Sindikalna strategija za pravičniju budućnost Evrope

Nadnaslov: Petnaest prioriteta Evropske konfederacije sindikata za novi mandat institucija EU

Naslov:  Sindikalna strategija za pravičniju budućnost Evrope

Podnaslov: Prioriteti EKS su usmereni na saradnju za pravičniju budućnost Evrope, na temeljima demokratije i socijalne pravde, pravične tranzicije, kvalitetnih radnih mesta, boljih radnih uslova i većih plata

Evropska konfederacija sindikata (EKS), koja zastupa 45 miliona radnika iz 90 nacionalnih sindikata u 38 evropskih zemalja i 10 evropskih sektorskih sindikalnih federacija predstavila je svoje prioritete za novi mandat institucija Evropske unije (EU), naročito Program rada nove Komisije i Stratešku agendu za narednih pet godina.  Prioriteti su usmereni na  evropske i nacionalne institucije, socijalne partnere i glavne aktere, kako bi se razvila saradnja za pravičniju budućnost Evrope, na temeljima demokratije i socijalne pravde, pravičnih tranzicija, kvalitetnih radnih mesta, boljih radnih uslova i većih plata.

1. Budućnost Evrope i demokratija

Izgradnja evropskih savezništava za demokratiju, koja uključuju socijalne partnere i organizacije civilnog društva, uz političke i institucionalne predstavnike.

Osiguranje punog učešća socijalnih partnera na najavljenoj Konferenciji o budućnosti Evrope i u svim ostalim odgovarajućim konsultacijama i predlozima koji se odnose na budućnost Evrope, vladavinu prava i moguće ustavne reforme i promene Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, uključujući i jaču ulogu Evropskog parlamenta i proširenje glasanja kvalifikovanom većinom, uz puno poštovanje samostalnih pregovora i ugovora socijalnih partnera.

Sve ove inicijative treba da imaju za cilj da se postigne jedan obnovljeni evropski Društveni ugovor, Protokol o društvenom napretku i jači socijalni dijalog i demokratija na delu na svim nivoima; pri čemu treba osigurati da sve praktične politike EU poštuju socijalnu i ekološku održivost.

2. Ekonomsko upravljanje

Lansiranje izvanrednog plana za javno i privatno investiranje za otvaranje novih kvalitetnih radnih mesta, implementacijom fiskalnih kapaciteta kako bi se omogućilo javno investiranje i investiranje u javne službe.

Reformisanje evropskog okvira ekonomske praktične politike kako bi se promovisalo povećano javno i privatno investiranje, da bi se postigla ekonomska konvergencija naviše između država članica i povećala ekonomska i socijalna kohezija uz praćenje klimatskih krajnjih ciljeva.

Unapređenje evropskog Pakta za stabilnost i rast, upravljanja Evropskom ekonomskom i monetarnom unijom (EMU), procesa Evropskog semestra i budžeta EU, kako bi se isti učinili naklonjenijim investiranju, društvu i životnoj sredini, i primena „zlatnog pravila” praveći nove javne kalkulacije za investicije finansirane dugovima i odbijene od deficita u ciljevima Pakta za stabilnost i rast.

Razmatranje uvođenja nekog evropskog sistema reosiguranja za slučaj nezaposlenosti, kako bi se sprečili makroekonomski šokovi na tržištima rada.

Razmatranje uvođenja socijalnih i ekoloških uslovljenosti u korišćenje Evropskih fondova. Naročito, socijalne uslovljenosti za Evropski socijalni fond+ (ESF+) treba da sadrže poštovanje principa Evropskog stuba socijalnih prava, kao i socijalni dijalog, kolektivno pregovaranje i prava radnika na učešće.

3. Politika oporezivanja

Borba protiv izbegavanja plaćanja poreza i utaje poreza, uključujući i kroz saveze sa organizacijama civilnog društva.

U potpunosti poštujući da praktična politika oporezivanja ličnih primanja ostane nacionalna nadležnost, povećanje progresivnosti u stopama oporezivanja ličnih primanja, kao i maksimalnih marginalnih poreskih stopa.

Primena jedinstvene konsolidovane poreske osnovice za privredna društva za sve poslovne organizacije EU. Primena jedinstvene minimalne stope oporezivanja privrednih društava i borba protiv pada u poreskim stopama za privredna društva. Sprečiti izbegavanje plaćanja poreza u digitalnim poslovnim modelima.

4. Plate i kolektivno pregovaranje

Postići povećanja plata i konvergenciju plata naviše u Evropi, kako bi se započelo rešavanje problema velikih platnih razlika između i unutar zemalja (naročito između Istoka i Zapada), unapredio udeo plata u privredi, smanjile nejednakosti i unapredila interna potražnja i produktivnost – uključujući i kroz:

– sve raspoložive alate ekonomskog i društvenog upravljanja, kao što su Evropski semestar, Smernice za zapošljavanje, Evropski stub socijalnih prava, Socijalni semafor i sve druge zakonodavne mere i mere praktičnih politika;

– lansiranje tripartitnog Partnerstva za plate i kolektivno pregovaranje, angažujući evropske i nacionalne socijalne partnere i institucije.

U ovom kontekstu, jačati nacionalno sektorsko kolektivno pregovaranje kao osnovno pravo i presudni alat za jednakost i prosperitet za sve, uključujući i korišćenje nekih evropskih pravnih instrumenata da bi se:

– promovisalo pravo na kolektivno pregovaranje, uključujući i poštovanje prava na organizovanje, koje omogućava kolektivno pregovaranje i jača/utvrđuje sektorsko kolektivno pregovaranje u svakoj zemlji i širom zemalja;

– postavili pravni okviri, standardi za minimalne plate i mere za konvergenciju naviše;

– izmenila pravila za javne nabavke kako bi se osiguralo da se tenderi dodeljuju kompanijama koje poštuju pravo na kolektivno pregovaranje i sektorske ugovore;

– osigurala puna primena principa jednakog plaćanja za jednaki rad, započinjanjem rešavanja bilo kog oblika dampinga plata i socijalnih davanja i divergencije, između i unutar zemalja, kao i u multinacionalnim preduzećima širom Evrope.

Dodatno, uvođenje jedne direktive EU za rešavanje jaza u plaćanju između polova i obavezujućih mera transparentnosti u plaćanju.

5. Socijalni dijalog

Unapređenje podrške za ponovno pokretanje evropskog dijaloga širom sektora, sektorskog i nacionalnog socijalnog dijaloga, uključujući i:

– podršku socijalnim partnerima u realizaciji njihovog Programa rada na socijalnom dijalogu od 2019. do 2021. godine, i, što je najvažnije, zaključenju samostalnog sporazuma o digitalizaciji;

– podršku punoj realizaciji postojećih samostalnih sporazuma na nacionalnom i sektorskom nivou;

– ustanovljavanje/jačanje alata i finansiranja za jačanje kapaciteta na nacionalnom nivou.

Obezbediti da sporazumi socijalnih partnera mogu da postanu pravno obavezujući, na osnovu odredbi Ugovora (o osnivanju Evropske zajednice) i kroz jedan obavezujući proces za realizaciju o kome ima da se diskutuje sa Evropskom komisijom.

6. Demokratija na delu

Reforma pravnog okvira EU za učešće radnika i Evropskih saveta rada (EWC) u pravcu inkluzivnijeg i snažnijeg pristupa pravima radnika na informisanje, konsultacije i učešće. Mere treba da obuhvataju: pravni okvir za informisanje; konsultacije i učešće; pravno obavezujuće minimalne standarde o zastupljenosti radnika na nivou uprava; rodnu jednakost i diverzitet u salama za sastanke kompanija; i reviziju Direktive o Evropskim savetima rada.

Jedna evropska direktiva o ispitivanju svih relevantnih faktora (due diligence), koja se fokusira na ljudska prava i odgovorno ponašanje poslovnih organizacija, treba da sadrži radnička i sindikalna prava, odražavajući temeljne vrednosti Ugovora EU i Povelje o osnovnim pravima EU. Takva direktiva treba da predviđa pravno obavezujuće mere za multinacionalne kompanije, uključujući i lance snabdevanja. Ona bi takođe trebalo da ojača preventivni pristup finansijskoj odgovornosti i pravnim lekovima za kršenje ljudskih prava i štetu po životnu sredinu.

7. Evropski Stub socijalnih prava i Agenda UN 2030.

Ustanovaljavanje Akcionog plana za implementaciju Evropskog stuba socijalnih prava (EPSR); kroz puno angažovanje socijalnih partnera i niz alata – uključujući i zakonodavstvo, mere praktičnih politika, ciljeve i standarde, Evropski semestar, Socijalni semafor i Višegodišnji finansijski okvir.

Taj Akcioni plan treba da primeni sve principe i relevantnu preambulu sadržanu u Stubu (EPSR). Ovo treba da se uradi na osnovu jedne dubinske analize svega onoga što je već postignuto u smislu evropskog i nacionalnog zakonodavstva i delovanja. Tim dokumentom, između ostalog, treba obuhvatiti specifične inicijative na poljima radničkih i sindikalnih prava, obrazovanja i obuke, nediskriminacije omladine i rodne jednakosti, javnih službi, socijalne zaštite i penzijskih sistema, sistema minimalnih prihoda, zaštite dece, borbe protiv siromaštva, neprijavljenog rada, dampiranja socijalnih davanja  i plata.

Treba da se primene Ciljevi održivog razvoja (SDGs) iz Agende UN 2030. u Evropi njihovim uvrštavanjem u Evropsko ekonomsko upravljanje i Semestar, implementaciju Evropskog stuba socijalnih prava (EPSR) i strategiju EU za posle 2020. godine.

8. Industrijska praktična politika i digitalizacija

Osmišljavanje i implementacija Industrijske praktične politike „Napravljeno u Evropi 2030.” sa fokusom na socijalnu dimenziju i dekarbonizaciju. Zakonodavstvo EU o konkurenciji treba da se preispita i prilagodi evropskim industrijskim specifičnostima i potrebama industrijskih regiona.

Izvršenje inkluzivnije, socijalno pravedne tranzicije za radnike, uključujući i digitalizaciju i automatizaciju, u kojoj digitalne tehnologije unapređuju radne uslove i kvalitetno zapošljavanje.

Uspostavljanje investicionih alata EU i praktičnih politika aktivnog tržišta rada kako bi se podržali radnici u sektorima koji se suočavaju sa tehnološkim promenama i kako bi se ublažile remetilačke posledice. Ovo treba da obuhvata inicijative u pravcu jedinstvenog digitalnog tržišta koje ima puno poštovanja prema radnicima, njihovim pravima (na zaštitu podataka, na isključenje iz rada i elektronskih komunikacija, na informisanje, konsultacije i participaciju) i njihovoj radnoj sredini i (radnim) uslovima.

9. Nestandardni rad

Osiguranje jednakog plaćanja za jednaki rad, postizanje pravičnih i jednakih radnih uslova i pristupa socijalnim i radničkim pravima za nestandardne radnike, uključujući i za radnike na platformama, te reformu/tumačenje prava konkurencije kako bi se samozaposlenima i radnicima slobodnjacima/spoljnim saradnicima dalo pravo da se organizuju i kolektivno pregovaraju.

10. Zdravlje i bezbednost (na radu)

Uključenje vizije nultih fatalnih nesreća na radu i nultog raka vezanog za rad u neku buduću strategiju EU o bezbednosti i zdravlju na radu, takođe kroz dalju reviziju Direktive EU o karcinogenim i mutagenim materijama.

Izrada jedne Direktive EU o psihosocijalnim rizicima i jedne Direktive EU o muskuloskeletalnim poremećajima.

11. Održivi razvoj, klimatske promene, energetska praktična politika

Uključiti klimatsku akciju u prve prioritete praktične politike EU i povećati cilj za 2030. da se dostignu nulte neto emisije štetnih gasova do 2050. godine; uključujući i konsultovanje sindikata o njihovom uključivanju u evropski Zeleni dogovor. Ovo treba da se zasniva na proaktivnom i inkluzivnom upravljanju EU, uparivanjem ekoloških sa ekonomskim i socijalnim aspektima.

Ustanovljavanje pravednih tranzicionih planova kako se niko ne bi izostavio, kroz javno i privatno investiranje za otvaranje novih kvalitetnih radnih mesta, prelazak na drugo radno mesto i očekivanje radnog mesta, odgovarajuće finansiranje (uključujući i jedan Fond za pravičnu tranziciju), socijalnu zaštitu, unapređenje kvalifikacija i prekvalifikacije, smanjenje štetnih radnih uslova i zaštitu zdravlja i bezbednost na radu.

12. Pravična mobilnost, slobodno kretanje i raspoređivanje radnika na radna mesta

Postizanje pravične mobilnosti radne snage, na osnovu jednakog tretmana radnika, te borba protiv zloupotreba, kroz:

– osnivanje Evropskog tela za rad sa aktivnom ulogom za socijalne partnere;

– transponovanje revidirane Direktive o raspoređivanju radnika (na radna mesta) koja u potpunosti poštuje princip jednakog tretmana; i primena Direktive o primeni prava intelektualne svojine;

– zaljučivanje Paketa o mobilnosti kako bi se jednak tretman i jednaka prava i zaštita proširili na sve kategorije mobilnih radnika;

– reviziju Uredbe 883/2004 o koordinaciji sistema socijalnog osiguranja, na način koji obezbeđuje jednakost, adekvatnost i prenosivost socijalne zaštite za sve kategorije mobilnih radnika, bez ikakve diskriminacije niti mehanizama indeksacije.

13. Migracije

Sveobuhvatna agenda za migracije i azil za Evropu koja obavezuje sve države članice; na osnovu solidarnosti, odgovornosti i punog poštovanja ljudskih prava, uključujući i reviziju Dablinskih uredbi i podršku u traganju i spasavanju na moru.

Uspostavljanje bezbednih i zakonitih kanala za ekonomske migracije, i praktične politike za integraciju i inkluziju na osnovu jednakog tretmana migranata na tržištu rada; uključujući i kroz punu implementaciju Partnerstva za integraciju koji su potpisali Evropska Komisija i socijalni partneri 2017. godine.

14. Međunarodna trgovina

Osiguranje sprovodivih odredbi o radnoj snazi i sankcijama za kršenja radničkih prava u trgovinskim sporazumima.

Puno angažovanje sindikata u konsultacijama sa Komisijom oko mandata, napredovanja, zaključivanja, realizacije i sprovođenja trgovinskih pregovora.

15. Spoljni odnosi

Osiguranje punog poštovanja evropskih socijalnih prava i vrednosti, socijalnog dialoga i angažovanja socijalnih partnera u Praktičnoj politici evropskog susedstva, u praktičnoj politici proširenja, te u regionu Evromediterana.

Jačanje i reformisanje multilateralizma i odbrana evropskih ekonomskih, socijalnih i ekoloških vrednosti i praktične politike u okviru multilateralnih institucija i foruma, uključujući i G7 i G20.

Potpuna zaštita radnih mesta, prava i zaštite radnika, danas i u budućnosti, u okviru pregovora o Bregzitu i budućih sporazuma.