Poslednjih mesec dana, u centru pažnje javnosti bili su medijski zakoni koji su se našli na dnevnom redu Skupštine Srbije. U tom kontekstu, još jednom je osvetljen položaj novinara – uslovi rada, politički i drugi pritisci, bezbednost…
U svom istraživanju o sindromu sagorevanja novinara urađenom u proleće 2022. bavila sam se najugroženijom kategorijom – mladim novinarima na početku karijere.
Istraživanje se mahom oslanja na interpretaciju mladih novinara iz nezavisnih medija, ali sa znatnim radnim iskustvom u onim koji se nalaze pod kontrolom aktuelne vlasti.
Svi ispitanici ukazuju da se nezavisne redakcije u kojim rade nalaze u neravnopravnom položaju na tržištu u odnosu one koje podržavaju vlast – između ostalog, uskraćeni su im pristup državanim konkursima, oglašivačima i vidljivost u javnosti.
Njihova budućnost je vrlo neizvesna zbog lošeg finansijskog stanja, a ispitanici navode da im se zato jedva isplaćuju i mizerni honorari. To posebno osećaju novinari na početku karijere koji nisu stigli da steknu profesionalnu afirmaciju, ostvare kontakte i dokažu se kao vredni stalnog zaposlenja.
U ovom tekstu, naglasak je stavljen na nalaze koji pokazuju socijalni položaj mladih novinara u Srbiji. Reč je o primanjima ispod republičkog proseka, neizvesnosti usled nesigurnog honorarnog rada, egzistecijalnoj prinudi da istovremeno rade više paralelnih poslova, ali i političkim i uređivačkim pritiscima, te ugrožavanju lične bezbednosti.
Juriš sa jednog posla na drugi
Uzorak mladih novinara koji su učestvovali u istraživanju sugeriše da većina medijskih kuća ekonomski eksploatiše zaposlene. Redakcije opstaju na niskim primanjima radnika, te retko nude ugovore i garantuju radna prava.
„Od tri redakcije u kojima sam radila, dve nisu plaćale uopšte. Bila sam plaćena samo u jednom tabloidu, ali samostalan život sa tim novcem nije bio moguć. Zajedno sa bonusima, plata je maksimalno iznosila 40 hiljada dinara“, kaže Anđela.
Pored toga, novinari obično pišu za nekoliko redakcija i iscrpljuju se velikim obimima posla, trpe vrlo loše radne uslove i osećaju da vrednovanje njihovog rada zavisi od odnosa moći u uredništvu.
„Godinu dana sam, dakle, bila posvećena nečemu od čega nisam dobijala nikakav novčani benefit. Bilo je strašno. Prvi honorar koji mi je isplaćen iznosio je 5000 dinara, a nakon toga sam dobila najniži honorar u firmi. Dugo sam bila ubeđena da moj honorar zavisi od mog zalaganja i broja tekstova koji napišem te sam davala sve od sebe da pišem što je više moguće i sama sebi zadavala tempo. Bila sam ponosna na sebe, ali kasnije su mi rekli da za veći honorar mora da se izbori urednik i shvatila sam da zapravo lanac odgovornih ljudi odlučuje koliko tvoj rad vredi“, navodi Jasna.
Istraživanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS, 2021) navelo je egzistencijalnu ugroženost kao osnovni problem novinara u Srbiji. Prosečna novinarska plata iznosi između 300 i 400 evra, a najveći broj medijskih radnika je 2021. godine bio angažovan kroz ugovore na određeno vreme i kratkoročne ugovore koji ne garantuju radnu bezbednost.
U protekle dve godine, nije se mnogo promenilo. Mladi novinari obično pišu za nekoliko redakcija da bi mogli da ostvare osnovne egzistencijalne uslove.
„Dok sam honorarno radio nisam znao kad će novac da dođe, koliko će da kasni i uglavnom sam imao samo okvirnu sliku iznosa zbog dodatnih poreza ili bankovnih transakcija koje treba platiti. Da bih opstao, radio sam između tri i sedam poslova istovremeno. Užasno stresan i naporan period. Juriš sa jednog posla na drugi, preplićeš ih i neprekidno smišljaš kako da ispuniš sve obaveze u istom danu da bi ikako preživeo“, kaže Luka.
Ispitanici navode da su svesni da će radom kao novinari teško ostvariti ekonomsku sigurnost koja doprinosi osećaju predvidljivosti i kontrole. Prekomerni rad i finansijska neizvesnost izaziva strepnju od budućnosti i onemogućava planiranje života.
„Pre godinu dana sam dao ostavku zbog sindroma burnout-a i shvatio sam koliko puno sam radio kada su moj posao preuzele četiri osobe“, kaže Nenad.
Nije vam svejedno
Kršenje radnih prava mladih novinara ogleda se i u tome što poslodavci iskorištavaju njihov početnički status znajući da nisu u poziciji da im se na bilo kakav način suprotstave.
„U poslednjoj redakciji izvršni direktor je tražio od mene da napišem tri teksta u kojima veličam partiju blisku vladajućoj iako je na početku obećavao objektivnost. Svugde sam morala da kršim etički kodeks, zato sam uvek i odlazila“, kaže Anđela.
Pored malih primanja i egzistencijalne ugroženosti, mladi novinari nezavisnih medija izloženi su satanizaciji, verbalnim, ali i fizičkim napadima.
„Sigurnost mi je više puta bila ugrožena, a jednom i život. Pretili su mi prebijanjem, pisali grafite na ulaznim vratima, ispred zgrade su više puta čekali parkirani automobili i kriminalaca i policije, a jednom mi je pretila i žandarmerija. Ne bude ti svejedno, shvatiš da si realno ugrožen kada vidiš da dva tipa u kolima zapisuju kad si ušao i izašao iz kuće. Pretnje, ipak, retko kad prijavljujem. Mom rođaku su pretili da će ostati bez posla ukoliko ne prestanem da pišem to što pišem, ali to nije moj problem. Sam je izabrao da radi za nekoga ko je blizak vlasti“, kaže Luka.
NUNS (2021) takođe navodi da zbog osnovog problema egzistencije novinari u Srbiji ne brinu o izloženosti napadima i pritiscima, međutim ispitanici koji su se suočili sa ugrožavanjem sopstvene sigurnosti kažu da su ih retko prijavljivali zbog minornih reakcija i neadekvatne prakse nadležnih institucija. Ovaj stav ujedno pokazuje duboko nepoverenje u državu i njene institucije.
U trenutnoj medijskoj situaciji u Srbiji, mladi novinari mogu vrlo malo da urade kako bi poboljšali svoj položaj i zbog toga su vrlo izloženi stresu i izgaranju. Motivacija da i dalje rade u medijima jeste nada da će posle teškog početka, velikim trudom i zalaganjem, doseći potrebe višeg stepena i afirmisati se kroz profesionalno novinarstvo kojeg doživljavaju ne toliko kao profesiju već kao poziv.
U tom kontekstu, mala primanja predstavljaju žrtvu koju su spremni da podnesu, ali ne zauvek.
Autorka je diplomirana psihološkinja.
