- jul 2022. Kategirija: Vesti Izvor: EKS/UGS Nezavisnost Foto: EKS, freepik
Još jedno leto sa smrtonosnim toplotnim talasima pokazuje zašto je Evropi preko potrebna direktiva o maksimalnim radnim temperaturama kako bi se radnici zaštitili od posledica klimatskih promena, saopštila je Evropska konfederacija sindikata. Sindikati u Srbiji odavno traže da se i ovo pitanje rešava kroz socijalni dijalog, konkretnije kroz odbore za bezbednost i zdravlje na radu za čije se formiranje stalno zalažu.
Povodom vesti da su prošle nedelje u Španiji dva radnika kolabirala i umrla usled toplotnog udara EKS ukazuje da su opravdani zahtevi sindikata da Evropska komisija preduzme odgovarajuće zakonske korake. U saopštenju se podseća da je u Francuskoj, koja je među državama članicama EU koje nemaju propisanu maksimalnu radnu temperaturu, tokom leta 2020. smrtno stradalo 12 radnika, takođe zbog prekomernih vrućina. EKS smatra da će se slične tragedije događati sve dok se ne usvoje norme o bezbednim radnim temperaturama.
Standardi Svetske zdravstvene organizacije
Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, ljudi najbolje rade na temperaturi između 16 i 24 stepena Celzijusa. Kada temperatura poraste iznad 30 podeoka, rizik od nesreća na radnom mestu raste za 5 do 7 odsto, a kada temperatura pređe 38°C, verovatnoća nesreće je između 10 i 15 procenata, navodi se u ranijim istraživanjima.
Vrtoglavica, glavobolja i grčevi u mišićima su rani simptomi toplotnog stresa, koji mogu dovesti do povraćanja, gubitka svesti, a ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere i do smrtnog ishoda.
Širom Evropske unije, 23 odsto svih radnika izloženo je visokim temperaturama najmanje četvrtinu radnog vremena, a najviše u poljoprivredi i industriji (36%) i u građevinarstvu (38%), podaci su Eurofounda (Evropska fondacija za poboljšanje životnih i radnih uslova).
Međutim, istraživanja članica EKS pokazala su da samo nekoliko evropskih zemalja ima zakone koji štite radnike tokom toplotnih talasa, sa velikim rasponima od 28 do 36 stepeni. Primera radi, propisima Belgije dozvoljena temperatura za malo fizičko opterećenje iznosi 29 stepeni C, 26 stepeni je za umereno teško fizičko opterećenje, 22C za teško fizičko opterećenje a 18C za veoma teško fizičko opterećenje.
U Mađarskoj je maksimum 31C za sedeći i laki fizički rad, 29C za umereni fizički rad i 27C za težak fizički rad.
Letonija i Slovenija zabranjuju rad u zatvorenom prostoru ukoliko temperature pređe 28 stepeni, dok u Crnoj Gori maksimalno dozvoljena temperatura za rad na otvorenom iznosi 36 stepeni.
U Španiji je uređeno da je maksimalna radna temperatura za sedeći (kancelarijski) rad 27 stepeni, a za lakši rad 25C. Ova ograničenja, međutim, ne važe za sve vrste poslova, kao ni za sve radnike i sve prostorije.
Zamenik generalnog sekretara EKS Klaes-Mikael Stal je naglasio da toplotni talasi mogu biti fatalni za ljude koji rade nezaštićeni od sunca, kao što se to nedavno dogodilo u Španiji.
„Radnici su svakog dana na prvoj liniji klimatske krize i potrebna im je zaštita u skladu sa sve većim opasnostima od ekstremnih temperatura. Vremenske prilike ne poštuju nacionalne granice, zbog čega nam je potrebno evropsko zakonodavstvo o maksimalnim radnim temperaturama”, izjavio je Stal i dodao da “političari ne mogu da nastave da ignorišu toplotne rizike za radnike iz udobnosti svojih klimatizovanih kancelarija”.
U Srbiji zastarele, površne i neobavezujuće norme
UGS Nezavisnost godinama već traži da se problemi u vezi sa radom u uslovima rizičnim za zdravlje zaposlenih rešavaju kroz socijalni dijalog, posebno insistirajući na formiranju zajedničkih, tripartitnih odbora za bezbednost i zdravlje na radu u čijoj bi nadležnosti bilo i pitanje rada tokom visokih letnjih temperatura.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja načelno je podsetilo krajem juna poslodavce i zaposlene da obavljanje poslova na otvorenom tokom vrućih letnjih dana treba prilagoditi uslovima visokih temperatura. Kada se radi na otvorenom pri visokim temperaturama poslodavci su dužni da primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske akte, kao što je Preporuka za rad pri ekstremno visokim temperaturama. Međutim, pomenutim zakonom nisu precizirane maksimalne temperature za rad u zatvorenom prostoru i na terenu, a preporuka iz 2007. godine samo preporučuje poslodavcima šta im valja činiti u uslovima visokih temepratura (iznad 36 stepeni), i uglavnom se odnosi na građevinarstvo, poljoprivredu i ugostiteljstvo.
Jasno je da ono što se preporučuje nije i obavezno. Zato širom Srbije, posebno u najvećim gradovima, na gradilištima su radnici angažovani i u najtoplijim periodima dana, uprkos pomenutoj vladinoj Preporuci za “izbegavanje rada u najtoplijem delu dana (od 11 – 16 časova)… ukoliko to dozvoljava proces rada”. U nastavku se proporučuju organizovanje rada po smenama, preraspodela poslova (ujutro i kasno popodne), češće pauziranje uz obezbeđivanje vode i bezalkoholnih napitaka, obuka zaposlenih za pružanje prve pomoći, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore, aklimatizacija zaposlenih na visoke temperature… Ali, “ukoliko to dozvoljava proces rada”. U prevodu, ako poslodavac proceni da mu se takve mere isplate.
Da je procena prepuštena volji poslodavca potvrđuje i činjenica da za poslodavce koji ne poštuju preporuku o radu u teškim uslovima nisu jasno propisane. Kao ni u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu koji sadrži kaznene odredbe za kršenje pojedinih normi, ali ne i za rad na visokim temperaturama.
Pomenutim primedbama na “rupe u zakonu” valja dodati i stav stručnjaka za bezbednost na radu da je u Srbiji danas toplotni udar ili sunčanicu koju radnik doživi na poslu teško dokazati kao povredu na radu. To znači da je tom radniku teško obezbediti i odgovarajuću pravnu i zdravstvenu zaštitu. Već posle eventalnih par dana odmora, radnik bi morao da se vrati “na mesto zločina”.
S.R.
