Mi, žene i majke, članice Sekcije žena GS PUT NEZAVISNOST zgrožene smo zbog mlake reakcije vlasti povodom još jednog brutalnog ubistva žene i njenog deteta ispred Centra za socijalni rad u Rakovici. Mi koje se sa našim kolegama zalažemo i radimo na spašavanju života zaposlenih u okvirima bezbednosti i zdravlja na radu, ne možemo da prihvatimo da se tako malo uradilo na zaštiti žena i dece od nasilja i nasilnika.
Šta vrede zakoni ako se ne sprovode? Nadležni, uvedite konačno kontrolne mehanizme, obavezu i odgovornost za poštovanje zakona. Predugo se samo priča o tome da će se svi elementi sistema uvezati, umrežiti, ali se na tome očito radi vrlo sporo ili se uopšte ne radi, jer je opet zakazao jedan ili više elemenata sistema. A cena su ljudski životi!
Tražimo odgovornost onog pojedinca/ustanove koja je dozvolila nasilniku da viđa dete. Tražimo odgovornost onog dela sistema koji je trebalo da kontroliše zakonitost takve odluke. U nekim zemljama bi zbog ovoga pljuštale ostavke jer bi odgovorni u lancu sistema osećali odgovornost, ovde međutim nije tako.
Dosta više sa tom praksom da se nasilniku sve dozvoljava, a žrtvi ništa. Život ove jadne žene i njenog deteta ne sme da bude samo brojka, mada moramo da pomenemo da su oni 19-ta i 20-ta žrtva porodičnog nasilja u 2017.godini ( a možda je brojka i veća), a tek smo na sredini godine.
Ko ima prava da ugrozi bilo čiji život? Treba reagovati i na samu pretpostavku da se nasilje može dogoditi. Nas u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu podučavaju, a i mi podučavamo druge da reaguju već na mogućnost da se opasna pojava ili povreda na radu dogodi, termin za to je „near miss“. Očito bi i druge u ovoj državi, a posebno nadležne, trebalo podučavati da reaguju na „near miss“, jer bi to spaslo mnoge ljudske živote.
