Platformski radnici u zemljama zapadnog Balkana nevidljivi su u zakonima o radu i sindikalno neorganizovani ali se sindikati moraju boriti za regulisanje njihovog statusa na tržištu rada
Sedmo izdanje regionalnog sindikalnog onlajn magazina Glas radnika tematski je posvećeno radnicima na digitalnim platformama u zemljama regiona Zapadnog Balkana.
Pod uticajem globalnih društveno-ekonomskih i tehnoloških tokova ubrzano se menja i svet rada jer se menjaju karakter radnih odnosa i definicije pojma i statusa radnika, ukazuje se u uvodniku ovog broja Glasa radnika. U digitalnoj ekonomiji organizacija rada odstupa od tradicionalnog zapošljavanja zasnovanog na ugovoru o radu na neodređeno vreme, sa definisanim radnim vremenom i stalnim radnim mestom. Informaciono-komunikacione tehnologije i ubrzani razvoj digitalne ekonomije dovode do povećanja i širenja fleksibilnih, nestandardnih oblika rada širom sveta, pa i u regionu Zapadnog Balkana.
Proces rada za i preko digitalne platforme je trostran: kompanija (firma) koja osmišljava i nudi usluge koristi za to digitalnu platformu sa odgovarajućim algoritmom i ljude koji odgovarajuće poslove obavljaju posredstvom ili putem interneta. Do posla se dolazi relativno lako, a rad se plaća prema obavljenim poslovima, na primer po dostavi ili drugoj onlajn usluzi. Problem za tako angažovanog radnika je, međutim, što je njegov radni status nedovoljno jasan, odnosno nepotpuno regulisan: on formalno pravno nije zaposlen na platformi za koju radi. Posledica je da mu ne pripadaju sva ona radna prava koja imaju stalno zaposleni. Digitalni radnik pre svega nema pravo na socijalnu zaštitu tako da mu, po pravilu, poslodavac ne uplaćuje doprinose za penzijsko-invalidsko, zdravstveno i socijalno osiguranje. Takođe, platrformski radnik nema pravo na plaćeno odustvo zbog bolesti, kao ni pravo na godišnji odmor i naknadu za topli obrok. Uprošćeno rečeno, platformski radnici postaju robovi algoritama i za njih nevidljivih i nedostupnih menadžera kompanija i izloženi su brutalnoj eksploataciji.
Poseban problem je što su platformski radnici i u zemljama zapadnog Balkna sindikalno neorganizovani, pre svega zbog svog nedefinisanog radnog statusa neprepoznatog u sistemu radnog zakonodavstva, ali i zbog sopstvene pasivnosti, pa i nezainteresovanosti. To naravno iziskuje promene u politikama sindikata koji moraju da odgovore na izazove rastuće digitalne ekspanzije oličene u takozvanoj gig ekonomiji u kojoj caruje “tamna zona rada”. Tim pre što svakodnevno raste broj ljudi, posebno mladih koji su radno a time i egzistencijalno zavisni od platformskih kompanija.
Tekstovi u ovom broju Glasa radnika pokazuju da sindikati u zemljama regiona sve više uviđaju da u svoju stalnu borbu za obezbeđivanje dostojanstvenih uslova za sve radnike i radnice posebnu pažnju moraju posvetiti punoj inkluziji platformskih radnika u uređen sistem radnih odnosa na tržištu rada. Autori stručnih tekstova ukazuju na inicijative sindikata za donošenje mogućih zakonodavnih rešenja koja bi poboljšala radno-pravni status ljudi angažovanih za potrebe platformi – od dostavljača i vozača, preko raznih kol centara do najkreativnih poslova kao što su onlajn prevodilaštvo, edukacija i zabava. Sigurno je da će sindikatima u tim nastojanjima umnogome pomoći nedavno usvojena direktiva Evropske unije, usmerena ka unapređenju statusa platformskih radnika. Direktiva može biti putokaz, posebno u naporima za izmene zakona o radu kako bi i taj rastući deo sveta rada bio regulisan i zaštićen. Iz tekstova u ovom Glasu radnika jasno je da taj izazov za sindikate u zemljama regiona nije i neće biti nimalo lak.
U sedmom broju e-magazina objavljene su i vesti o najvažnijim aktivnostima svih sindikalnih centrala članica Regionalnog sindikalnog saveta “Solidarnost“ koji je izdavač Glasa radnika. Sadržaji svih brojeva Glasa radnika mogu se čitati na sajtu https://glasradnika.com sa koga je moguće i preuzeti svaki od sedam izdanja u pdf formatu.
