata i poslodavaca. Prvi krug završen je bez konkretnog dogovora o visini minimalne zarade. Pregovori će biti nastavljeni u petak. Koji su zahtevi sindikalaca i šta znači sindikalna borba ukoliko u petak ne dobiju zadovoljavajući odgovor?
„Minimalna cena zarade zavisi od meseca, i kreće se u intervalu između 38.000 i 42.000 dinara, a minimalna potrošačka korpa za maj, recimo, iznosila je 51.870 dinara“. Taj zahtev o izjednačavanju ta dva iznosa je sindikat uputio još 2018. godine, dogovor je bio da se to ostvari u naredne tri godine. I predstavnici vlade su bili za to. Jedan takav zahtev je bio logičan, jer minimalna zarada mora da obezbedni egzistencijalni i socijalni minimum zaposlenog i njegove porodice“, rekao je Ristić u Novom danu.
Sindikati su, dodaje, očekivali da se to desi ako ne za tri, a ono za četiri ili pet godina.
„Jer smo imali epidemiju koronavirusa, imali smo rat u Ukrajini, i to su predstavnici vlade naglašavali kao izgovore. Sada ponovo imamo najave predstavnika vlade i NBS da to nije moguće i da je moguće u periodu od tri do pet godina“, kaže Ristić.
Njihovo insistiranje na ispunjenju zahteva se, dodaje, sada zasniva na podacima koje o srpskoj privredi iznosi predsednik Srbije i drugi predstavnici vlasti.
„A prema onome što oni iznose u javnost, srpska privreda beleži zadovoljavajući rast, i onda je logično da sindikati zahtevaju da ono što je dogovoreno 2018. godine – konačno bude ispoštovano“, kazao je Ristić.
Naglašava da sindikati ne insistiraju da se to desi od 2024. godine, već da se usklađivanje minimalne zarade desi u ovoj kalendarskoj godini.
„Dva puta smo podnosili inicijativu da se koriguje minimalna cena rada, imajuću u vidu inflaciju koja ju je obezvredila. Argumenti vlasti su uvek isti, a jedan od njih je da svako povećanje minimalne cene rada dovodi do povećanja nezaposlenosti i da bi krivicu za to snosili sindikati. Mi mislimo da taj argumkent ne stoji, jer sva istraživanja pokazuju da ne postoji direktna veza kojom bi se utvrdilo da povećanje minimalne cene rada dovodi do rasta nezaposlenosti“, ocenio je Ristić.
Iz Unije poslodavaca stižu opravdanja da su i njihovi troškovi veći, da su porasle cene nekretnina.
„Svakako sa aspekta poslodavca, trošak radne snage jeste neki trošak, koji oni pokazuju i kao bilo koje troškove, energenata recimo. Sa aspekta radnika, ti troškovi nisu isti i mislim da ne bi došlo do otpuštanja, jer ni u jednoj zemlji se to nije desilo. I ako je srpska privreda ostvarila profit koji je veći od prethodne godine, onda zaista oni koji su doprineli povećanju tih profita, zaslužuju da dobiju njegov deo“, rekao je Ristić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je nedavno da će minimalac do kraja ove godine biti povećan na oko 400 evra.
„Ja verujem da će predstavnici Vlade Srbije, shodno tom obećanju Aleksandra Vučića, i da se ponašaju u toku pregovora“, zaključio je Ristić.
