Međunarodna organizacija rada (MOR) – Biro za radničke aktivnosti (AKTRAV) organizovali su Regionalnu konferenciju pod nazivom „Budućnost rada koju želimo” od 12-13. septembra 2017. godine u glavnom gradu Azerbejdžana. Konferencija je okupila preko četrdeset predstavnika sindikata iz regiona Centralne Evrope i Azije, predstavnike akademske zajednice i u manjem broju predstavnike izvršnih vlasti i poslodavaca. U radu Konferencije takođe su učestvovali direktorka AKTRAVA Marija Helena Andre i izvršni sekretar Panevropskog regionalnog veća Međunarodne konfederacije sindikata, Anton Lepik.
Međunarodna organizacija rada pokrenula je još 2013. godine “Stogodišnju inicijativu posvećenu budućnosti rada” sa ciljem da se u narednom periodu vodi globalni dijalog (pa i kroz ovakve regionalne konferencije) o budućnosti rada. Rezultate ovog dijaloga predstaviće Visoka komisija formirana od predstavnika (uključujući i Generalnog direktora MOR-a) vlada, međunarodnih organizacija i naučnih institucija, na Međunarodnoj konferenciji rada 2019. godine, kojom će se obeležiti stogodišnjica rada MOR-a. Dijalozi na regionalnom nivou se vode oko četiri bloka pitanja: 1. rad i društvo; 2. dostojanstven rad za sve; 3. organizacija rada i proizvodnja i 4. upravljanje radom. Ovak koncept sledila je i Konferencija u Azerbejdžanu, sa ciljem da se čuju iskustva iz zemalja Centralne Evrope i Istočne Azije, kao i nove inicijative koje bi trebalo realizovati iz perspective, pre svega sindikata. Razlog je što postoji sve veća bojazan kakve će socijalne i ekonomske posledice nastati, pre svega za radnike, usled globalizacije i tehnoloških inovacija; promena u proizvodnji, većih nejednakosti; polarizacije i isključivanja sa tržišta rada; demografskih promena uključujući i migracije, klimatskih promena i konstantne ekonomske stagnacije koja je započela 2008. godine. Danas se živi u svetu gde je 200 miliona ljudi nezaposleno; rapidan rast populacije dovodi do toga da 40 miliona radno sposobnih svake godine ulazi na tržište rada; od ukupnog broja svih zaposlenih 40 odsto radi u neformalnom sektoru. Takođe, nestandardne forme zaposlenosti su u porastu pa tako 11 odsto zaposlenih u svetu radi na privremenim poslovima. U Evropi je taj procenat 12 odsto (izuzev Španije, Portugala i Poljske gde dostiže 20 odsto), dok u zemljama Azije taj se procenat kreće između 30 i 70 odsto u pojedinim zemljama. Više od 150 milona migranata učestvuje u radnoj snazi u svetu (4,4%), od toga su 44,3% žene), najveći deo njih – 70% radi u sektoru usluga, dok je ostatak u proizvodnji i građevinskoj industriji. Postoje velike razlike u nivou tehnološkog razvoja između zemalja, kao i u visini primanja, odnosno stepenima siromaštva. Ove razlike nisu samo regionalno izražene već i u okviru samih država zbog čega je teško razviti jedinstvenu strategiju.
Nakon izlaganja i diskusija, definisani su sledeći zaključci:
- Osnovni cilj Međunarodne organizacije rada mora da ostane izgradnja inkluzivnog i održivog modela razvoja, baziranog na socijalnoj pravdi i zaštiti prava.
- Neophodno je stalno isticati da promene koje se dešavaju ne smeju ostaviti nikoga pozadi i nezaštićenog.
- Neophodni su dalji napori na formalizacij neformalne ekonomije.
- Šeme socijalne zaštite moraju opstati. I radnici koji rade na internet platformama moraju imati način da ostvaruju zdravstvenu zaštitu, obezbede penziju i ostale benefite koji proizlaze iz uplate doprinosa i poreza.
- Potrebno je omogućiti razvoj sistema celoživotnog učenja i ne svoditi obrazovanje samo na usko sticanje veština već ono mora imati daleko širi okvir upravo zbog brzih promena koje se dešavaju (razvoj tzv. opštih veština).
- Potrebno je vratiti čoveka u centar razvojnih procesa.
- Sindikati treba da budu zagovornici progresivnih politika.
- Kvalitetan posao nije bilo kakav posao. Borba za dostojanstven rad kao jedini prihvatljiv.
- Sindikati moraju biti u stanju da razviju nove strategije i prilagode svoje strukture promenama koje se dešavaju i koje će se desiti.
- Treba raditi na ukidanju prepreka za sindikate kako bi mogli da organizuju radnike bez obzira gde oni rade i koji je pravni osnov njihovog radnog odnosa.
- Ne odustajati, već pojačati borbu za kvalitetne kolektivne ugovore.
- Potrebno je insistirati na zašti podataka zaposlenih imajući u vidu nove tehnologije i manipulacije koje se mogu desiti sa bazama podataka.
- Sindikat mora naći svoju aktivnu ulogu u Agendi 2030.
- Sindikati moraju razviti novu strategiju kako da zaštite kolektivna prava radnika koji rade u novim oblicima rada i na nestandardnim poslovima – kako ove radnike organizovati i kako ih reprezentovati.
- Neophodna je bolja saradnja sindikata u regionu kada je u pitanju rad migranata, ali i bolja međusindikalna koordinacija uopšte.
- Ono što se očekuje od MOR-a jeste insistiranje na međunarodnom nivou da sve politike koje se donose budu rukovođene konceptom socijalne pravde i da se ne mogu spuštati ispod nivoa međunarodnih radnih standarda definisanih dokumentima ove organizacije.
UGS NEZAVISNOST je na Konferenciji predstavljala izvršna sekretarka.
